Država rešava veliki problem: Do kraja godine cilj čak milion potvrda za upis objekata (VIDEO)

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da je do sada izdato 200.000 potvrda o upisu u javnu evidenciju u okviru Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima i da je cilj da do kraja godine bude izdato između 800.000 i milion potvrda.

Govoreći na panelu "Uloga dijaspore u jačanju infrastrukturnih kapaciteta i razvoja Republike Srbije" na Četvrtom vidovdanskom saboru "Jedinstvo i snaga - Srbija" u Domu Vojske Srbije, Sofronijević je istakla da su to uglavnom porodični stambeni objekti do 400 kvadrata.

- Građani imaju poverenje u svoju državu i o tome govori 2,5 miliona podnetih prijava po ovom zakonu i 200.000 potvrda koje je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam do sada već izdala. Ali mi idemo dalje i plan je da do kraja ove godine, dakle za nekih šest meseci od današnjeg dana, bude rešeno između 800.000 i milion podnetih prijava - rekla je Sofronijević.

Ona je istakla da je za državu veoma važno da ima uređenu imovinsko-pravnu evidenciju na svojoj teritoriji.

- Vi danas u Republici Srbiji precizno i pouzdano znate ko je vlasnik svakog automobila, a ne znate ko je vlasnik kuće, ekonomskog objekta ili štale. Dakle, dodatno radimo na uređenju imovinsko-pravnih, odnosno svojinskih odnosa na celoj teritoriji Republike Srbije - istakla je Sofronijević.

Dodala je da u tih 2,5 miliona objekata ne spadaju objekti javne namene koji su u javnoj svojini, od opštine do Republike, kao ni verski objekti.

- Posebna radna grupa postoji sa Srpskom pravoslavnom crkvom, organizovana da i naše verske objekte vratimo u okvire zakona. Osnovna poruka, pored toga da svima omogućimo da kvalitetnije žive, jeste da imaju veću pravnu sigurnost i mogućnost da raspolažu svojom imovinom - naglasila je ministarka.

Dodala je da je tim zakonom, pored pravne sigurnosti, vlasnicima data i mogućnost da se legalno priključe na struju, vodu i kanalizaciju, odnosno na sve ono što do donošenja tog zakona nisu mogli, kao i da uzmu hipoteku na upisanu nepokretnost, legalno dograde svoj objekat, prodaju ga ili ostave u nasledstvo svojoj deci i unucima.

Sofronijević je rekla da je njeno ministarstvo više prepoznato po velikim infrastrukturnim projektima, naročito otkako je predsednik Aleksandar Vučić predstavio program razvoja Srbije za period od 2025, odnosno 2026. do 2035. godine i pokrenuo veliki investicioni ciklus.

Istakla je da je Srbija zemlja koja je imala razna iskušenja, mnogo više nego neke druge zemlje - bombardovanje, inflatorne i izbegličke krize - što je doprinelo tome da veliki broj objekata bude izgrađen bez građevinskih dozvola.

- Međutim, Srbija je ozbiljna država i mora da planira razvoj i u teškim regionalnim i globalnim okolnostima koje trenutno postoje u svetu. Srbija planira unapred i upravo je to cilj programa do 2035. godine - istakla je Sofronijević.

Govoreći o izgradnji infrastrukture, navela je da je u bivšoj Jugoslaviji izgrađeno ukupno 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, dok je od 2012. godine do danas izgrađeno 622 kilometra puteva, auto-puteva i brzih saobraćajnica.

- Trenutno se u Srbiji gradi oko 380 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a plan je da do kraja godine u saobraćaj bude pušteno oko 130 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica - rekla je Sofronijević.

Dodala je da je posebno važan završetak dva značajna koridora - Moravskog i Dunavskog.

- Moravski koridor povezao je auto-put Beograd-Niš i "Miloš Veliki", ali i sve jedinice lokalne samouprave koje se nalaze između ta dva velika i značajna koridora. Tu živi oko pola miliona naših sugrađana. Za Vidovdan, ako Bog da, otvorićemo nova 24 kilometra na Moravskom koridoru i ostaće nam još veoma malo do kraja godine da završimo ceo projekat - rekla je ministarka.

Dodala je da će se nakon završetka Moravskog koridora, za koji je rekla da će biti najširi i najmoderniji put u Srbiji, graditi i put do Raške i Novog Pazara, a zatim i od Raške do Jarinja, zbog Srba u AP KiM.

- Drugi veliki koridor, čiji se završetak takođe planira, jeste Dunavski koridor. On ide od izlaska sa auto-puta kod Požarevca do Golupca. Do kraja godine završićemo i veliku deonicu od 27 kilometara, uz Božiju pomoć do 28. juna, odnosno Vidovdana, a ostaće nam još samo devet kilometara u zoni Golupca - navela je ministarka.

Dodala je da će po završetku Dunavskog koridora odmah početi izgradnja njegovog nastavka prema Brzoj Palanci, preko Donjeg Milanovca, u dužini od oko 90 kilometara, kao i povezivanje Kladova, Negotina i Brze Palanke.

Naglasila je da su, kada su u pitanju panevropski koridori, svi završeni.

Govoreći o železnici, ministarka je istakla da Srbija jedina u ovom delu Evrope ima brzu prugu na kojoj vozovi saobraćaju brzinom od 200 kilometara na sat.

- Namerno ne kažem Balkan, već ovaj deo Evrope, jer graničimo sa zemljama članicama Evropske unije, poput Hrvatske, Bugarske, Mađarske i Rumunije. Ta pruga je operativna od oktobra prošle godine za putnički saobraćaj, a očekujemo da i mađarska strana završi svoj deo posla kako bismo od Beograda do Budimpešte putovali za oko tri sata - rekla je Sofronijević.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović, odgovarajući na pitanje jednog od učesnika panela o subvencijama za proizvođače i izvoznike meda, rekla je da je njeno ministarstvo ove godine raspisalo poseban konkurs za proizvođače meda, kao i poseban konkurs za preradu voća i povrća, odnosno za proizvođače džemova, pekmeza i drugih finalnih proizvoda od voća.

Mesarović, koja je na panelu bila učesnik, rekla je da su to uradili zato što je predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući svom odnosu sa predsednikom Sijem Đinpingom, omogućio da pre dve godine stupi na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.

- To tržište pruža ogromne prilike za našu privredu i za sve kompanije koje su izvozno orijentisane ili to mogu da postanu. Med je proizvod koji je u potpunosti liberalizovan, veoma konkurentan i naišao je na veliko interesovanje kineskih potrošača, pa se iz dana u dan povećavaju porudžbine - navela je Mesarović.

Naglasila je da Srbija ne može sama da pokrije tako veliko tržište kao što je kinesko i da bi proizvođači trebalo da se udružuju.

Naš med je veoma konkurentan kada su u pitanju i kvalitet i cena - rekla je Mesarović.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi