Srbija mimo svih: Šta bi se desilo ako bismo probili „mastrihtski“ nivo duga

Svet i ove 2021. godine nastavlja da „luduje“ ne bi li se izborio sa krizom koja se zbog pandemije prelila iz prošle godine. Milijarde dolara i evra sipaju se privredi i stanovništvu „iz helikoptera“, a dug zemlje kao da je postala stavka u javnim finansijama na koju se malo ko obazire i u Evropi i u regionu. Postalo je sasvim uobičajeno da se dug približi celokupnom iznosu BDP-a, ili čak pređe 150 odsto.

Zašto se Srbija „tvrdoglavo“ i u takvim uslovima „jeftinog novca“, kada svi troše koliko god mogu, drži „mastrihtskog“ odnosa duga u  BDP-u od najviše 60 odsto?

– Zato što je to za nas jedino ispravno. Mi znamo kako je to kada se dug otrgne kontroli, a znamo i da nismo Japan pa da možemo da imamo dug 220 odsto a da nam opet jeftino pozajmljuju novac – objašnjava, za 24sedam, dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Novac za građane je mera ohrabrenja

Najavljenu meru od dva puta po 30 evra za punoletne građane i još dodatnih 50 evra za penzionere prof. Savić vidi pre kao meru za ohrabrivanje građana nego kao neku ozbiljnu pomoć i za njih i za dizanje tražnje koja bi pomogla ekonomiji.

– Tih šezdeset evra ili 110  svakako znači onima koji žive od minimalca ili primaju 16.000 dinara penzije, ali većini građana taj novac realno ne znači mnogo. To više vidim kao neophodno ohrabrenje u ovoj situaciji, a ne treba zaboraviti ni da je ovo predizborna godina. Setimo se da je 2009. tadašnja vlast penzije podizala tri puta, čak za 45 odsto – podseća dr Savić.

Jučerašnje vesti su da analitičari Rajfajzen banke Austrija (RBA) hrvatski dug procenjuju na više od 86 odsto BDP-a, a slovenačko Ministarstvo finansija saopštilo je da će slovenački javni dug do kraja godine zbog povećanih potreba budžeta dosegnuti 38 milijardi evra, odnosno više od 82 odsto BDP-a. Iz vrha srpske vlasti istovremeno obećavaju da dug neće preći 60 odsto, i pored toga što je država spremila novi paket mera ekonomske pomoći za građane i stanovništvo koji je „težak“ dve i po milijarde evra.

– Kada gledamo okruženje, razvijene zemlje Evrope ili sveta, i pogledamo koliko su veliki njihovi javni dugovi, lako je pomisliti da bi i Srbija trebalo da se još zaduži u situaciji kada je kriza ovako teška, a novac u svetu jeftin. Međutim, za zemlju na ovakvom stepenu razvoja na kakvom smo mi, svaki prelazak famoznih 60 odsto je opasan. Nije tako daleka 2014. godina kada smo uz velike lomove počeli finansijsku konsolidaciju, a tek za tri godine uspeli da spustimo javni dug sa više od 70 odsto BDP-a – rekao je dr Savić.

Ekonomski stručnjak kaže da smo mi u međuvremenu malo popravili ekonomiju, ali da je ona sada uzdrmana krizom nastalom zbog korone i da će oporavak biti dug i spor.

– Država se dobro bori sa pandemijom, zdravstveni sistem je opstao, radi i privreda, ali sve je to rovito, i normalno je da se rezerve, u nečemu što traje ovako dugo, troše. Ali moramo da budemo svesni toga šta bi moglo da znači ako spustimo kočnicu i dug počne da raste. Da li smo i kao građani i kao privreda spremni da rizikujemo da izgubimo stabilnost dinara? Ili da nam padne kreditni rejting i svako novo zaduživanje bude znatno skuplje nego dosadašnje? – pita se profesor Savić.

Pročitajte još:

Vučić: Spasavamo privredu a da ne zadužujemo decu

Neobični rekordi: U Srbiji porasla zaposlenost za dva odsto

On ukazuje da je međunarodni finansijski rejting neke zemlje prilično osetljiva stvar i da ne zavisi samo od brojčanih pokazatelja koje ostvari neka privreda.

– Tu su veoma važna i psihološka očekivanja, a kakvu poruku investitorima i kreditorima šaljete kada se u vreme najgore krize 2020. držite „mastrihta“ a onda 2021. od njega odustanete. Takav „gubitak kontrole“ stvara loša očekivanja i može da bude i gore neko rast stvarnog duga u novcu – objašnjava dr Savić.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, dolazi pitanje vraćanja tog duga, jer, upozorava ekspert, šta će se desiti ako BDP ne bude porastao tri odsto, koliko predviđa Svetska banka, ili šest odsto, koliko se najavljuju srpske fiskalne i monetarne vlasti.

– Ne samo da će vraćanje 27 milijardi evra postojećeg duga postati mnogo teže, nego će on poskupeti i buduće dugove, jer će iznos u manjem BDP-u i „crno na belo“ biti veći. Imali smo dve stabilne godina, čak ni porezi nisu dirani, ali već sada vidimo da počinju povećanja akciza, cene struje i goriva, rastu i opštinski nameti… Biće ionako teško da se naplati da se ovi dugovi vrate – zaključuje prof. dr Savić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi