Ovo voće postaje hit u Srbiji: Velika zarada, a malo ulaganja!

Poslednjih godina proizvodnja zelenog oraha u Srbiji privlači sve veću pažnju voćara i manjih investitora koji traže isplativiju alternativu tradicionalnim kulturama, poput jabuke, šljive ili kruške.

Razlog za to leži u relativno skromnim početnim ulaganjima u odnosu na potencijalnu zaradu, ali i u širokim mogućnostima plasmana u prehrambenu, farmaceutsku i kozmetičku industriju.

Sve više proizvođača prepoznaje ovu granu kao priliku za proširenje postojećeg poslovanja i ostvarivanje dodatnih prihoda. Dodatnu vrednost predstavlja činjenica da je zeleni orah specifična sirovina za kojom potražnja na tržištu konstantno raste.

Zeleni orah je nezreo plod koji se bere pre formiranja tvrde ljuske. Upravo u toj fazi ima najveću tržišnu vrednost, jer se koristi za proizvodnju tradicionalne orahovače, različitih sirupa, ekstrakata, kandiranih proizvoda, ali i preparata na prirodnoj bazi.

Stručnjaci smatraju da ova proizvodnja predstavlja zanimljivu nišu za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju proizvodnju i ostvare dodatni prihod, naročito kroz preradu i finalizaciju proizvoda.

Srbija ima odlične uslove za uzgoj

Zahvaljujući umerenoj kontinentalnoj klimi i kvalitetnom zemljištu, Srbija raspolaže veoma povoljnim uslovima za gajenje oraha. U intenzivnim zasadima najčešće se uzgajaju sorte Chandler i Franquette, ali i pojedine domaće selekcije koje se uspešno prilagođavaju klimatskim promenama.

Ipak, uspešna proizvodnja zahteva ozbiljan pristup i primenu savremenih agrotehničkih mera. Sistem za navodnjavanje "kap po kap" danas se smatra neophodnim za stabilne prinose i visok kvalitet ploda. Jednako važni su zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, pravilna rezidba i uravnotežena ishrana zasada. Bez ovih mera teško je očekivati ozbiljnu proizvodnju i ekonomsku isplativost.

Kolika su ulaganja?

Podizanje intenzivnog zasada oraha zahteva značajna početna sredstva, ali stručnjaci ističu da su troškovi uglavnom jasno definisani. Za pripremu zemljišta potrebno je izdvojiti između 1.200 i 2.000 evra po hektaru, dok nabavka sertifikovanih sadnica košta od 2.500 do 4.500 evra.

Za sistem za navodnjavanje potrebno je dodatnih 2.000 do 3.500 evra, a troškovi sadnje, postavljanja kolja i osnovne zaštite kreću se od 1.500 do 3.000 evra. Ukupna investicija za podizanje jednog hektara intenzivnog zasada procenjuje se na između 8.000 i 11.000 evra.

Dodatnu pogodnost predstavljaju državne subvencije, koje mogu da umanje troškove za 1.500 do 2.500 evra po hektaru, naročito kada je reč o nabavci sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.

Raniji prihodi nego kod proizvodnje zrelog oraha

Za razliku od proizvodnje zrelog oraha, gde su potrebne godine da zasad dostigne pun rod, zeleni orah omogućava prve prihode već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje.

Komercijalni prinosi očekuju se između četvrte i šeste godine, dok zasad puni proizvodni potencijal dostiže nakon sedme godine. U zavisnosti od sorte, gustine sadnje i primenjene tehnologije, proizvođači mogu računati na prinose od 3.000 do 8.000 kilograma zelenog ploda po hektaru.

Otkupna cena dostiže i četiri evra po kilogramu

Iako tržište zelenog oraha u Srbiji još nije u potpunosti razvijeno, interesovanje prerađivača iz godine u godinu raste. Otkupna cena sirovog zelenog oraha kreće se od 0,8 do 1,8 evra po kilogramu, dok proizvođači sa direktnim ugovorima sa destilerijama, farmaceutskim kompanijama ili proizvođačima prirodne kozmetike mogu ostvariti cenu od dva do četiri evra po kilogramu.

Na osnovu aktuelnih tržišnih parametara, bruto prihod po hektaru može da iznosi od 3.000 do čak 12.000 evra godišnje. Nakon odbijanja troškova održavanja zasada, koji se uglavnom kreću između 1.000 i 2.500 evra godišnje, neto zarada može dostići od 2.000 do 9.000 evra po hektaru.

Kratak rok berbe predstavlja najveći izazov

Iako finansijska računica deluje veoma privlačno, proizvođači upozoravaju da ova proizvodnja nosi i određene izazove.

Najveći rizik predstavlja izuzetno kratak period za berbu. Zeleni orah mora da se ubere u tačno određenom trenutku, najčešće tokom prve polovine juna, dok unutrašnja ljuska još nije počela da odrvenjava. Ukoliko se zakasni svega nekoliko dana, plod gubi kvalitet potreban za preradu i više ne može da se prodaje kao zeleni orah.

Zbog toga je obezbeđivanje dovoljnog broja sezonskih radnika jedan od ključnih preduslova za uspešnu proizvodnju.

Najveći profit ostvaruje se preradom

Stručnjaci izdvajaju tri osnovna modela poslovanja. Prvi podrazumeva prodaju sirovog ploda otkupljivačima i donosi najmanju zaradu, ali i najmanji rizik.

Drugi model zasniva se na ugovorenoj proizvodnji za poznatog kupca, što proizvođaču obezbeđuje sigurniji plasman i stabilniju cenu.

Treći model, koji mnogi vide kao budućnost ovog sektora, podrazumeva sopstvenu preradu. Pretvaranjem zelenog oraha u orahovaču, sirupe, slatko i druge proizvode sa dodatom vrednošću, zarada može biti višestruko veća od one ostvarene prodajom sirovine.

Proizvodnja zelenog oraha u Srbiji nije posao koji donosi brzu zaradu preko noći, ali predstavlja ozbiljnu dugoročnu investiciju sa značajnim potencijalom. Uz kvalitetnu agrotehniku, dobro organizovanu berbu i obezbeđeno tržište, ova kultura može postati jedan od zanimljivijih izvora prihoda u domaćem voćarstvu u godinama koje dolaze.

Posebno dobre šanse imaju proizvođači koji uspeju da pređu put od sirovine do finalnog proizvoda, jer se upravo u preradi krije najveći prostor za ostvarivanje profita, prenosi BizPortal.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi