"I deca mogu da razviju teži oblik kovida": Dr Šekler otkrio od kojih faktora to zavisi i ko su kandidati za treću dozu vakcine
Da li će neko dete razviti težu kliničku sliku zavisi od dva faktora - genetske predispozicije i količine virusa koja je uneta u telo, smatra naš virusolog
Da i deca koja su zaražena koronavirusom mogu da razviju težu kliničku sliku, otkrio je virusolog i mikrobiolog sa Veterinarskog instituta u Kraljevu dr Milanko Šekler i objasnio da su to “izuzeci koji potvrđuju pravilo”.
– Pojedinci da. Ne treba da zaboravimo da sem količine virusa koje uneste u organizam postoje i genetske predispozicije, to su indivuidualne osobine na koje ne možemo da utičemo. Postoje ljudi koji su otporniji – rekao je Šekler za “TV Prva” i dodao da se u slučaju bebe iz Kragujevca majka se inficirala virusom pred sam porođaj, pa je beba bila nezaštićena i zarazila se na porođaju.
Pixabay
– Da se inficirala ranije, do toga ne bi došlo. Majka se verovatno inficirala pred porođaj, pošto je posle svega par sati došlo do pojave simptoma. Zamislite koliko ima porodilja u svetu, koliko dece se normalno rađa. Ovo su izuzeci, izuzeci postoje. Realno da pričamo, koliko ima dece u bolnicama, ništa se tu nije u međuvremenu čudno desilo – kaže dr Šekler.
Da li je brazilski soj opasniji?
On se potom osvrnuo i na brazilski soj koronavirusa, koji još nije registrovan u Srbiji, a prof. dr Šekler kaže da ovaj soj ne daje težu kliničku sliku u odnosu na prethodne sojeve.
Pixabay
Prema njegovim rečima, Centar za zarazne bolesti u Americi podelio je viruse na mutacije koji nisu zabrinjavajući, na mutacije koje se samo evidentiraju i na mutacije koje su za zabrinutost.
– Trenutno su sve mutacije za zabrinutost, ali nijedan nije za paniku – kaže prof. dr Šekler i dodaje da brazilski soj spada u grupu sa britanskim i južnoafričkim.
– Dijagnostika je ista kao i za druge sojeve, nije patogeniji u smislu da daje težu kliničku sliku, vakcine deluju slično, ali je istina da se lakše prenosi. Kad se napune bolnice, pa ima puno bolesnika jer se virus lakše prenosi, a ne jave se svi na vreme, dolazi do veće smrtnosti, ali to ne znači da je virus smrtonosniji, već da niste stigli da pacijentima pružite onu zaštitu koja im je potrebna – objasnio je on.
O efikasnosti vakcina na nove sojeve
Dr Šekler ističe da, kada je u pitanju delotvornost vakcina protiv novih sojeva, sve vakcine su manje ili više efikasne.
Tanjug/Zoltan Balogh/MTI via AP
– “Fajzerova” vakcina brzo podiže antitela, a kod “Sputnjika” imate fenomen da sporije stvara antitela, ali ona duže opstaju. Ljudi koji su vakcinisani “Sputnjikom” u junu prošle godine odlaze na vađenje krvi svake nedelje i prate im se antitela. U projekciji su rekli da će antitela trajati od 15 do 24 meseca. Kod kineske vakcine antitela mogu da se jave i kasnije, ali samo kod ljudi koji su u dubokim godinama – ističe doktor Šekler.
Kome će biti potrebna treća doza
Kada je reč o trećoj dozi vakcine, prof. dr Šekler objašnjava da je i on sam pominjao treću dozu za one koji su vakcinisani kineskim cepivom jer je, kako ističe, i proizvođač rekao da jedan odsto vakcinisanih neće razviti antitela.
– Od milion ljudi to je 10.000 ljudi. Predlagao sam da se tim ljudima da treća doza da bismo im podigli zaštitu – naglasio je on.
Prema njegovim rečima, i kad smo vakcinisani pojedinci će da se zaraze:
– Kad vakcinišemo 5 miliona ljudi, virus će pokušati da se menja da bi probao da nas zarazi. Poenta je da se prilagodi i virus nama i mi njemu. Njemu nije cilj da nas ubije, jer bio onda ubio sebe. Nije poenta da se vakcinišemo 10 godina sa po pet vakcina godišnje.Pročitajte još
Ogromnim obimom vakcinisanih ljudi i brojem ljudi koji su preležali virus, on će u pokušaju da zarazi ljude koji imaju neku zaštitu početi da se prilagođava tome i biće sve slabiji. Kad će se to dogoditi, to je pitanje za veliku lovu, ali sigurno je da će se to desiti – zaključuje prof. Šekler.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari