Srpsko vino cilja kinesko tržište – ambicija ili realnost?

Srbija trenutno ima 17.719 hektara pod vinogradima i u 2024. godini proizvela je 129.739 tona grožđa, uz prosečan prinos od osam tona po hektaru, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Plan je da se do 2031. godine vinogradi prošire na 25.000 hektara, dok država najavljuje veća ulaganja i subvencije kako bi se povećali proizvodnja i izvoz vina.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da bi izvoz između 15 i 30 miliona boca godišnje u Kinu mogao da bude veliki podsticaj domaćem vinarstvu. Najavljeni su i bespovratni podsticaji do 10 miliona dinara, duplo više nego do sada.

Ipak, imajući u vidu da je ukupna vrednost izvoza srpskog vina u 2024. godini iznosila 21,3 miliona evra, jasno je da bi za takav iskorak bilo potrebno značajno povećanje proizvodnje.

Kinesko tržište traži prestiž

Branislav Anđelić, osnivač prve sertifikovane organske vinarije u Srbiji „Plavinci“, smatra da bi masovan izvoz bio moguć samo kroz ozbiljan međudržavni dogovor. U suprotnom, oslanjanje isključivo na pojedinačne nastupe na sajmovima i direktne kontakte teško da može doneti takav obim prodaje.

On objašnjava da se vino u Kini najviše konzumira u Šangaju i razvijenim oblastima severno od Hong Konga, gde ga piju imućni i zapadno obrazovani profesionalci. Za njih je vino simbol prestiža, pa dominiraju francuski i italijanski brendovi.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Aziji čak 89 odsto konzumiranog alkohola otpada na žestoka pića, 10 odsto na pivo, a vino zauzima svega jedan procenat.

Od luksuza do masovne prodaje

Kineski potrošači, kaže Anđelić, najpre traže poverenje u brend, a zatim gledaju cenu. Međutim, vino je u Kini generalno skupo zbog carina, poreza, logistike i visokih trgovačkih marži. Tako se jedno srpsko premium vino, koje u Srbiji košta oko 15 evra, na kineskim policama prodaje za 250 evra, uz najpoznatija francuska vina.

S druge strane, ako bi Srbija želela da izvozi desetine miliona boca, reč bi bila o masovnoj prodaji, gde bi cena na kineskoj polici iznosila dva do tri evra. To, međutim, otvara pitanje kolika bi tada bila otkupna cena za domaće vinare.

Skupa proizvodnja kod kuće

Dodatni problem predstavlja troškovna struktura u Srbiji. U mnogim vinorodnim zemljama vino proizvode porodična gazdinstva, dok je kod nas potrebna registracija firme, što podiže troškove.

Oko 80 odsto domaćih vinarija proizvodi do 20.000 litara godišnje, a samo administrativni i operativni troškovi iznose tri do četiri evra po boci. Za taj novac u evropskim trgovinama može se kupiti uvozno vino sa oznakom geografskog porekla.

Anđelić smatra da bi država trebalo strateški da pristupi sektoru vina i ozbiljnije organizuje institucionalnu podršku.

Kina na vinskoj mapi sveta

Prema izveštaju Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV), Kina je najveći proizvođač vina u Aziji, sa oko 2,6 miliona hektolitara u 2024. godini, ali je proizvodnja pala za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Potrošnja vina u Kini opala je za 19,3 odsto i iznosila je 5,5 miliona hektolitara.

Ipak, uvoz vina u Kinu porastao je 13,7 odsto, dok je vrednost uvoza skočila čak 37,6 odsto na 1,5 milijardi evra, što pokazuje da kinesko tržište sve više traži skuplja vina.

Najveća izvozna tržišta za srpska vina i dalje su Rusija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Dok je izvoz u 2024. godini iznosio 21,3 miliona evra, uvoz vina dostigao je 48,2 miliona, pa bi svako povećanje izvoza moglo doprineti smanjenju trgovinskog deficita.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi