Novi izveštaj za budućnost čovečanstva: Smanjenje jednog gasa ključno za borbu protiv klimatskih promena

Smanjenje emisija metanskog gasa od vitalnog je značaja za kratkoročno suočavanje sa klimatskim promenama, kaže se u velikom izveštaju UN-a.

Metan se u atmosferi zadržava samo kratko vreme – za razliku od ugljen-dioksida – ali je mnogo snažniji gas za globalno zagrevanje. U izveštaju piše da su neophodni “hitni koraci” kako bi se smanjio metan ako želi da se postigne da globalno zagrevanje bude u granicama utvrđenim Pariskim sporazumom.

Ovaj sporazum, koji je potpisalo 200 zemalja, ima za cilj da održi globalni rast temperature na nivou od 1,5 ° C iznad predindustrijskog nivoa do kraja ovog veka. Cilj od 1,5C smatra se ulazom u „opasno“ zagrevanje, gde bi planeta mogla da doživi ozbiljne štetne posledice klimatskih promena, piše BBC.

Izveštaj je objavljen nakon što su podaci pokazali da su i ugljen-dioksid i metan u atmosferi dostigli rekordno visoke vrednosti prošle godine. To se dogodilo uprkos pandemiji, koja je u velikoj količini smanjila sve aktivnosti.

Dobra vest je da u izveštaju UN-a piše da su moguća brza i značajna smanjenja ovih gasova korišćenjem postojećih tehnologija. Pored uštede novca, smanjenje metana donelo bi značajne zdravstvene beneficije, jer je on zagađivač koji je štetan za ljudsko telo.

Pročitajte još:

Svetski lideri na klimatskom samitu ređali obećanja: Na virtuelnom sastanku došlo do problema, pokušali da sabotiraju Putina?

Odumiranje stabala nije zaobišlo ni Pomoravski okrug: “Šumari i stručnjaci se ne oglašavaju”

Preporuke dolaze od međunarodnog tima naučnika koji je izradio globalnu procenu za UN-ov program za životnu sredinu.

Drev Šindel, vodeći autor studije i profesor nauke o Zemlji na Univerzitetu Duke u Durhamu, SAD, saglasan je da je smanjenje ugljen-dioksida najvažniji cilj u borbi protiv klimatskih promena, ali kaže da će smanjenje metana imati brži uticaj.

– Vidimo više požara, više uragana, više vrućina, a metan je samo jedan od elemenata koji moramo da smanjimo u sledećih 30 godina.

Novi izveštaj kaže da bi sada dostupne mere mogle da smanje emisije od ljudskih aktivnosti za čak 180 miliona tona godišnje do 2030. godine – 45% od ukupnog broja godišnje. Glavni izvori metana vezanog za ljude su industrija fosilnih goriva koja čini 34% ukupnih emisija. Poljoprivreda daje novih 40%, a sektor otpada 20%.

U izveštaju se zaključuje da je malo prostora za tehnička rešenja, pa se napor mora da se usmeri na smanjenje rasipanja i gubitka hrane, poboljšanje upravljanja stokom i podsticanje potrošača da usvoje ono što izveštaj naziva „zdravijom ishranom“ – onom sa nižim sadržajem mesa i mleka.

Ako bi se zajedničkim naporima postiglo smanjenje emisije metana od 45%, to bi pomoglo da se izbegne skoro 0,3 ° C globalnog zagrevanja već 2040, tvrdi se u izveštaju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi