Srbi oprezniji kod kupovine stanova, sivo tržište u padu (FOTO)
Na srpskom tržištu nekrtina dogodio se preokret - smanjilo se učešće u poradji nekretnina i stanova koji nemaju sve potrebne papire da bi bili legalni
U Srbiji je, za razliku od uređenih tržišta, gotovo sasvim normalno kupiti plac, njivu, kuću ili stan a da za tu nekretninu ne postoje svi potrebni dokumenti. Zbog toga čak i formalno postoje dva tržišta, i za njih zvanična statistika – regulisano tržište i „delimično regulisano tržište“. Srećom, pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), to zvanično „delimično regulisano tržište“ a praktično sivo tržište, poslednjih je godina sve manje.
Regulisano je tržište, dakle kupovina i prodaja nekretnina za koje postoje svi potrebni „papiri“ i gde je kupac siguran da će ono što je platio zaista i ostati njegovo (a ne potencijalno tuđe nakon nekog sudskog spora ili čak rušenja zbog nelegalnosti), u 2024. godini je činilo 85% od ukupnog broja kupoprodaja i 75% ukupne vrednosti transakcija na srpskom tržištu nekretnina.
Tih 5,6 milijardi evra za 27% je više nego što je bilo prethodne godine, a ostvareno je kroz 109.444 ugovora (+5,7%). Ono što raduje je da je učešće vrednosti regulisanog tržišta u ukupnom porasla za 7 procentnih poena u odnosnu na prethodnu godini.
Ovo predstavlja značajan preokret, jer je prvi put do sada zabeleženo smanjenje aktivnosti i u vrednosti i u obimu delimično regulisanog tržišta, od kada se prati ovaj segment tržišta nepokretnosti.
Pročitajte još:
Na tom „delimično regulisanom tržištu“, gde su objekti koji imaju neke od potrebnih dokumenata, ali kompletiranje zahteva mnogobrojne radnje i vreme za legalizaciju (ponekad i neizvesnu) obrnulo se prošle godine 1,8 milijardi evra kroz 17.285 ugovora.
Ovo sivo tržište treba razlikovati od onog potpuno crnog, gde su objekti koji nisu ni u proceduri ozakonjenja a gde većina nema velikih šansi ni da bude, i ono čini 25% vrednosti ukupne legalne trgovine nekretninama (što je 7,4 milijarde evra) i 14% broja ugovora.
Screenshot: RGZ
Udeo vrednosti delimično regulisanog tržišta u ukupnoj vrednosti tržišta u Srbiji je bio u porastu sve do 2022. godine (od 23% u 2020. godini na 33% u 2022.). Ovo tržište se „skupilo“ prošle godine za 240 miliona evra i po učešću u ukupnom, kao što je napomenuto, u padu je 7 procentnih poena po vrednosti i jedan procenti poen po broju ugovora.
Keš je kralj, bez obzira na papire
U Srbiji se i dalje 90% prometa nekretnina obavlja za keš, pokazuju podaci RGZ. Platežnim kupcima, bilo da kupuju novio ili staro, na raspolaganju je 5 miiliona objekata koji su upisani u Katastar nekretnina i čak 4,8 miliona nekretnina koje nisu u katastru.
Za ove druge "opravdanja" što nisu legalni je da su "u procesu ozakonjenja", a takvih je više od dva miliona, mada je i dalje većina onih koji imaju tanušte šanse da ikada dobiju sve potrebne "papire".
Iz RGZ napominju da postojanje velikog broja transakcija van regulisanog sistema tržišta nepokretnosti, može u budućnosti stvoriti novi talas gomilanja pravno komplikovanih predmeta u RGZ: To, nadalje, može stvoriti nove zastoje u rešavanju ovakvih slučajeva čime se obezvređuju dosadašnji napori da se uspostavi moderan i efikasan sistem evidencije svojinskih prava.
Kupovina stanova od investitora i „investitora“
Iako delimično regulisano čini 25% ukupnog tržišta nepokretnosti u Srbiji , ono u primarnoj prodaji, tj. prvoj kupovini tek izgrađene nekretnine od investitora čini pozamašnih 53% ovog segmenta tržišta (14.208 ugovora), i vredno je 1,4 milijardi evra (58% primarnog tržišta).
Dobra vest je da je regulisano primarno tržište, sa 12.398 kupoprodajnih ugovora između kupaca i investitora sa svim legalnim papirima vrednih milijardu evra, povećalo tržišno učešće u celokupnom primarnom tržištu sa 26% u 2023. na 42% u 2024. godini.
Kod kupoprodaje stanova situacija sa odnosom regulisanog i delimično regulisanog tržišta je tek nešto bolja. Ali, i tu je učešće regulisanog primarnog tržišta stanova samo 46% po broju ugovora (10.099) i 41% po vrednosti ugovora (823 miliona evra).
I tu se situacija popravlja, ali sporo jer učešće 2023. godine je bilo 35% kod broja ugovora i 24% po vrednosti.
Popravlja se i situacija na glavnom srpskom tržištu – onom beogradskom. Na teritoriji glavnog grada udeo broja ugovora o kupoprodaji stanova za koje "investitori" nemaju sve potrebne papire, (pa nisu upisani ni predbeleženi u Katastru nepokretnosti i predstavljaju promet u delimično regulisanom sistemu) u odnosu na ukupan broj ugovora na primarnom tržištu stanova je i dalje visok (66%) iako beleži pad od 15 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Kod vrednosti taj udeo je 71%.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari