Problem s putovanjima: Agencije nude više para, hoće li osiguravači to prihvatiti?

Protiče i četvrta nedelja otkako su jednostranim potezom osiguravajućih kuća ukinute polise osiguranja putovanja, a rešenje paradoksalne situacije da putnik ne može u agenciji da sklopi nikakav turistički aranžman se najavljuje “svakog dana”. Poslednje najave su da bi situacija mogla da se reši danas ili sutra.

UTAS i ANTAS za ličnu polisu

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) i Asocijacija nezavisnih turističkih agencija Srbije (ANTAS) ocenjuju da će većina agencija uskoro da se zatvori i time dovede u pitanje milionske uplate putnika čiji aranžmani nisu realizovani zbog pandemije virusa korona, ako je jedini način da se obezbedi zakonito poslovanje preko bankarskih garancija, koje su detaljno predstavljene u novom Pravilniku o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja. Kako su objasnili, detalji o bankarskoj garanciji su samo pravno-formalno rešenje koje ne može da se primeni u praksi i te garancije neće doprineti tome da agencije nastave da rade. UTAS i ANTAS smatraju da jedino individualne polise osiguranja svakog pojedinačnog putovanja mogu da obezbede najbolju zaštitu za putnika.

I pored toga što su u “u igri”, kao potencijalno rešenje problema, i bankarske garancije i “lične polise”, u najvećem domaćem udruženju turističkih agencija, YUTA, kažu da je jedino rešenje dogovor oko polise osiguranja.

Ta, da tako kažemo, “normalna polisa” značila bi i više para za osiguravače i veću sigurnost za putnike, objašnjava, za 24sedam, direktor YUTA Aleksandar Seničić.

– Jedino pravo rešenje je da osiguravajuće kuće sa turističkim agencijama zaključe ugovore prema prometu, uz neki mali paušal. Tako bi osiguravači sigurno imali veće prihode, jer bi i velike agencije platile više nego dosad. Možda se najvećima ne bi svidelo da plate 30.000 evra godišnje umesto sadašnjih 10.000, ali svi moramo biti realni i shvatiti da je to cena koja mora da se plati za normalno poslovanje – kaže Seničić.

Bankarske garancije samo “na papiru”

U međuvremenu, dok do takvih ugovora ne dođemo, prelazno rešenje je aneks postojećih ugovora, a ne bankarske garancije koje “nudi” resorno ministarstvo, niti “lične putne polise osiguranja”, koje kao rešenje pominju druga udruženja agencija.

– Novim Pravilnikom o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja, propisano je da “primalac bankarske garancije” može biti strukovno, odnosno poslovno udruženje ili asocijacija turističkih agencija. Tako jeste ispunjen uslov da garancije izdaju i banke, a ne samo osiguravajuća društva, ali to u Srbiji gotovo niko ne može da plati – rekao je Seničić.

On je ponovio da za najveću bankarsku garanciju, od 400.000 evra, banka mora da traži dvostruko veće osiguranje, slično kao kada građanin uzima hipoteku na kuću.

– Hipoteku od 600.000 ili 700.000 evra malo koja agencija može da obezbedi. Osiguravajuće kuće su do sada naplaćivale paušalne premije osiguranja, i najskuplja garancija je koštala desetak hiljada evra godišnje – rekao je Seničić.

Sada je situacija takva da bankarske garancije stoje više kao formalna mogućnost, a da je nešto realnija ponuda tri osiguravajuće kuće koje su, u dogovoru s Ministarstvom turizma, pristale da daju ponude agencijama na osnovu procene rizika prema bilansima poslovanja svake agencije ponaosob.

Rizik za osiguravače

Seničić kaže da se ostali osiguravači još premišljaju da li će uopšte ulaziti ponovo u posao sa agencijama, a da neki pokušavaju da pronađu reosiguravača u inostranstvu, koji bi garantovao za njihovo osiguranje.

– Ali i to je rešenje samo za dvadesetek ili tridesetak najvećih agencija a ne za više od 400, koliko ih ima u Srbiji. A i onda bi se platio paušal od 7.000 do 10.000 evra, a ne zna se koliko će i da li će uopšte biti posla u turizmu  – kaže Seničić.

Direktor YUTA, za kraj, objašnjava i zašto misli da ni ideja o „ličnoj polisi“ ne može da zaživi.

– Prvo, to nije u skladu sa Direktivom EU da agencija mora da ima polisu osiguranja. Drugo, to ni osiguravači ne žele jer bi to značilo da ulaze u rizik da praktično osiguravaju celo tržište. U Srbiji bi to bilo osiguranje rizika od milijardu evra, a ovako bi čak i da nekim slučajem propadne najveća agencija morali da pokriju, recimo, 400.000 evra štete – pojašnjava Seničić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi