Strategija se isplatila: Kinezi se bogate na bakru i spasavaju Srbiju

23.04.2021

07:49 >> 08:30

0

Cena crvenog metala u svetu je ove godine poludela, pa su se pojačanim izvozom iz Srbije Kinezi iz Bora pridružili zemljacima iz Smedereva

Strategija se isplatila: Kinezi se bogate na bakru i spasavaju Srbiju
Profimedia

Cena bakra na svetskim berzama od početka godine vrtoglavo raste i berićet od toga će videti i Srbija, kao zemlja izvoznica. Sa skokom cene koja prati tražnju u svetu povećava se i proizvodnja i pokazalo se da se isplatio strateški potez Srbije da svoju rudarsko-metaluršku industriju proda Kinezima.

Od početka godine, odnosno februara do danas, cena bakra na Londonskoj berzi je sa 6.400 evra za tonu skočila na gotovo 7.800, što je rast veći od 21 odsto. Poređenja radi, s početkom pandemije prošle godine cena je pala na 4.300 evra, što znači da je danas viša 81 odsto.

I po svemu sudeći, takve visoke cene će i ostati. Prema procenama Trading.com, u sledećih godinu dana cena bakra će se kretati u koridoru od 5.500 evra do 8.200 evra, sa prosečnom vrednošću od 6.950 evra po toni. Analitičari “Goldman Saksa“ su još radikalniji, sa procenom rasta cene i preko 9.000 evra.

Cena plaćena i “gušćim“ vazduhom

Nažalost, cena oživljavanja proizvodnje, održanja zaposlenosti i velikog izvoza plaćena je i u Boru i u Smederevu povećanim zagađenjem životne sredine. U ovim gradovima lakše se diše tek kada svetsko tržište diktira manju proizvodnju. Doduše, obe kineske kompanije ulažu ne mali novac da smanje emisiju štetnih gasova, ali zbog same prirode njihovih tehnologija i godina nemara prema čovekovoj okolini taj proces “ozelenjavanja“ je spor i ne baš pravolinijski.

Potražnju za bakrom, a time i cenu, gura pre svega oporavak od ekonomske krize izazvane kovid-19 ali i preovlađujući trend dekarbonizacije, odnosno prelazak na “zelene“ energije i elektromobilnost, koje „gutaju“ stotine hiljada tona „crvenog zlata“.

Srbija – zemlja gvožđa i bakra

Investicijama koje su uradile kineske kompanije „Ziđin“ u „RTB Boru“ i HBIS u „Železari Smederevo“ omogućile su lako prilagođavanje potrebama sveta za čelikom i bakrom. „Železara Smederevo“ bila je veliki izvoznik i kada je bila gubitaš a sada joj se u sve većem izvozu pridružio i „Bor“. Upravo rad ove dve kineske firme je podigao izvoz celog metalurškog sektora Srbije.

U 2019. godini, koja sad kao pretkriznu gledamo kao reper uspešnosti, izvezeno je 1,5 miliona tona gvožđa i čelika i 1,35 miliona tona valjanih proizvoda (platiranih i neplatiranih), za 1,7 milijardi dolara.

Bakra je izvezeno mnogo manje, oko 103.000 tona, ali je njegova vrednost veća, 646 miliona dolara. Na ovo treba dodati i izvoz aluminijuma od 75.500 tona, odnosno 223 miliona dolara.

Prognoza cene bakra, Screenshot: Trading.com

Ovakvim izvozom polufabrikata i sirovina Srbija je uglavnom obradovala proizvođače roba višeg stepena obrade u Evropi, osim kod bakra, gde je gotovo jednaka količina išla i u Kinu (43.669 tona) i u EU (42.000).

Preporod u pet godina

“Železara Smederevo“ je već decenijama u prvih pet izvoznika, a poslednjih godina i prva na listi po vrednosti izvoza. Sada joj se ubrzano, pre svega zahvaljujući svetskoj ceni bakra, ali i velikim ulaganjima u rudnike i proizvodnju u Boru, približava i „Topionica bakra“.

A do pre samo nekoliko godina nije tako izgledalo. „RTB Bor“, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji, dobio je kupca krajem 2018. godine i to tek petom pokušaju, nakon neuspelih prodaja u prethodnoj deceniji.

Kineska kompanija „Ziđin“, jedan od najvećih kineskih proizvođača zlata a drugi po proizvodnji bakarne rude, preuzela je 63 odsto „RTB Bor“ za 350 miliona dolara za dokapitalizacije i obaveze da u narednih šest godina investira 1,26 milijardi dolara. Ziđin je odmah otplatio sve dugove RTB Bor u iznosu od oko 200 miliona dolara.

Veliki investicioni projekti su nastavljeni i tokom krizne 2020. godine, ulaganjem u rudnike i flotaciju Majdanpek, Veliki Krivelj, Novo Cerovo, Jama, proširenje proizvodnog kapaciteta topionice i rafinacije bakra… Ukupno više od 172 miliona evra samo u jednoj godini.

Od nekadašnjeg gubitaša i prezadužene firme „RTB Bor“, odnosno „Serbia Zijin Copper“ sada nosi 0,35 odsto srpskog BDP-a. Prihodi od prodaje u 2020. godini dostigli su 700 miliona dolara, za 34 odsto više nego 2019. godine. Analitičari MAT-a (Mesečne analize i prognoze Ekonomskog instituta) procenjuju da bi sa ovim cenama bakra to učešće moglo da u 2021. bude 0,5 odsto BDP-a.

Pročitajte još

Ziđin je 2019. godine zauzimao osmu poziciju na listi najvećih domaćih izvoznika, a 2020. godine izbio na drugu, sa izvozom od 389 miliona evra. Ta kompanija je sada po vrednosti izvoza ispred kompanija „Tigar tajers“ (Mišlen) i „Fijat Krajsler Automobili Srbija“.

Na toj listi, kako rekosmo, prve su njihove kolege iz Smedereva, gde je od aprila 2016. vlasnik „Hestil Srbija”, odnosno „HBIS grupa Srbija ajron i stil”. Kineska kompanija „Hebei Iron and Steel Company Limited“ (HBIS). je „Železaru“ platila 46 miliona evra uz obavezu da uloži najmanje 300 miliona dolara.

Isplatilo se Srbiji, kroz izvoz i poreze, ali isplatilo se i Kinezima, jer „Ziđinov“ prihod u 2019. godini je bio 454 miliona evra i neto profit oko 28 miliona evra. U slučaju „Železare“, koliko su zaradili u 2019. godini još se ne zna jer u APR-u iz nekog razloga ne postoji redovan finansijski izveštaj. Orijentaciju može dati prihod iz 2018. godine, od 890 miliona evra, ali i prikazana neto dobit od samo 207.000 evra.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti