Sve o privatnim penzijama: Ako na vreme počnete da odvajate novac, imaćete finu "ušteđevinu" u starosti

Užasna “godina korone” koja je ne samo ugrozila zdravlje stotinama miliona ljudi, nego i nanele ozbiljne udare globalnoj ekonomiji, konačno je na izmaku. A za razliku od drugih sektora, u privatnim penzijskim fondovima mogu da budu zadovoljni kako je sve prošlo.

– Bolje je nego što smo se s početka pribojavali – kažu u srpskim penzijskim fondovima, koji su od počeka godine porasli u obimu štednje za starost, doduše sa 11,5 odsto nižim rastom nego 2019.

Dokazali profesionalnost

– Zdravstvena situacija svakako je uticala i uticaće još neko vreme na poslovanje svih učesnika na tržištu, ali s olakšanjem možemo da konstatujemo ne u onoj meri u kojoj smo, barem na početku pandemije, očekivali. Dobrovoljni penzijski fondovi još jednom su pokazali da su profesionalne institucije koje mogu da predvide, preduprede ili svedu na optimalan nivo rizike s kojima se susreću – ističe Trifunović.

Naime, prema Statističkom aneksu NBS za septembar 2020. godine, ukupna penzijska štednja članova dobrovoljnih fondova na kraju trećeg kvartala iznosila je 45,9 milijardi dinara (390,4 miliona evra) a od početka godine uvećana je za 2,6 milijardi dinara (22,1 milion evra). U istom periodu prethodne godine porasla je za 2,9 milijardi dinara (24,7 miliona evra).

Svako želi sigurnost, a sada je još važnija

Izvršni direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, Branislav Trifunović, kaže za 24sedam da je možda samo na prvi pogled čudno da ova godina ne donosi veća odstupanja u odnosu na prethodnu u smislu ponašanja građana, kada su privatne penzije u pitanju.

– Pažljivo smo analizirali njihovo ponašanje, a kako nam i poslovni rezultati govore, zaključak je da je potreba za svakom vrstom sigurnosti, pa tako i finansijskom, urođena svima. Ona se, prirodno, samo pojačava u vremenima kada intenzivnije osećamo da je ugrožena. Vreme kriza je upravo takvo vreme i ljudi su zainteresovaniji i spremniji da prihvate načine da tu potrebu za sigurnošću zadovolje – navodi Trifunović.

U tom smislu, uvereni su u penzijskim fondovima, dopunska penzija je idealan proizvod iz više razloga. Pre svega, tu je fleksibilnost jer na samom građaninu je da izabere kako će i kada da uplaćuje za penziju, ali i kako će da je prima kada dođe vreme. I što je možda najvažnije za nekog ko razmišlja o privatnoj penziji, da zastoj u uplatama dobrovoljnih penzijskih doprinosa ne donosi nikakve “penale“, dodatni trošak ili gubitak bilo kog prava. Jednostavno, koliko se i kada uplati, toliko će na kraju i biti osnova za isplatu penzije.

I to nas vodi na najvažnije pitanje do kojeg se, nažalost, obično kasno stiže, a to je kada početi? Odgovor ne bi mogao biti jednostavniji – sada, odnosno što pre.

Korisnik, supružnik, roditelj ili poslodavac…

Osim građana koji penzijske doprinose plaćaju za sebe, ima i onih koji to čine u korist njima bliskih osoba. Obično su to roditelji za decu ili jedan supružnik za drugog. Naravno, tu su i poslodavci koji iz svojih sredstava finansiraju dopunsku penziju zaposlenih, a na čiji iznos do 5.984 dinara se ne plaćaju porez i doprinosi. U svim ovim slučajevima privatna penzija je nasledna, što nije slučaj sa državnom.

Jer matematika je tu jasna, i to se vidi iz primera računice kolika privatna penzija može da se očekuje s mesečnom uplatom vrednosti oko 40 evra (uplate u srpske fondove su isključivo dinarske) u roku od 30 godina za one koji se “sete na vreme“ i uplatom 100 evra u roku od 10 godina, za one koji se se svojom penzijom bave kada već dođu u zrele godine.

Ukoliko uplaćujete, recimo 4.800 dinara (oko 40 evra) svakog meseca u naredih 30 godina, akumuliraćete prema prinosima domaćih fondova u proteklih desetak godina oko 3,8 miliona dinara (32.320 evra). Taj iznos potom možete, recimo, dobijati mesečno sledećih 10 godina u mesečnom iznosu od 40.350 dinara (oko 340 evra), ili 15 godina po 30.000 dinara (255 evra).

Ali ako “zakasnite“, što je ipak bolje nego da uopšte ne počnete da uplaćujete privatnu penziju, pa se penzije setite kada se neizvesna starost približi, dobijaćete mnogo manje i sa znatno većom uplatom.

Tako, ako trostruko veći iznos, od 12.000 dinara (oko 100 evra), mesečno uplaćujete u trostruko kraćem roku od 10 godina, akumuliraćete “samo“ 1,8 miliona dinara (15.390 evra). To bi u isplatama narednih 10 i 15 godina bilo 19.000 (oko 160 evra), odnosno 14.200 dinara (120 evra).

Privatna penzija – adut dobrog poslodavca

Privatne penzije su logičan, racionalan i neophodan način za dopunu prihoda u starosti. Možda “logično“ i “racionalno“ nije ono što nam prvo padne na pamet kada opisujemo mentalitet ljudi sa ovih prostora, ali domaći poslodavci sve su svesniji da je starost neizvesna, a da je time i ljudima sve potrebniji osećaj sigurnosti.

Pročitajte još:

Komšije i u “korona godini” dele 13. platu

Ko je platio najveći porez na imovinu ove godine: Hiljade evra za stanove, kuće i garaže koje poseduje

– Naravno, finansijske prilike i građana i poslodavaca umnogome utiču na odluku o štednji u dobrovoljnim penzijskim fondovima. Poslodavci imaju finansijska znanja i lakše donose odluke. Za njih, privatne penzije jedan su od važnih elemenata paketa beneficija njihovih zaposlenih. Omogućavajući im dopunsku penziju, motivišu postojeće zaposlene i istovremeno postaju atraktivniji na tržištu rada za nove talente. Na taj način privatne penzije su sastavni deo društvene odgovornosti poslodavca prema zaposlenima – objašnjava Trifunović, direktor u kući u kojoj za starost štedi više od 88.000 članova.

Zbog toga se ni u Dunavu ne brinu za budućnost.

– Samo u ovoj godini u fond je učlanjeno 4.600 članova i uplaćeno je više od milijardu dinara. Ovi rezultati nas ohrabruju da i u 2021, iako u svakom pogledu izazovnoj godini, očekujemo stabilan rast – zaključuje Trufunović.

Premladi da mislite o penziji? Razmislite još jednom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi