Kreće sezona splavova: Jedna tabla je obavezna, ako je nema ne ulazite unutra

U Srbiji postoji 235 registrovanih plutajućih objekata, odnosno splavova, koji se koriste za privredne i javne svrhe. A, najčešći problem sa kojim se sreću državne inspekcije je ukrcavanje nedozvoljenog broja ljudi, kažu za “24sedam” u Upravi za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu.

Koncert jedne pop zvezde nedavno je prekinut kada je, zbog prepunjenosti, splav na kome je ona pevala počeo da tone. Iako je nesreća izbegnuta brzom reakcijom menadžmenta, postavlja se pitanje koliko su splavovi na koje mladi idu bezbedni i koji su to uslovi koje moraju da ispunjavaju.

Direktor Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu Slobodan Milošević kaže da u njihovoj evidenciji postoji 450 plutajućih objekata za privredne i javne svrhe, a nad 235 je izvršen redovan tehnički nadzor. U praksi, to znači da je toliko splavova dobilo dozvolu da radi.

Milošević dodaje da postoji niz tehničkih zahteva koji svaki splav mora da ispuni kako bi bio proglašen bezbednim – od propisane debljine limova, opreme za spasavanje, PP aparata, instalacije…

Međutim, ne poštuju svi ova pravila, pa tako u trci za novcem dešava se da vlasnici i menadžeri dozvoljavaju da na splav uđe veći broj ljudi od dozvoljenog.

I sam Milošević kaže da je najčešći prekršaj na splavovima upravo ovaj, a da svaki objekat mora da ima na vidnom mestu istaknutu tablu ili obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji sme da uđe.

– Pravila koja se najviše krše na plutajućim objektima su ukrcavanje nedozvoljenog broja osoba – kaže on.

Zbog toga Milošević upozorava da postoje opasnosti na koje mladi ljudi, kao najčešći gosti splavova, treba da obrate pažnju.

– Opasnosti koje ih vrebaju, u smislu bezbednosti na splavovima, su požari usled preopterećenja električne instalacije, potonuće zbog preopterećenja i povrede prilikom evakuacije, usled navedenih opasnosti – objasnio je on.

Najviše registrovanih splavova ima u Beogradu, što i ne čudi, s obzirom na to da su oni simbol zabave u glavnom gradu ali i šire.

Svaki splav mora da ima mornara

Predsednik grupacije za nautičku privredu i turizam PKS Petar Đorđević kaže za “24sedam” da svaki splav ima mornara prisutnog 24 sata, odnosno lice koje je odgovorno za bezbednost na ovim objektima.

– Oni rade u smenama, od po 15 dana, i najčešće su dvojica. Mornari bukvalno spavaju na splavovima tih pola meseca i brinu o njima. Oni su čuvari i odgovorna lica. Inače, polažu u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture određene ispite, nakon čega dobijaju sertifikat da mogu da se bave ovim poslom. Oni pritežu i zatežu, sajle koje drže splavove u odnosu na vodostaj, čiste granje, čuvaju ih od lopova, odgovaraju za sve što se desi na splavovima – objašnjava on.

Podugačak spisak da bi splav bio bezbedan

U Upravi za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu dali su nam spisak minimalnih tehničkih zahteva koje je potrebno da plutajući objekat ispuni kako bi bio bezbedan:

-sve konstrukcije na plutajućem objektu, uključujući i nadgradnju, moraju da budu urađeni u skladu sa važećim propisima tako da ne ugrožavaju stabilnost plutajućeg objekta,
-mora biti propisana debljina limova od kojih se prave pontoni, minimalna debljina je četiri milimetara i svaki ponton mora da ima revizioni otvor,
-mora biti opremljen opremom za spasavanje izrađenom u skladu sa svim relevantnim standardima,
-u cilju sprečavanja požara propisana je upotreba slabo gorivih materijala, propisana izrada elektroinstalacije, posedovanje PP aparata. Plutajući objekti površine veće od 150 kvadrata moraju imati ugrađene požarne hidrante i izrađen plan evakuacije,
-natpis sa dozvoljenim maksimalnim brojem osoba na plutajućem objektu mora biti postavljena na vidno mesto.

Đorđević dodaje da o gostima na splavovima brine i obezbeđenje, naročito o onima koji preteraju sa alkoholom.

– Splavovi su najčešće zatvoreni pa onda ne postoji opasnost da gosti “ispadnu”. Kontroliše se ono što je u granicama normale. Postoje i ograde koje su po propisu visine 1,1 metara – dodaje on.

Splavovi bez registracije ne primaju goste

Đorđević uverava da su splavovi sigurna mesta, naročito ako se pogleda broj ljudi koji ih posećuju, u odnosu na nesreće koje su se dešavale.

– Broj požara i potonuća u odnosu na broj posetilaca i broj splavova je zanemarljivo mali. Na prste ruke možete da izbrojite koliko se požara desilo, a i to je bilo kada nije bilo gostiju. Bezbednost splavova je strogo definisana. Postoji i Uprava za bezbednost plovidbe gde sede eksperti za struju, stabilitet objekata, izgradnju… Oni pregledaju splavove i za svaku funkciju splav mora da ima sertifikat koji se dobija svake godine. Ima splavova koji nisu registrovani i ne podležu bilo čemu, ali su u malom broju. I oni koji su takvi teže da budu legalni i po propisima – objašnjava Đorđević.

Dodaje da se neregistrovani splavovi ne bave ugostiteljstvom zbog strogih inspekcija.

– Propisi su takvi da ako radite nelegano i zatekne vas inspekcija, zaplene vam opremu i čitav splav. I onda niko nema račun da radi na ovaj način – kaže ovaj kapetan duge plovidbe.

Pročitajte još:

Haos na nastupu Nataše Bekvalac: Splav počeo da tone, ljudi evakuisani!

Na konstataciju da se kao najčešći prekršaj na splavovima navodi preveliki broj posetilaca, Đorđević uverava da su kontrole inspekcija i policije česte i da menadžeri splavova vode računa o tome.

– Policija to kontroliše, a nadležni inspektori često dolaze iznenada i rigorozno primenjuju zakon. Postoji merna skala na svakoj strani splava. I vi tačno možete videti koliko smete da uvedete ljudi i do koje crte je potonuće. Kao što se može videti, splavovi spadaju među najsigurnije ugostiteljske objekte – zaključio je Đorđević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi