Ako se novac ne želi izgubiti, mora se uložiti: Oročena štednja vs investicioni fondovi

O tome zašto se građani Srbije “ponašaju iracionalno” i nastavljaju da drže novac sa praktično negativnim kamatama, 24sedam je razgovarao sa Đorđem Vujovićem, generalnim direktorom Društva za upravljanje fondovima „Ilirika“.

Strah od rizika mnogo jači od razuma

Investitori, odnosno ulagači u investicione fondove koji su izabrali ovaj vid štednje u Srbiji već tradicionalno svake godine strahuju od „velikih privrednih lomova“ i raznoraznih kriza.

Toga su početkom ove krize, koju je izazvala pandemija koronavirusa, bili veoma svesni u srpskim investicionim fondovima, pa je ona dočekana spremno.

– Bilo je, doduše, malo straha na samom početku krize. Budući da su ulaganja u investicione fondove limitirana zakonom i prospektom investicionih fondova, oni ne mogu da slobodno i po nahođenju svojih menadžera menjaju politiku investiranja, čak ni tokom pandemije. Ali možemo da konstatujemo da je i pored svih turbulencija na globalnom tržištu izazvanih pandemijom u Srbiji očuvana likvidnost investicionih fondova. Čak se beleži trend rasta vrednosti imovine uz odlične stope prinosa u balansiranim i akcijskim fondovima, dok su, naravno, nešto niže stope u fondovima očuvanja vrednosti imovine – kaže Vujović.

Vujović svoje navode potkrepljuje podacima da je rast vrednosti imovine fondova u Srbiji u 2020. godini iznosio preko 17 odsto, a rast broja investicionih jedinica više od 20 odsto.

Međutim, i pored toga što su prinosi u investicionim fondovima veoma atraktivni, odnosno visoki u poređenju sa drugim učesnicima na finansijskom tržištu, novac se nije masovno prelio u njih. Kod osiguravajućih kompanija osigurane sume u životnom osiguranju iz godine u godinu padaju, u bankama su kamate na štednju rekordno pale, ali je štednja građana, i pored toga, na istorijski velikom nivou.

– U takvoj situaciji logično bi bilo da se stanovništvo i privreda okrenu masovno štednji kroz investicione fondove, međutim, to nije slučaj, a mnogi se pitaju šta je razlog tome – objašnjava Vujović.

Razlozi ovako neracionalnog ponašanja su različiti. Postoji mišljenje da su protekle krize ostavile negativna sećanja, da je stanovništvo slabo informisano o tome šta su otvoreni investicioni fondovi i kako oni funkcionišu, da je sveukupna svest stanovništva i privrede na veoma niskom nivou…

Ono što svako ne bi trebalo smetnuti s uma, a nije stvar iracionalnog, jeste strah od rizika. U banci je novac siguran, čak osiguran (do 50.000 evra), a pri investiranju, pa i u investicionim fondovima, on se može umanjiti.

Štagod da je razlog, ili pretežni razlog, evidentno je da i pored svega u Srbiji investicioni fondovi beleže rast.

– Pored svih poteškoća, nerazvijenosti finansijskog tržišta, neznanja, informisanosti, tržište Srbije je veliki potencijal za investicione fondove. Budućnost investicionih fondova kao vid štednje predstavlja i donosi velike prednosti u odnosu na druge finansijske subjekte i vidove štednje, ako se uzme u obzir niz prednosti koje otvoreni investicioni fondovi nude fizičkim i pravnim licima – ističe Vujović.

Zašto su fondovi bolji od banaka

Investicioni fondovi u svetu, pa i u Srbiji, predstavljaju jednostavan i jedan od najefikasnijih načina fleksibilne štednje i predstavljaju alternativu bankarskoj štednji, po sistemu „depozita po viđenju“.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na oročenu štednju preko dve godine kod srpskih banaka danas je 1,15 odsto za štednju u evrima, a 3,98 odsto u dinarima.

Nasuprot tome stoji prosečan prinos balansiranih fondova od 10 do 13 odsto.

– U poređenju sa oročenim ulozima u jednoj banci, fondovi su fleksibilniji i likvidniji, a prinos je mnogo veći nego u banci. U fondu svi ulagači ostvaruju prinose iste visine, bez obzira na visinu uplaćenih sredstava. Uplate se mogu vršiti u fond po želji člana, nakon jednom potpisane pristupnice, bez ikakve dodatne papirologije. A članovi fonda mogu biti sva fizička i pravna, domaća i strana lica – ukazuje Vujović.

Pročitajte još:

Hoćemo li plaćati zejtin 230 dinara?

Kakav je kreditni rejting Srbije? Agencija Fič Rejtings plasirala konačne rezultate

Prvi čovek „Ilirike“ ističe i da ukoliko je nekom ulagaču u fond u bilo kom trenutku potreban novac, sredstva će biti na računu člana fonda u roku do pet radnih dana nakon predaje zahteva za otkup investicionih jedinica. Kod novčanog fonda čak u roku od samo jednog radnog dana.

Novac se može brzo razoročiti i kod banaka, ali u tom slučaju se gubi kamata, „izvlačenje“ novca iz osiguravajućih kuća je veoma komplikovan i spor a ponekad i nemoguć proces. I svakako „košta“ klijenta.

Trošak, doduše, postoji i kod investicionih fondova. “Ulazni troškovi”, kada se jedinice kupuju, iznose od dva do 4,5 odsto, u zavisnosti od visine investicije. Slično je i sa „izlaznim troškovima“, kod prodaje investicionih jedinica. Pravog izlaznog troška iz fonda nema ali se državi plaća 15 odsto poreza na dobit, kao i kod kamata na deviznu štednju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi