Oštro upozorenje IEA: „Dosta priče, zaustavite finansiranje nafte odmah!“

Ukoliko svet zaista želi da postigne neto nultu emisiju štetnih gasova do sredine veka, trebalo bi odmah obustaviti finansiranje novih projekata s visokom karbonskom emisijom, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

U do sada najoštrijem upozorenju o potrebi drastičnog smanjenja upotrebe fosilnih goriva, IEA je takođe apelovala da se ne prodaju novi automobili s unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine i da se globalna ulaganja u zelenu energiju više nego udvostruče sa dva biliona dolara godišnje na pet biliona dolara, prenosi „Gardijan“.

Tehnologija je već tu

Iz IEA ukazuju da je tehnologija koja omogućava da se prepolovi emisija do 2030. već dostupna i da treba da se uvodi još brže.

– Ove tehnologije su već izmišljene, ali još uvek nisu u punoj primeni. Inovacije su ključne, a tehnologije su tu s nama. Ključne nove tehnologije u razvoju su: savremene baterije, posebno za električna vozila, zatim vodonik i “hvatanje” ugljenika  – kažu u studiji.

To ne bi bio ekonomski teret, kako tvrde neki, već neto korist za ekonomiju, navodi se u studiji.

– Ako su vlade ozbiljne u vezi s klimatskom krizom, od sada, od ove godine, ne sme više biti novih ulaganja u naftu, gas i ugalj – kaže Fatih Birol, glavni izvršni direktor IEA i jedan od najistaknutijih svetskih ekonomista za energiju za „Gardijan“.

Dodaje da sve više zemalja dostavlja planove o obavezama za postizanje neto nulte emisije, što je vrlo dobro, ali da uočava “ogroman i rastući jaz između retorike (država) i stvarnosti“.

– Naš izveštaj nikome ništa ne zabranjuje. Ako vlade planiraju investicije, to je na njima. Ali ako se obavežu na neto nultu emisiju, trebalo bi da sagledaju šta to podrazumeva – ističe Birol.

Prošlog meseca, IEA je upozorila da će emisije zabeležiti drugi najveći rast  uglavnom zbog ponovnog oživljavanja korišćenja uglja nakon prošlogodišnjih korona  blokada.

Obećanja koja su dale vlade uoči samita UN o klimatskim promenama COP26, koji će se održati u Glazgovu ovog novembra, takođe su neadekvatna i treba ih ojačati ako svet želi da ograniči rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, smatra Birol.

Pročitajte još:

Koliko će ko dobiti uz vakcinu: Ističe rok za novac koji neće dobiti „baš svi“

Svetska banka: Uloženo 250 miliona dolara, ali ljudi i dalje umiru od zagađenja

Ta granica je glavni cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine i zahteva da se emisija gasova sa efektom staklene bašte prepolovi već ove decenije, a naučnici predviđaju da bi bilo kakvo prekoračenje te granice rezultiralo klimatskom katastrofom sa  zastaršujućim posledicama.

Prema izveštaju IEA, mere za ostvarenje nulte emisije stvorile bi 30 miliona novih radnih mesta i povećale globalni rast BDP-a za 0,4 procentna poena godišnje.

Birol navodi u tom kontekstu da će u sektorima, poput uglja, biti izgubljeno oko pet miliona radnih mesta, ali da bi vlade mogle da učine mnogo toga da olakšaju tranziciju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi