Zemlje EU sve zaduženije: Javni dug skočio dvocifreno

Javni dug u Evropskoj uniji, a posebno Evrozoni, naglo je porastao u drugom tromesečju zbog pojačanih potreba zemalja za novcem kojim bi se ublažile posledice pandemije korona virusa, pokazao je najnoviji izveštaj Eurostata.

Na nivou EU javni dug, iskazan udelom u BDP-u, porastao je u drugom kvartalu na 88 odsto, sa 79 odsto u prva tri ovogodišnja meseca. U evrozoni je skočio sa 86 na 95 odsto, prenosi portal Bankar.me.

Srbija ne prelazi 60 odsto

Prema poseldnjim procenama Svetske banke, dug Srbije neće preći 60 odsto BDP-a ni ove ni narednih godina. Za ovu kriznu godinu, SB predviđa rast duga do same granice od 59,6 odsto BDP-a, dok će u sledeće dve da blago opada – na 58,5 odsto u 2021. i 56 odsto u 2022. godini.

U periodu od aprila do juna u potpunosti je došla do izražaja pojačana potreba zemalja EU za finansiranjem kako bi se suzbilo širenje pandemije korona virusa i ublažile ekonomske posledice mera zatvaranja, napominje Evrostat.

Udeo javnog duga u BDP-u naglo je porastao zbog velikog povećanja javnog duga i pada BDP-a, ističu evropski statističari.

Najviši javni dug, meren udelom u BDP-u, više od 187 odsto na kraju juna imala je Grčka. To nije nikakvo iznenađenje, kao ni za Portugal (126 odsto), Kipar (113) i Španiju (110 odsto), jer su to najsiromašnije zemlje EU, ali visok dug imaju i u Belgiji (115 odsto) i Francuska (119), pokazuju procene Eurostata.

Najniži nivo javnog duga, od 18,5 odsto, zabeležila je Estonija. Slede Bugarska i Luksemburg sa 21,3 odnosno 23,8 procenata.

Dvocifreni rast “minusa”

Među zemljama EU najviše je, u poređenju sa krajem marta skočio javni dug iskazan udelom u BDP-u na Kipru, za 17 procentnih poena. Slede Francuska sa povećanjem od gotovo 13 procentnih poena, pa Italija sa 12 poena.

U grupi su i Španija sa istim skokom, kao i Hrvatska i Belgija, gde je udeo javnog duga u BDP-u na kraju juna bio 11 odsto viši nego na kraju marta.

U poređenju sa krajem juna prošle godine udeo duga u BDP-u porastao je u svim zemljama EU osim Irske, gde je smanjen za 0,3 procentna poena.

Dug je za dvanaest meseci najviše porastao u Francuskoj (15 poena), Belgiji (13), Italiji i Španiji (po 12).

U Hrvatskoj je uvećan za 9,4 procentnih poena, čime se gotovo izjednačila sa Estonijom.

Najmanji rast udela u odnosu na drugo tromesečje prošle godine zabeležile su Švedska i Bugarska, za jedan odnosno 1,4 procentna boda, pokazuje izveštaj Eurostata.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi