"Deco, nemojte zaboraviti na suzu majčinu, na znoj očev!": Mudrosti patrijarha srpskog Porfirija

Stiže nam jedan od velikih crkvenih praznika, Uspenje Presvete Bogorodice, 28. avgusta, i vernici se spremaju da obeleže Veliku Gospojinu, kako se ovaj praznik još u narodu zove.

Nije naodmet, iako se to činilo mnogo puta ranije, da se podsetimo gde smo, šta smo, ko smo, šta je važno u životu, a šta nam se dešava i kako živimo.

A znamo. Živimo u materijalističkom svetu, u trci za poslovima, novcem i uspehom. Postali smo sebični. Grabimo samo za sebe i ne zanima nas šta drugome učinismo. Izgovaramo reči koje ubijaju gore od pucnja. U toj trci bez kraja i konca, zaboravljamo na decu, ljude oko nas, na same sebe i suštinu ljudskog bića. Da bi čovek zadržao svoju ljudskost, treba da se vrati univerzalnim vrednostima. Na to podseća i patrijarh srpski Porfirije.

Greh i sebičnost

Patrijarh Porfirije smatra da savremeni način života slavi greh i sebičnost.

– Vreme u kojem živimo ne želi krst. Vreme u kojem živimo hoće bez krsta. Zato što je vreme u kojem živimo opterećeno sobom. To jest, čovek našega doba proglasio je sebe za jedinu vrednost. Proglasio je za jedinu vrednost svoje izopačene strasti. Proglasio je za jedinu vrednost greh. Za slobodu je proglasio mogućnost da radi šta hoće, ama baš sve šta hoće – rekao je srpski patrijarh i dodao:

– Ali, jedino je slobodan onaj koji je slobodan u Hristu. Koji je svoj krst uzeo i položio ga na rame Hristovo ili bolje rečeno, koji je krst Hristov stavio na svoja pleća. Taj je slobodan jer se odrekao svog egoizma, svog samoljublja, izvora osećanja da sam je sebi najvažniji. Samo u Hristu postajemo slobodni.

Um i čula

Kako patrijarh Porfirije navodi, um i čula trebaju delovati zajedno u harmoniji i biti utemeljeni u srcu.

– I to ne u srcu kao telesnom organu, nego u srcu kao centru našeg bića, kao ljubavi kojom srećemo naše bližnje i daljnje. Tamo gde je srce kao ljubav centar, tu nema potrebe ni za kakvim medikamentima. Taj ko ima ljubav, ima eliksir za postojanje u svim okolnostima – kazuje on, i nastavlja rečima da iskušenja vrebaju sa više strana.

– Iskušenja dolaze sleva onda kada neprijatelj dolazi otvoreno i napada nas. Sa druge strane, iskušenja zdesna dolaze u formi vrline. Predstavljajući jedno delo kao vrlinu, oni nas dovode u zamku gordosti koja je izvor svakoga zla. Tako i današnji neprijatelji najčešće dolaze zdesna. Najčešće govore o dobru, o vrlini, imaju i humanitarne aktivnosti. Nama se obraćaju kao da nemamo ne samo iskustvo i tradiciju svoga naroda već, pre svega, iskustvo svetih iz našeg naroda, iskustvo crkve. I u našem narodu, ali i u svim narodima, to je iskustvo veće i snažnije i, što je najvažnije, jedino spasonosno – priča naš patrijarh.

Kaže da je uloga roditelja jedna od najvažnijih životnih uloga i poručuje roditeljima da brinu o svojoj deci i da ih vole, ali i da deca treba da brinu o roditeljima kada ostare.

– Volite ih, ali nemojte samo da im ispunjavate želje, kako vas ne bi zabolela glava od njihovih nestašluka da biste vi imali svoj komfor. Volite ih ljubavlju Hristovom, raspinjući se za njih. Deco, da slušate svoje roditelje. Volite svoje roditelje i da ih služite naročito kad postanu stari. Nemojte zaboraviti na suzu majčinu, na znoj očev. Nemojte zato što su vas snašli vaši problemi zaboraviti na potrebu vaše majke i oca da vam samo čuju glas. Nemojte govoriti: “Ima vremena za to.” Ima vremena za sve drugo, ali za to je uvek malo vremena. I nemojmo neprestano tražiti opravdanja za svoje nezadovoljstvo izvan sebe – poručuje patrijarh Porfirije.

Srce čovečije

On govori i o načinu na koji Bog ceni čoveka. Ceni ga po srcu, važno je praštati i tražiti oproštaj, jer bez toga nismo ni hrišćani, ni ljudi.

– To što je hrišćansko, to je autentično ljudsko. Sve što je carinik učinio, i više od toga, treba da činimo, jer tako funkcionišemo zdravo. Činimo sve tako da zadobijemo mir i radost govoreći: “Samo sam nedostojan sluga Božji”. Ukoliko tako ne činimo, bićemo ispunjeni besom i histerijom, podvig će nam biti težak – to je gordost i sujeta. Taj teret ako se ne izgoni iz srca, vodi u demonizovano stanje. Možda je prejaka reč, ali to zaista jeste tako. Što je veća gordost i sujeta, to smo zatvoreniji, to smo usamljeniji i siromašniji – podučava nas on.

Kako ističe patrijarh, post ima isceliteljsku moć i podstiče vrlinu.

– Smisao posta je uzdržanje u svemu onome što iznutra prlja našu dušu, naše srce i naše telo, i sve to kao priprema za ono što treba da krasi ikonu Božju za sticanje vrline. Sveti Oci u postu vide askezu i podvig duhovni, koji ima cilj sticanje svesti o tome da nam je Bog neophodan. Da zapravo bez Boga ne možemo ništa, a u Bogu možemo sve – kazao je on.

Da nema pravoslavlja ne bi bilo ni srpskog identiteta, jer je sama pravoslavna vera čvrsto ukorenjena u svest našeg naroda.

– Mi, pravoslavni Srbi, znamo dobro da je vera u Boga, pravoslavna vera, u prošlosti oblikovala i gradila naš narod, otvarala puteve i davala smisao postojanju svakoga čoveka, smisao i onda kada nije bilo jednostavno i nije bilo lako. Vera pravoslavna je zapravo temelj, izvor našega identiteta, bez nje naš narod, u najmanju ruku, u ovom obliku, u ovoj formi, ne bi danas postojao i ne bi ostavio sve one lepote stvaralaštva svoga, od kojih su mnoge ukrasile i svetsku kulturu i postale deo svetske baštine – naglasio je patrijarh.

Pročitajte i

Ustoličenje novog mitropolita Joanikija 5. septembra: Patrijarh Porfirije dolazi u Crnu Goru dan ranije

Prema njegovim rečima, smrt je samo put ka vaskrsenju i večnom životu:

– Kao da je smrt prirodna, bilo kome da se desi i bilo kada. Znamo, očima jevanđelja, da jedino neprirodno u našem postojanju jeste umiranje. Znamo da ni iz čega stvoren čovek, prizvan iz nebića u biće, nije stvoren za ništavilo. Jer ako bi tako bilo, onda bi čovek koji se rodio bio samo putnik koji putuje iz besmisla kroz besmisao ka konačnom besmislu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi