Ništa od mini-odmora sledeće nedelje, osim ako…

Stiže nam 11. novembar i Dan primirja (u Prvom svetskom ratu), poslednji državni praznik u godini koji se obeležava neradno. Nažalost po mnoge (uglavnom „državne“) zaposlene, ove godine 11. pada u ponedeljak pa je teže „spojiti dane“ vikenda i praznika da bi se usred meseca dobio mini-odmor.

Jedina varijanta je u obliku „produženog vikenda“, za one koji mogu da dobiju i slobodan petak, ili za one u Srbiji još veoma retke firme koje su pioniri u svetskom trendu rada samo četiri dana nedeljno.
U dane državnih i verskih praznika koje je država priznala kao neradne (Božić i Uskrs po starojulijanskom kalendaru) u Srbiji ne bi trebalo da rade svi zaposleni.
U svakom slučaju, po slovu zakona, „ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede (u Drugom sveskom ratu, 9. maj) koji se praznuje radno“.

Sledeća prilika za „spajanje dana“ dolazi relativno brzo, pa treba na vreme izdejstvovati neradni petak, 3. januar, nakon srede i četvrtka 1. i 2. januara koji su neradni zbog Nove godine. Tako bi se nova godina počela sa pet vezanih dana bez odlaska na posao.

Ko mora da radi i kako mu se plaća

Odredba o neradnim praznicima ima izuzetak, pa su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.

Za neradne dane državnih praznika mogu da rade i privredna društva čija priroda delatnosti, ili tehnologija procesa rada zahteva – neprekidan rad.

Prema Zakonu o radu, ako zaposleni radi na dan praznika, ima pravo na uvećanu zaradu - najmanje 110 odsto osnovice dnevnice, koju inače dobija na taj dan.

Tako se uvećanje od 110 odsto primenjuje na ugovorenu satnicu, pa zaposleni prima 100 odsto redovne zarade (dnevnice), plus 110 odsto redovne plate (dnevnice). Kada se to sabere, radnici koji će praznik provesti na radnom mestu praktično će za taj dan primiti 210 odsto ugovorene dnevnice.

U tu osnovicu zarade ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, "topli obrok", regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz Zakona o radu.
Prema Zakonu o radu, ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, za rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi