Slatko brendiranje: Kačerski med spreman za tri kontinenta

Praznici su a pčele nisu prestajale da rade i na prostoru od 1.000 kilometara od Lazarevca ka Bukulji i Rudniku prave brendirani „kačerski med“ sa izvoznim dozvolama za Ameriku, Evropu i Bliski istok.

Ovaj med je plod razvoja istoimene pčelarske zadruge iz Lazarevca dužeg od decenije a sadašnji predsednik Upravnog odbora, Dragan Simić, duže od tri decenije je pčelar i zna i pčele i zadrugare.

Kačerski med dobija se sa područja više opština, u zadrugu ga donose kooperanti kojih je u boljim godinama i do 200, a samih zadrugara oko 50.

Original iz Srbije

„Kačerski med“ je i u korpi „Saveza Original Srbija“ u društvu „fruškogorskog meda“, „ariljske maline“, „futoškog kupusa“, „leskovačkog ajvara“, „sjeničkog jagnjeta“. Proizvođači očekuju dodatna sredstva domaća, ali i iz Evrope za promociju.

– Ajvar, malina i fruškogorski med iz Saveza su aplicirali za katalog proizvoda u Evropi. To će plasman proizvoda pokrenuti a plan je da i druge proizvode Saveza brendiramo – najavljuje Goran Marković.

Uz regionalnu saradnju, pčelarski zadrugari smatraju da je perspektiva i u saradnji  sa lokalnim voćarima, i vinogradarima, jer je prirodna i na opštu korist.

– Narodski da kažem sav taj med se pomeša u jedan, pa kupažira, analize stalno radi Centar za ispitivanje namirnica (CIN). Tek onda med ide u prodaju sa zaštitni markicama i oznakama geografskog porekla kao „kačerski med” – kaže on.

CIN, objašnjava on, kontroliše i prinose meda, pa u zavisnosti od godine pčelari samo odobrenu količinu mogu da sertifikuju, preko zadruge.

– Poslednje tri godine loši su prinosi meda pa kupaža nije rađena – kaže Simić.

On „kačerski med“ vidi prvenstveno u plasmanu na inostrano tržište.

– Oni prepoznaju vrednost sertifikacije, a naš narod još nije edukovan i za sve to pripremljen. Napravili smo izvozničke papire, pa ćemo verovatno i izvoziti i za Ameriku, Evropu i Bliski istok – rekao je Simić.

Rod meda, a posebno „kačerskog“, Simić kaže zavisi od podrške prirode i od Boga.

– Čitav posao zavisi pre svega od prinosa meda.  A unazad tri godine su bili loši rezultat, ne samo kod nas nego u Evropi. Priroda se malo poigrala. Ili mi sa njom, ili ona sa nama. Ona nam vraća ono što smo je zagađivali, i uništavali –  smatra iskusni pčelar.

Podrška društva ne izostaje, pa Simić navodi da su pčelare Lazarevca za tri godine Grad Beograd i Opština podržali sa 18,6 miliona dinara što je otišlo za nabavku opreme za pčelaranje.

– Baš puno pčelara je dobilo, zahvaljujući gradu, velike subvencije. Evo sad smo u pregovorima sa njima da nam nabave genetskog materijala, kao što su pomagali stočarima. Jer, od raspada stare Jugoslavije niko ništa od genetskom materijala nije uvezao u Srbiju – navodi on.

Direktor zadruge Goran Marković svedoči da je zadruga nastala pre desetak godina i da su osnovali aktivni članovi Udruženja pčelara sa tradicijom od 60-tih godina prošlog veka.

– Ideja je bila da pčelari ovih krajeva predaju med zadruzi preko koje bi on bio brendiran i zaštićen. Kačerski med dobio je ime po spisu iz 18. veka u kome su Turci zabeležili da na ovim prostorima žive ljudi koji koriste med i piju medovaču – kaže on.

Nije dovoljna samo “geografija”

Onih 1.000 km kvadratnih za geografsko poreklo su područja Rudnika i Bukulje, objašnjava on. Tu je nezagađeno, priroda je čista a takav je i zdrav i med koji mi pakujemo, kaže.

Pčelari kooperanti sa teritorija Lajkovca, Lazarevca, Ljiga, Mionice, Valjeva, Aranđelovca, Uba u zadruzi mogu svoj med da upakuju, a saradnja za „kačerski med“ zahteva i njihov rad po elaboratu.

– Za Kačerski med nije dovoljno da bude sa 1.000 kvadratnih kilometara registrovanog prostora nego je svaka košnica za njega obeležena, ima svoj broj,  a na osnovu toga se tačno zna iz koje je košnice koji med. Pčelari donose med u zadrugu, ispituje ga Centar za ispitivanje namirnica, pa se tačno zna koja kanta meda šta sadrži, zatim se smeša i izlazi u teglicama od 400 grama što nam je EU preporučila – kaže on.

Sastav meda određen je po studiji beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i profesora Mića Mladenovića i ispitivanja od dve i po godine.

– U „kačerskom medu“ je do 70 odsto bagremovog meda, i po 15 procenata lipe i livadskog meda –  kaže Marković.

Uz „kačerski“, kod nas sertifikovani i „đerdapski med“, kao i „fruškogorski lipov med“, pa se sa sarađuje sa pčelarima koji ih prave.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi