Zašto je Srbija zanimljiva nemačkim biznismenima

Srbija je interesantna jer nudi atraktivne programe finansiranja, dobru infrastruktura, a i blizu je Evropske unije, što su sve dobri argumenti za privlačenje direktnih investicija.

– Srbija se poslednjih godina razvila u zanimljivu zemlju za nemačke investitore a oni daju važan impuls za privredni rast i zapošljavanje u Srbiji – kaže Aleter u intervjuu za “Dojče vele” (DW).

On ističe da sve više nemačkih kompanija razmišlja o ulaganju u Srbiju u okviru svojih strategija za skraćivanje lanca dobavljača, za šta, po njegovim rečima,  sigurno postoje dva razloga.

Zelena Evropa nova oblast saradnje

Aleter smatra da mogućnosti za povećanje saradnje postoje u oblasti ekologije.

– Tu ima prostora za saradnju obe zemlje. Takozvanim Zelenim ugovorom (Green Deal) EU želi da postane klimatski neutralna do 2050. To takođe ima uticaja na trgovinske partnere koji izvoze u EU. Zbog očekivanih promena zakonskog okvira, otvoriće se mogućnosti za usluge i tehnologije u oblastima upravljanja otpadom, energije i vode”, navodi on.

– S jedne strane, Srbija je pozicionirana kao tržište dobavljača za Nemačku u okviru takozvane nabavne inicijative Zapadni Balkan. S druge strane, otkrivamo da nemačke kompanije svoju strategiju kupovine zasnivaju na različitim stubovima. Tu veliku ulogu igraju blizina EU i dobra struktura kvaliteta srpskih proizvoda. Te pozitivne aspekte bismo morali da nastavimo da plasiramo u Nemačkoj kako bismo iskoristili prednosti ovog prestrojavanja u oblasti kupovine – rekao je predstavnik nemačkog biznisa u Srbiji..

Investitorima širom sveta je, prema njegovim rečima, potrebna pravna sigurnost i dobra baza kada se radi o radnicima i stručnjacima, a Vlada Srbije se, naglašava, bavila obema oblastima i postigla je značajan napredak, posebno poslednjih godina.

– Veoma pozitivno gledamo na to kako je Vlada Srbije reagovala i podržala ekonomiju i kompanije tokom korona-krize. Kada se radi o oblasti delovanja naše komore, mogu da kažem da vrlo dobro sarađujemo sa srpskom vladom – ističe Aleter.

Predočava da je istorija pokazala da je Srbija, zbog svog geografskog položaja, strateški važna lokacija, što, kaže, važi i danas, tako da se radi o raznim interesima investitora koje Srbija može da zadovolji.

– Srbija se nalazi u dinamičnom regionu koji se oslanja na ekonomski rast. Ta dinamika je zarazna i hoćemo da to učinimo još poznatijim u Nemačkoj – dodaje direktor AHK, koji je na tu funkciju izabran 1. februara ove godine.

Na pitanje o razvoju nemačko-srpskih trgovinskih odnosa, Aleter napominje da podaci za 2020. još nisu dostupni, te da je 2019. obim trgovine iznosio 5,2 milijarde evra, a s obzirom na prognozirani pozitivan rast BDP-a ove godine, očekuje dalji rast nemačkog uvoza i srpskog izvoza u 2021.

– Pretpostavljamo da će Nemačka ostati najvažniji trgovinski partner Srbije, za uvoz i izvoz –  dodao je, nabrajajući konkretno šta Nemačka i u kojem procentu najviše uvozi iz Srbije, a šta najviše izvozi.

Na pitanje kakve bi promene Srbija još trebalo da učini kako bi stvari bolje funkcionisale, podseća da je vlada 2018. restrukturirala oblast stručnog obrazovanja koje se zasniva na dualnom modelu.

Srbija turistički nepoznata

Alter, takođe, vidi veliki potencijal za razvoj bilateralne saradnje u oblasti turizma.

– Srbija je i dalje nepoznata nemačkim turistima. Tu postoji veliki potencijal, jer, moguće je da, neko vreme posle pandemije, putovanja u daleke zemlje neće biti toliko u fokusu nemačkih turista. Srbija ima mnogo toga da ponudi u pogledu kulture, kuhinje i pejzaža. Privredna komora bi bila srećna da tu postavi platformu za razvoj.

– Međutim, ima još mnogo toga da se uradi – posebno se mora povećati prihvatanje opšteg stručnog osposobljavanja, zatim postoji potreba za daljim ponudama kvalifikacija u preduzećima ili daljim ponudama za obuku iskusnih zaposlenih u sektoru stručnog osposobljavanja – kaže Aleter.

Kao važnu činjenicu ističe to da najnovije investicije idu u tehnički zahtevne procese, a ne toliko u radno intenzivna područja.

– Pored kompanija srednje veličine, tu su i svetske kompanije koje imaju stroge zahteve u pogledu poslovanja po utvrđenim standardima. Redovna razmena između privatnog i javnog sektora sigurno može doprineti održivom poboljšanju u oblastima pravne sigurnosti i životne sredine – ocenjuje Aleter.

Digitalno je još „budućnost“

Aleter ukazuje na nesporan učinak koji je pandemija imala na polju digitalizacije, i naglašava da Srbija ima veliki broj programera IT i softvera koji rade na inovativnim rešenjima, od čega mogu profitirati nemačke i srpske kompanije.

Pročitajte još:

Ako imate odakle: Danas preduzetnici moraju da plate ratu poreza, da ne bi morali sve odjednom

Počela isplata uvećanih penzija: Danas na redu svi koji novac primaju preko računa

Na pitanje kako bi aktuelne uslove rada od kuće i postojeću digitalnu infrastrukturu u Srbiji i nemačke kompanije mogle da iskoriste i da istovremeno uspore odliv mozgova iz naše zemlje, odgovara da jedan od pristupa može biti Biznis proces autsorsing – prebacivanje kompletnog segementa poslovanja u neku drugu kompaniju ili zemlju.

– Međutim, do sada nismo primetili taj pristup kod stranih firmi u Srbiji, već više direktna ulaganja u proizvodni sektor. U slučaju pozitivnog ekonomskog razvoja, to će igrati ulogu u budućnosti – ocenjuje direktor Nemačko-srpske privredne komore (AHK), Frank Aleter.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi