Uzbuna kod evropskih farmaceuta: Od Trampa ni za lek

Kako stoje stvari, proizvođači lekova u svetu će i sami početi da koriste terapije za smirenje, pošto im je američki predsednik Donald Tramp digao pritisak pretnjama da će uvesti carine i na uvoz farmaceutskih proizvoda na tržište SAD.

Prošle godine, Amerikanci su „progutali“ farmaceutskih proizvoda u vrednosti od 560 milijardi dolara, a više od trećine toga uvezeno je iz Evrope. Stoga i ne čudi da od mogućih carina, pored Indije koja polovinu svojih generičkih lekova izvozi u SAD, posebno strahuju evropski proizvođači lekova.

Carine bi iz temelja poljuljale švajcarsku ekonomiju, gde farmaceutska industrija čini 40% bruto domaćeg proizvoda, dok ovaj sektor u Nemačkoj daleko više doprinosi ukupnoj privredi od proizvođača automobila, piše magazin Biznis i finansije (B&F) u martovskom broju.

Upućeni u ovu industriju tvrde da bi ovakvom odlukom Tramp direktno prekršio pravila Svetske trgovinske organizacije (STO). Prema sporazumu o trgovini farmaceutskim proizvodima iz 1994. godine, većina farmaceutskih proizvoda i supstanci koje se koriste za njihovu proizvodnju izuzeta je od carina.

Taj sporazum do danas su potpisale 34 zemlje, što predstavlja oko dve trećine trgovine farmaceutskim proizvodima u svetu. Prosečna carinska stopa među najvažnijim trgovinskim partnerima je shodno tome niska i u Evropskoj uniji iznosi 1,5%, a u SAD 0,9%.

Međutim, malo ko veruje da će to zaustaviti Trampa u nameri da „odbrani američki narod od pljačke koju sprovode farmaceutske kompanije“. To je i jedna od retkih stvari oko koje se sadašnji predsednik SAD slaže sa svojim prethodnikom Džozefom Bajdenom. Ovaj je izrekao doslovno istu rečenicu kada je kritikovao proizvođače lekova i preuzeo neke korake da obuzda troškove zdravstvene zaštite u SAD.

Sjedinjene Države su izuzetno atraktivno tržište za farmaceutske kompanije, ne samo zbog činjenice da je to zemlja sa 335 miliona stanovnika, već i zbog cene koju proizvođači lekova mogu da naplate za svoje proizvode. Pacijenti u SAD moraju da plaćaju tri puta više za lekove na recept u poređenju sa prosekom u drugim razvijenim zemljama, pokazala je analiza o bruto cenama proizvođača lekova u 33 države, koju je sproveo OECD.

U istraživanju se ističe i podatak da su generički lekovi kojima je istekla patentna zaštita u SAD i za dobrih 30% jeftiniji od proseka u drugim zemljama, dok originalni lekovi koštaju preko četiri puta više.

Rang-lista najugroženijih

Ukoliko Tramp uvede carine od 25% na farmaceutske proizvode, s namerom da „vrati proizvodnju kritičnih lekova kući“, analitičari ocenjuju da bi one najviše pogodile proizvođače u Evropi, posebno one koji proizvode originalne lekove.

Sjedinjene Države su 2024. godine potrošile farmaceutskih proizvoda u vrednosti od 560 milijardi dolara, od kojih je preko trećine iz uvoza, najviše iz Irske, Nemačke i Švajcarske.

U farmaceutskim „kuloarima“ već kruže nezvanične rang-liste kompanija koje bi Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ najviše pogodila. To se može naslutiti i u analizi koju je nedavno objavila švajcarska banka USB. U njoj se predviđa da bi među evropskim gigantima u farmaceutskom sektoru, ove godine najveće udele u prodaji na američkom tržištu trebalo da ostvare danski "Novo Nordisk" (57%) i britanska korporacija "Glakso-Smit-Klajn" (GlaxoSmithKline, 51%), a za njima slede švajcarske farmaceutske kuće "Novartis" (41%) i "Roše" (40%).

Profimedia

 

Ako Tramp ostvari svoje pretnje, "Roše" ima još jednu slabu tačku. Ovaj proizvođač ostvaruje značajan deo prihoda od dijagnostičkih preparata, od kojih preko 30% plasira na tržište SAD. USB je objavila i podatke gde se proizvode lekovi koji imaju najveće prihode na američkom tržištu. Primera radi, svoj najprodavaniji lek "hemlibra", koji se koristi za lečenje hemofilije, "Roše" proizvodi u Švajcarskoj i Japanu, a lek protiv raka "tecentrik", koji je takođe veoma tražen, izrađuje u Švajcarskoj i Nemačkoj.

Međutim, pozicija proizvođača generičkih lekova je bitno drugačija. Švajcarski proizvođač generičkih lekova "Sandoz" manje od petine svojih prihoda ostvaruje na američkom tržištu. Razlog su veoma niske cene ovakvih lekova u SAD u poređenju sa Evropom, pa evropski proizvođači gube trku sa  konkurencijom iz Indije i Kine, a neki su zbog gubitaka zatvorili svoje filijale u SAD. 

Predstavnici industrije generičkih lekova su već nagovestili da će se povući sa američkog tržišta ukoliko Tramp uvede carine, jer bi u tom slučaju njihovo poslovanje postalo potpuno neisplativo.

Koliko će Švajcarce koštati suficit sa SAD?  

Proizvođači generičkih lekova u Švajcarskoj su u još težoj poziciji, jer im poslovanje nije naročito profitabilno ni kod kuće, budući da ova alpska država forsira proizvodnju inovativnih lekova. 

Zahvaljujući tome, farmaceutska industrija trenutno učestvuje sa 40% u bruto domaćem proizvodu Švajcarske i po svom značaju je dostigla banke, dok poljoprivrednici stvaraju samo desetinu dodate vrednosti koju obezbeđuju proizvođači lekova. Farmaceutski proizvodi čine oko 40% ukupne vrednosti robe koja se izvozi iz Švajcarske, a pored lekova uključuju i vitamine, dijagnostičke proizvode i aktivne supstance.

Švajcarci poslednjih godina beleže i sve veći suficit u trgovini farmaceutskim proizvodima sa Sjedinjenim Državama, koji je lane bio rekordan. U 2024. godini, izvoz lekova u SAD se uvećao za 11%, na skoro 34 milijarde švajcarskih franaka, dok je uvoz iz Sjedinjenih Država u Švajcarsku iznosio svega šest milijardi franaka, pa se suficit povećao za 14%, na skoro 28 milijardi švajcarskih franaka.

Stoga bi američke carine na farmaceutske proizvode iz temelja poljuljale ekonomiju u Švajcarskoj. Lekovi bi znatno poskupeli na švajcarskom tržištu, a još veća opasnost preti ukoliko bi najznačajnije farmaceutske kompanije odlučile da svoju proizvodnju presele iz Švajcarske u SAD.

U Nemačkoj na meti mali proizvođači  

Prognoze su podjednako loše i za Nemačku. Dok tamošnja javnost najviše raspravlja o sudbini domaće automobilske industrije i hoće li nova vlada – čije formiranje ide prilično traljavo – uložiti više novca u odbranu zemlje, nemačko Udruženje farmaceutskih kompanija upozorava da bi upravo ova industrija mogla pretrpeti najveće štete od američkih carina.

Izvoz farmaceutskih proizvoda u SAD utrostručio se tokom poslednjih petnaestak godina i sada čini četvrtinu ukupnog izvoza nemačke farmaceutske industrije. Plasman lekova i medicinske opreme na američko tržište dostigao je 23 milijardi evra, više nego što je izvezla nemačka automobilska industrija. Dodata vrednost u farmaceutskom sektoru iznosi 210.000 evra po zaposlenom, što je gotovo 60.000 evra više nego u proizvodnji vozila. U farmaceutskoj industriji radi skoro 133.000 ljudi, a broj zaposlenih raste brže nego u proizvodnji automobila. Farmaceuti ulažu 20% svog prometa u istraživanje i razvoj novih lekova.

Ni u jednoj drugoj industriji udeo dodate vrednosti koja zavisi od poslovanja u SAD nije tako visok. On u farmaceutskoj industriji iznosi 14,4%, u poređenju sa mašinskom industrijom (8,8%) i prosekom cele privrede od 7,3%.

U slučaju da SAD uvedu carine, izvoz nemačkih farmaceutskih proizvoda bi opao čak za 35%. Dodatni problem je to što 70% farmaceutske industrije u Nemačkoj čine mala preduzeća sa pedesetak zaposlenih i prodajom manjom od 10 miliona evra. Većina tih firmi nema lokacije širom sveta kao giganti Boehringer Ingelheim, Bayer, Merck ili Fresenius, i zato bi njih američke protekcionističke mere posebno oštetile.  

S druge strane, SAD su najvažniji dobavljač materijala i hemikalija za nemačku farmaceutsku industriju, ispred Holandije, Švajcarske i Irske. U slučaju zaoštravanja trgovinskog rata, farmaceutski poluproizvodi bi mogli dodatno da poskupe ili da dođe do novih nestašica, što bi nemačkim proizvođačima lekova stvorilo probleme nalik onima tokom pandemije koronavirusa, piše B&F.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi