Laž je da su vakcine neispitane, da će nas ubiti, izmeniti genetski kod, izazvati sterilitet!

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predložio je juče da se na društvenim mrežama u Srbiji uvede zabrana emitovanja poruka protiv vakcinacije stanovništva.

– Antivakserima ne treba davati prostora u medijima i na društvenim mrežama jer ne postoji nijedan dokaz da se ljudi ne vakcinišu protiv virusa korona – rekao je on i poručio :“Ljudi, samo se držite činjenica i vakcinišite se“.

Ove opominjuće reči dr Lončara razlog su više da se razreše dileme, strahovi i ideje ljudi, koji još razmišljaju da li da se vakcinišu ili probaju da ne “zakače” kovid.

Istovremeno, te ministrove reči, ujedno, povod su i da postavimo pitanja stručnjaku za lekove, ali i vakcine, koji je član Komisije za klinička ispitivanja u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), ali i profesoru kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu prof. dr Radanu Stojanoviću.

Koliko je štetno objavljivanje lažnih, proizvoljnih, nedokazanih i neporverenih informacija u medijima i društvenim mrežama?

– Objavljivanje laži i širenje lažnih informacja ne doprinosi borbi protiv koronavirusa. Štetno je i provocira iracionalno ponašanje. Ljudi zbog toga ne nose maske, u riziku su od zaražavanja, ne poštuju epidemiološke mere… Sa druge strane, razumljivo je što ljudi traže informacije. Ipak, sve je ovo još novo što nam se dešava.

Da krenemo od osnovnog straha naših ljudi. Da li se sad u Srbiji sprovodi treća faza kliničkog  ispitivanja vakcina protiv kovida?

– Kao član Komisije za klinička ispitivanja ALIMS, tvrdim da se u našoj zemlji ne sprovodi kliničko ispitivanje ni za jednu vakcinu koju imamo.

Građani Srbije uznemirili su se kada je prošle godine citiran francuski nobelovac prof. Lik Montanje, koji je pronašao virus HIV, da je koronavirus napravljen u laboratoriji i da je dokaz za to što sadrži sekvence virusa side.

– Takve vesti su jako opasne. Stručnjaci moraju da iznesu materijalne dokaze za svoje tvrdnje. Ali, sada to nas ne bi trebalo da interesuje. Jer ljudi koji se plaše, ali i oni drugi, imaju zajednički cilj – da sačuvaju svoje živote, a ne da se bave poreklom virusa. Poreklo virusa ne menja način na koji ćemo se boriti protiv njega. Nisam virusolog, već klinički farmakolog, ne mogu da komentarišem prof. Montanjea, ali verujem u zvanične podatke relevantnih institucija.

Kako tumačite izjavu prof. dr Branimira Nestorvića da je izašao iz Kriznog štaba, između ostalog, i zbog ukidanja leka hlorokin u lečenju kovida 19, što je doprinelo stvaranju nepoverenja dela građana u način lečenja infekcije?

– Ne mogu da tumačim taj pojedinačni postupak, ali činjenice su da je Američka agencija za hranu i lekove (FDA) objavila, ali i da isto stoji u zvaničnim planetarnim vodičima za lečnje kovida 19, da taj lek nema efekta u lečenju kovida 19. Znate kako, u farmakologiji postoji više nivoa dokaza efikasnosti nekog leka. Prvi su rezultati posebnih studija, a najniži nivo dokaza je mišljenje eksperata. Trebalo bi gledati šta su pokazale relevantne međunarodne studije. Mi smo sada ustanovili da su nam „suvereni“ kortikosteroidi, kada nastupi upala pluća, ali i lek remdesivir, koji se daje u ranoj fazi bolesti…

Da se vratimo na vakcine. Ljudi se plaše činjenice da su vakcine prebrzo napravljene.

– U pravljenju vakcina nije se krenulo od nule. Lična karta virusa, njegov genom, pročitana je još u januaru prošle godine. I od tada su krenula intenzivnija istraživanja iza kojih su stajala dobra materijalna sredstva. Ono što ljudi ne znaju jeste da se u pravljenje vakcina nije krenulo od nule. Svaka kompanija je nastavila sa svojim ranijim istraživanjima. Tako je moskovski Institut Gamaleja, proizvođač “Sputnjik V” vakcine, samo nastavio svoja istraživanja vektorskih vakcina, a koja radi u poslednjih 30 godina. Pre dve godine registrivali su vakcinu za ebolu, koja je napravljena po sličnom principu. „Fajzer Biontek“ već 20 godina pokušavaju da naprave vakcinu koja ima u sebi informacionu ribonukleinsku kiselinu (iRNK). Glavni problem je bio obezbediti njenu stabilnost u vakcini. Sada je ona u lipidnom (masnom) omotaču, koji je štiti dok ne stigne u ljudsku ćeliju. Sa druge strane, kineski „Sinofarm“ je napravio vakcinu na tradicionalan način – u njoj je mrtav virus korone.

Da li „Fajzerova“, „Sputnjik V“ i “AstraZeneka” vakcine, koje sadrže iRNK, mogu da nam izmene genetski kod, što je još jedan od velikih strahova ljudi?

– Ne. Informaciona RNK, kada prođe ćelijsku membranu, uđe u prostor između omotača ćelije i ćelijskog jedra, u kome su smešteni naši geni. Taj prostor je ispunjen citoplazmom, odnosno tečnošću, u kojoj su takozvane organele. Među njima i ribozomi. iRNK stiže do njih, a daleko od jedra, predaje informaciju kako da se napravi onaj šiljasti omotač koronavirusa i propada. Da bi se ugradila u naš genom, neophodno je da uđe u jedro. Ali, ona nema mogućnost za to.

Pročitajte i

Dr Đerlek: Kovid može da izazove sterilitet, a ne vakcina – ne slušajte “dr Gugla”

Dr Đerlek o vakcinaciji dece: Bićemo vrlo obazrivi, konsultovaćemo naše stručnjake

Ljude plaše informacije da je neko dobio obe doze vakcine, razboleo se posle toga i umro.

– Nisam čuo da je iko umro. Kompletan ishod posle vakcinacije zavisi od vakcine i umunološkog statusa vakcinisanog, oboljenja koje on ima i uzrasta. Teoretski, možda, i može neko da umre posle potpune vakcinacije od kovida 19. Ali, da razmislimo koliko će ljudi, koji se nisu vakcinisali, završiti u bolnicama i na respiratorima, a koliko vakcinisanih. Koliko će ih umreti od kovida 19, koji se nisu vakcinisali, a koliko među vakcinisanima?

Da li vakcine protiv kovida 19 izazivaju sterilitet? To plaši naše studente.

– Ne. Ne znam ni za jedan dokaz za takve tvrdnje.

Da li ste vakcinisani?

– Jesam.

Koju ste vakcinu primili?

– „Fajzerovu“. Nisam birao. Tih dana ona se davala, a ja sam bio srećan da mogu da je primim.

Da li ste se plašili nuspojava?

-Ne. Malo sam osećao bol na mestu uboda.

Da li biste moglu svim uplašenima i ponekom antivakseru da kažete:“ Ne plaši se više i idi da se vakcinišeš, neće ti se ništa desiti!“

– Mogu da kažem samo ovo:“Bolji način borbe protiv pandemije ne postoji“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi