Zablude srpskih "milionera“: Koji biznis možete da započnete sa samo 1.000 evra

U Srbiji trenutno posluje oko 280.000 preduzetnika, i dobar deo njih je u posao krenuo jureći “američki san“, da sa malo para, mnogo sreće i još više snalažljivosti napravi “svoj prvi milion“. A ući u biznis, a potom ga i održati, uprkos mnogobrojnim napisima po medijima i društvenim mrežama, teško se može sa 1.000, 2.000, pa i 3.000 evra, saglasni su sagovornici 24sedam.

– Mogu se čuti svakakve priče, ali ući u legalan posao je ozbiljna stvar i zahteva novac, znanje i podršku. Da biste pokrenuli bilo kakvu proizvodnju potrebno vam je barem 20.000 ili 30.000 evra. Već otvaranje bravarske radnje za narezivanje ključeva zahteva neki adaptirani prostor, mašine i slično – kaže za 24sedam Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi, mikro, malim i srednjim preduzećima u Privrednoj komori Srbije.

Pročitajte još

Ko želi da se bavi biznisom mora da zna da je ključ u dizajnu

USPEŠAN BIZNIS Do čiste kuće preko interneta: Kako je jedan klasičan posao otišao “onlajn“

Kako ističe, ako imate svoj prostor, to znači da ne krećete od nule, već ste u startu uložili nekoliko desetina hiljada evra.

– A sa nekoliko hiljada evra eventualno možete ući u posao davanja konsultantskih usluga i poslove programiranja ili posredovanja. Ali to mogu da rade ljudi koji imaju i znanja i dugogodišnjeg iskustva i koji su prethodnih 20 godina ulagali u sebe – navodi Tamara Dunđerović.

Ona ovu činjenicu potkrepljuje i podacima iz državnih statistika, ali i PKS Partner centra. Od ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata, 89.000 su početnici u poslovanju sa manje od dve godine “staža“.

Ni frizeraj nije samo “makaze u ruke i…“

Kada se govori o malom biznisu u kome se “lako zarađuje“, mnogima na pamet prvo padnu poslovi poput prodavanja i preprodaje stvari ili nakita, ali to spada u polulegalne ili potpuno ilegalne poslove. Prvi “čist” posao, za koji se ne čini da zahteva previše ulaganja, jeste frizeraj. Ipak, uobičajeni stav “ma šta tu ima, neki brzi kurs, onda samo nabaviš dobre makaze i eto ti posla“ daleko je od stvarnosti.

Pored “makaza u ruke“, ovaj posao zahteva neophodno znanje da bi se ljudima pružila ova, za potrošače veoma osetljiva usluga, ali i mnoštvo drugih troškova, kaže za 24sedam Dražana Pavković, vlasnica istoimenog salona sa Novog Beograda.

– Zakup prostora košta 250 evra mesečno, komunalije još 100, paušalni porez oko 200 evra… Taj prostor morate da opremite, što je znatno početno ulaganje. Dalje, ne možete da imate frizerki salon koji radi samo u jednoj smeni, pa vas dodatni radnik košta barem 60.000 dinara, pa farbe, preparati, za šta treba još barem 120 evra… – nabraja naša sagovornica.

Težak pijačni rad…

Još jedna od legalnih varijanti “jeftinog“ biznisa može biti i prodaja namirnica na pijaci. Ali ni to niti je jednostavno, niti lako, kažu nam na pijaci “Bežanijska kosa” u Beogradu.

U privatnike uz pomoć države i PKS

Za započinjanja sopstvenog poslovanja država je obezbedila dva programa – Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja i Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju, u kojima kao partner učestvuje i PKS.

– Programima se pruža sveobuhvatna podrška početnika u poslovanju, omogućavanjem finansijske podrške i pružanjem stručne savetodavne pomoći, ključne u prvim godinama poslovanja. Moguće je dobiti od 360.000 do 3.600.000 dinara za Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja i od 600.000 do 4.000.000 za Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju – ističu u PKS.

Tu je, za početak, potrebno da imate registrovano poljoprivredno gazdinstvo za dobijanje tezge na zelenoj pijaci ili samostalnu trgovinsku radnju za tezgu sa neprehrambenom robom, ali i, recimo, za prodaju južnog voća.

A da biste imali registrovano gazdinstvo, što ne košta ništa, morate imati i zemlju i, trebalo bi, svoju proizvodnju. Ko ima zemlju, teško da u posao ulaže “samo 1.000 evra“, a nakupac mora nekako da se snađe sa papirima.

– Ma kako došli do registracije, mesečno ćete platiti zakup tezge 25 evra, pa još tri evra dnevno, što sve zajedno daje stotinak evra mesečno za zakup. Ako sve što prodajete nabavljate od komšija, u selu, na kvantašu ili od dobavljača, u robu dnevno uložite od 100 do 500 evra. Na većina nabavne cene možete da stavite 20 odsto više za prodaju, ali nećete prodati sve po toj ceni – kaže nam jedan mladi prodavac sa pijace, koji se ovim poslom bavi uz studiranje.

Kako dodaje, prehrambena roba kalira, odnosno gubi na težini i mora da se proda u većini slučajeva u roku od nekoliko dana. A sve što se ne proda, ističe on, ulazi u onu “zaradu“ od 20 odsto. Pritom, biznis na pijaci obično podrazumeva rad od šest sati ujutro, kada se dovozi roba, do četiri, pet ili šest popodne, kada se spremaju tezge za sutra.

– Cele godine si na vetrometini, bilo da se smrzavaš zimi ili kuvaš leti. Prodaješ samo lokalcima, koji su svaki dan tu i ne možeš im prodati štagod jer ovde najbolje radi zakon tržišta. Ali ako radiš dobro, imaš stalne mušterije, neku sigurnost i sam si svoj gazda, to ima svoje prednosti – zaključuje ovaj prodavac.

Proizvodnja je “za velike”

Najviše privrednih društava i preduzetnika u Srbiji osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti: nespecijalizovana trgovina na veliko, računarsko programiranje, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravlјanjem, drumski prevoz tereta, delatnosti restorana i pokretnih ugostitelјskih objekata, trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta, konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmlјivanje vlastitih ili iznajmlјenih nekretnina i upravlјanje njima.

Pročitajte još

Zanati zlata vredni: Koji su poslovi najtraženiji u Srbiji?

Samo jedan stanar plaća ceh za celu zgradu: Čudne odredbe Zakona o stanovanju!

Iz ovoga se vidi da je tu veoma malo “proizvodnje“ a mnogo više posredovanja, savetovanja ili trgovine na malo.

Kristijan Furstner, savetnik za ulaganje i licencirani zastupnik za osiguranja i investicione fondove iz Subotice, za 24sedam kaže šaljivo da se sa nadom za dobru zaradu “2.000 evra može uložiti samo u kladionici“.

– Za sve ostalo je potrebno ili profesionalno znanje i iskustvo i pristojna količina novca ili dobro istražena ideja za posao. Ako je neko mlad i ima nešto dobijenog ili ušteđenog novca, možda je bolje da ga uloži u sebe, u neka nova znanja s kojima bi kasnije mogao da krene u svoj biznis – savetuje Furstner.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi