Istraživanje: Koliko su žene podložnije mentalnim tegobama tokom pandemije

Znatno više žena nego muškaraca suočava se s mentalnim problemima koji su se razvili kao posledica pandemije koronavirusa jer teže podnose mere izolacije uvedene u cilju borbe protiv kovida 19, otkrivaju stručnjaci.

Od pojave pandemije, svet se susreo sa brojnim izmenama kojima je bilo potrebno da se prilagodimo, a ta nova, izmenjena realnost na mnoge je ostavila i velike zdravstvene posledice. Te posledice najpre se ogledaju u lošijem kvalitetu sna, povećanoj anksioznosti, pojavi depresije i razvoju traume, a sklonije su im pripadnice nežnijeg pola, zaključak je najnovije studije istraživača Univerziteta u Kalgariju.

Tako, dr Veronika Guadagni, doktor nauka na Medicinskom fakultetu u Kanadi, uradila je mrežno istraživanje između 23. marta i 7. juna ove godine, u vreme kada su škole i mnoga preduzeća bili zatvoreni, a ljudi su ostajali kod kuće, kako bi se sprečilo širenje ovog virusa.

Rezultati istraživanja, u kojem je učestvovalo 573 učesnika, od toga 112 muškaraca i 459 žena prosečne starosti 25,9 godina, pokazali su da njih 66 odsto prijavljuje loš kvalitet sna, 39 odsto ih oseća simptome nesanice, a anksioznost i uznemirenost povećane su u celom uzorku, ali su bile zastupljenije kod žena.

Ovo potvđuje i neuropsihijatar dr Miodrag Miljković, i ističe da su žene sklonije ovim problemima zbog brojnih obaveza.

– Biti žena u ovim teškim vremenima nije nimalo lako. Iako su lepši, one su i nežniji pol, sa mnogo više porodičnih obaveza, na šta treba dodati i posao, čuvanje dece i održavanje kuće. Zatim, tu je i nabavka namirnica, gde se one mnogo češće izlazu spoljašnjoj sredini, a samim tim i izvorima zaraze, što utiče na dodatnu brigu o zdravlju. Sa druge strane, sama strepnja i neizvesnost koliko će pandemija da traje, kao i razmišljanje o mogućim lošim scenarijima, čime su žene sklonije, iscrpljuju mehanizme odbrane i vode u depresiju – poručuje on.

Žene su “empatičnije”

Istovremeno, autori ove studije rezultate objašnjavaju time da su žene te koje nose dodatno opterećenje, a istraživanje je takođe otkrilo da su žene prijavile veće rezultate na skali koja meri empatiju, odnosno sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi, kao i brige o njima. Međutim, veća empatija bila je povezana sa većom anksioznošću, depresijom i traumom.

Pročitajte još

“Aaaaa, iskočiću iz sopstvene kože!”: Šta je “burnout” roditelja tokom epidemije kovida?

Pretpraznična korona depresija: Kako da radosni ili barem mirni uđemo u Novu godinu?

Sa ovim navodima složio se i dr Miljković.

– Empatija direktno utiče na poštovanje preporučenih epidemijskih mera, ali strah za zdravlje dece, supružnika i roditelja može biti okidač za pojavu ovih problema. Zato, kako nas ova situacija ne bi slomila, moramo da pružamo podršku jedni drugima, a najviše pripadnicima lepšeg pola. One su stub porodice, bez kojih mnoge stvari ne bi bile moguće. Treba ih osnažiti i pomoći im – zaključio je naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi