Penziona tempirana bomba u Nemačkoj: Rad do 73. godine ili kolaps sistema

Nemačka bi već u narednim decenijama mogla da se suoči sa najdubljom krizom penzionog sistema u svojoj istoriji.

Prema najnovijim procenama vodećih ekonomskih savetnika savezne vlade, starosna granica za odlazak u penziju moraće postepeno da se poveća — sve do 73. godine života — ukoliko zemlja želi da spreči finansijski kolaps i sačuva održivost socijalnog sistema.

Dok se u Berlinu raspravlja o fiskalnim pravilima i poreskim olakšicama, u kancelarijama ekonomskih instituta vodi se mnogo tiša, ali suštinski važnija borba: kako spasiti penzioni sistem koji se ubrzano urušava pod teretom demografskih promena.

Demografija kao najveći neprijatelj

U Nemačkoj danas svega 1,8 zaposlenih dolazi na jednog penzionera, a taj odnos bi već do 2035. mogao da padne ispod 1,5.
Generacija takozvanih bebi-bumera, rođenih posle Drugog svetskog rata, masovno ulazi u penziju, dok istovremeno broj mladih koji ulaze na tržište rada rapidno opada.

Prosečan životni vek u Nemačkoj iznosi oko 83 godine i nastavlja da raste, dok produktivnost stagnira. Rezultat je sistem u kojem sve manje radnika mora da izdržava sve veći broj penzionera.

„Ako se ništa ne promeni, do 2060. godine biće potrebno povećati doprinose za penzijsko osiguranje sa sadašnjih 18,6 na više od 22 odsto, što je neodrživo“, upozoravaju eksperti iz Instituta za nemačku ekonomiju (IW).

Pixabay

 

„Moramo više da radimo ako želimo da zadržimo standard“

U najnovijem izveštaju savetodavne grupe vodećih nemačkih ekonomista navodi se da bi starosna granica trebalo postepeno da raste — do 73. godine do 2060.
Kao glavni argument ističe se „održivost“ sistema i potreba da se granica poveže sa očekivanim životnim vekom.

„Moramo više da radimo ako želimo da sačuvamo obim socijalnog osiguranja, a da ne opteretimo buduće generacije“, navodi se u studiji.

Trenutno, zakonska granica iznosi 66 godina i 4 meseca, a do 2031. godine trebalo bi da dostigne 67.
Predlog ekonomista sada ide znatno dalje, dok bi istovremeno bili povećani doprinosi za zaposlene s višim primanjima i smanjeni pojedini nivoi socijalne i zdravstvene zaštite.

Tanjug/AP Photo

Kontroverze i politička vatra

Predlog je izazvao pravi šok u nemačkoj javnosti. Ministarstvo rada i sindikati ocenili su da bi produženje radnog veka „moglo da bude društveno razorno“, jer bi najteže pogodilo radnike u fizički zahtevnim profesijama.

Ministarka ekonomije Katarina Rajhe (CDU), bliska kancelaru Fridrihu Mercu, izazvala je burne reakcije još početkom septembra kada je izjavila da bi „radni vek trebalo odmah produžiti na 70 godina“.

Njen kabinet smatra da je to „jedini realan način da se izbegne kolaps penzionog sistema“.

S druge strane, predstavnici opozicione Socijaldemokratske partije (SPD) tvrde da bi takav potez „izbrisao socijalnu pravdu“ i doveo do porasta siromaštva među starijima.

Nemačka nije sama – Danska kao uzor

Nemački ekonomisti često navode Dansku kao primer zemlje koja je uspela da veže starosnu granicu za penziju uz očekivani životni vek.
Danska je taj model uvela još 2006. godine, a ove godine je danski parlament izglasao povećanje granice na 70 godina do 2040.

U Berlinu smatraju da je danski sistem fleksibilniji i da bolje balansira između dužeg radnog veka i kvaliteta života, ali upozoravaju da Nemačka ima „mnogo starije i brojnije“ stanovništvo i da model nije moguće jednostavno kopirati.

U anketi lista „Bild“, više od 74 odsto građana izjasnilo se protiv bilo kakvog produženja radnog veka, a čak 60 odsto veruje da će „penziju uopšte i ukinuti“.
Sindikati već najavljuju proteste ako vlada pokuša da progura reformu.

„Za ljude koji rade u fabrici, na građevini ili u zdravstvu, ideja o radu do 73. godine nije samo nepravedna – već okrutna“, kaže predsednik sindikata IG Metall Kristof Held.

Ekonomisti, međutim, upozoravaju da alternativu jednostavno nema.
„Smanjivanje doprinosa ili zadržavanje postojećeg sistema vodi direktno u kolaps. Pitanje više nije da li, već kada će doći do reforme“, ocenjuje profesor ekonomije sa Univerziteta u Bonu dr Hans-Henrik Borke.

Koliko vredi sigurnost?

Dok se političari nadmeću oko rokova, u pozadini se sve glasnije postavlja suštinsko pitanje: koliku cenu je nemačko društvo spremno da plati za sopstvenu sigurnost u starosti?

Neki predlažu povećanje imigracije radne snage, drugi – delimičnu privatizaciju penzionog sistema, sličnu onoj u Holandiji ili Švedskoj.
Ali sve to zahteva vreme i konsenzus, a demografski sat već otkucava.

Nemačka između rada i odmora

Dok ostatak Evrope traži načine da poveća plate i skraćuje radnu nedelju, Nemačka se priprema da produži ceo radni vek.
Za naciju koja je decenijama gradila svoj identitet na radu, disciplini i efikasnosti — to možda i nije iznenađenje.

Ali za društvo koje stari brže nego ikada, pitanje penzija postaje više od ekonomske računice.
Postaje pitanje poverenja: da li sistem koji je izgradio posleratnu Nemačku može da preživi sopstvenu demografiju?

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi