Danas je Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Srbija je u tom krvavom sukobu izgubila trećinu svog stanovništva

Pucnjava je utihnula, a topovi su “zanemeli”, tačno na današnji dan, 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat, koji se danas u Srbiji, a i u svetu, obeležava kao Dan primirja.

U šumi kod francuskog grada Kompjenja, u vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano je primirje, čime je okončan najkrvaviji sukob u dotadašnjoj ljudskoj istoriji. Primirje je bilo na snazi sve do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, kada je sve  – završeno.

Ovaj rat imao je razorne posledice za celu Evropu. Prema istorijskim podacima, broj žrtava u Prvom svetskom ratu premašio je 15 miliona ljudi, od kojih je oko devet miliona vojnih žrtava, a ranjeno je 22 miliona ljudi. Samo u Srbiji ovaj rat je odneo između 1.100.000 i 1.300.000 života, odnosno trećinu srpskog stanovništva.

U francuskom parlamentu, u kome je pročitan Ugovor o primirju, pohvale Srbiji izrekli su predsednik parlamenta Pol Dešanel, ministar inostranih dela Žan-Mari Pison i maršal Franše d’ Epere.

Pročitajte još: Četiri ordena ponos prestonice: Beograd i Beograđani odlikovani u dva svetska rata

Istoričar Dejan Ristić, za “24sedam” objašnjava koji su najznačajniji datumi za srpski narod u Prvom svetskom ratu.

– Sa jedne strane bitne su velike vojne operacije: Cerska, Drinska, Kolubarska, odbrana Beograda, kao i borbe na Solunskom frontu, uključujući i oslobođenje zemlje – navodi Ristić, i dodaje da je, s druge strane, epidemija pegavog tifusa, 1915. godine, predstavlja izuzetno važnu etapu u Prvom svetskom ratu:

– Ta epidemija je odnela više žrtava te 1915. godine nego Cerska, Drinska i Kolubarska bitka zajedno.

Naš sagovornik naglašava kako nikako ne bi trebalo zaboraviti Toplički ustanak, s početka 1917. godine, ali ni masovne odmazde nad civilima na teritoriji okupirane Srbije, tokom čitavog Prvog svetskog rata – Austrougarske, Nemačke i Bugarske.

Događaj koji je ubrzao i proizveo kraj Prvog svetskog rata, kako objašnjava istoričar, jeste proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine.

– Posle tog velikog vojnog uspeha srpske vojske, došlo je do kapitulacije Bugarske, Austrougarske, Nemačke, kada dolazi i do primirja, 11. novembra – kaže naš sagovornik, i dodaje da se ne samo u srpskoj, već i u evropskoj istoriografiji smatra da bi Prvi svetski rat trajao znatno duže da nije došlo do proboja Solunskog fronta.

Dva ključna politička dokumenta

Prema rečima istoričara Ristića, dva politička dokumenta iz tog vremena su veoma važna, jer su uticala na prekomponovanje karte Evrope, a pre svega našeg podneblja.

– To su Niška i Krfska deklaracija, kojim se Kraljevina Srbija obavezuje da će da se bori za oslobođenje i ujedinjenje svih Južnih Slovena – zaključuje naš sagovornik.

Državni praznik u Srbiji tek od 2012. 

U Srbiji je ovaj praznik prvi put zvanično obeležen 2012. godine. Na pitanje zašto Srbija do tada nije mogla, odnosno nije uvela taj dan kao državni praznik, istoričar Ristić navodi da je tu bilo više razloga.

– Ni Kraljevina Jugoslavija ga nije obeležavala, kao ni SFR Jugoslavija, iz prostog razloga što Jugoslavija nije bila učesnica Prvog svetskog rata, jer je tada učestvovala Srbija, odnosno Kraljevina Srbija, kao zemlja. Ona je nestala 1. decembra 1918. godine, utapajući svoju državnost u jednu novu državu, i upravo ta država nije imala nikakvu vezu sa tim ratom – objašnjava naš sagovornik, i dodaje da tek kada je Srbija postala nezavisna država, 2006. godine, i kada su se stvorili tehnički i pravni uslovi, to je bilo moguće. Međutim, to niko do 2011. godine, kako navodi Ristić, nije inicirao.

– Kao istoričar, građanin, ali i kao neko kome je predak poginuo na Zejtinliku, inicirao sam da Srbija, baš kao i sve zemlje pobednice, dobije državni praznik, a to je Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Potom je Vlada to jednoglasno usvojila, a onda i Skupština, krajem 2011. godine, kada je već prošao sam datum, pa je obeležavanje počelo od sledeće godine – navodi istoričar.

Tačno u 11 časova

U svim glavnim gradovima država pobednica, Dan primirja obeležava se u isto vreme – tačno u 11 časova. Na najvišem nivou svečano se obeležava posebno u zemljama pobednicama – Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, Belgiji i drugim zemljama.

 Odlikovanja povodom Dana primirja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas će, povodom Dana primirja, uručiti odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama koji su se istakli tokom borbe na suzbijanju zarazne bolesti virusa kovid 19.

U okviru centralne državne ceremonije obeležavanja 11. novembra, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, u ime Vlade Srbije, položiće venac na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, najavilo je resorno ministarstvo.

Vence će položiti i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Beograda, Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, kao i predstavnici diplomatskog kora.

Misterija Natalijine ramonde

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi