Možemo li se uopšte zaštititi: Hakeri napali servisera, ugroženo 250.000 korisnika

Sa bezbednosnih mreža u Srbiji ovih dana ponovo stiže alarm kojim se upozorava da su nam negde ugroženi lični podaci. Nakon skandala sa bezbednosnim propustima u nekim državnim institucijama ili kompanijama, ovoga puta se radi o privatnoj firmi, i to iz delatnosti na koju obično ne pomislimo kada pomenemo sajber bezbednost i hakerske napade – servisu računara i kućne elektronike.

Prema navodima Foruma Bezbedan Balkan, na crnom veb-tržištu pojavili su se podaci iz baze jednog srpskog servisa. Delovalo bi beznačajno, da se ne radi o bazi sa  250.000 klijenata i o servisu u kojem se vode garancije i reklamacije za velike domaće uvoznike elektronske robe široke potrošnje. Ako ste kupili neki računar ili televizor, velika je verovatnoća da ste tamo morali da odete ako ne zbog kvara, onda na redovan godišnji servis kako bi vam važila višegodišnja garancija. Takvih „tiketa“ s reklamacijom (i garancijom) ima 1,7 miliona, a u njima su imena, brojevi telefona, IP adrese i adrese e-pošte korisnika.

Da udar na privatnost i ličnu bezbednost može doći sa te strane možda je iznenađenje za obične građane, ali upućenima u pitanje sajber bezbednosti to nije ništa novo i neobično.

– Da bismo funkcionisali u savremeno svetu, moramo da ostavimo ponešto o sebi. Obično je to broj mobilnog telefona ili imejl adresa, a ako ste aktivan korisnik, ostavljate još neke podatke, uključujući i neku šifru. A onda, pre ili kasnije, ta agregacija, odnosno baza korisnika, postane interesantna i nekom trećem. Samo na prvi pogled je beznačajno da li je neko upao u bazu tamo gde popravljamo toster, jer su i IP adresa i sama šifra korisnika dobra polazna tačka na neki ozbiljan napad. A iz prakse znamo da korisnici istu ili sličnu šifru koriste na svim svojim nalozima – kaže Vojislav Rodić, vlasnik i direktor firme za informatički inženjering „I-net“ i doajen srpskih telekomunikacija.

Problem je što podatke, hteli - ne hteli, moramo da ostavimo ako želimo da išta kupimo, servisiramo ili reklamiramo za popravku. A onda i zaboravimo gde smo i koje smo sve podatke  ostavljali, i odakle nam sve preti opasnost. A ta opasnost može da eskalira u nestali novac sa računa, podignut kredit, nekretninu prepisani na drugoga, ili "otvorenu" firmu na vaše ime.

Tu se - mada Rodić i za to ima nekoliko korisnih saveta - potrošač teško može zaštititi, ali pravi teret garantovanja bezbednosti stoji na institucijama i firmama koje naše podatke traže/imaju. A tu stvari u Srbiji ne stoje baš najbolje.

– Setite se koliko puta su dosad iscurili i podaci o profilima korisnika Linkdina, Fejsbuka, Tvitera ili Jahua. To su velike kompanije koje se brinu o bezbednosti, a možete zamisliti onda kako je sa onima koji se ne brinu. A u Srbiji se uglavnom ne brinu i drže se stava „neće valjda nas“ i „nismo mi tako važni“. Sve dok se ne uvere da su nekom ipak važni i onda plate cenu. Teško je našem čoveku da odvoji novac da nešto „plati unapred“, pa ni informatička bezbednost tu nije izuzetak – naglašava Rodić.

LozionPixabay

 

Kako se situacija sa „informatičkom pismenošću“ kod nas teško menja nabolje, Rodić smatra da bi jedino rešenje moglo da bude svojevrsna prisila.

– Ako smo se navikli da se u fizičkom svetu, u automobilima, vozimo vezani pojasevima na sedištima, tako bismo mogli i u digitalnom. Ti pojasevi su prvo bili „dodatna oprema“, pa obavezana, ali s dobrovoljnom upotrebom, da bi sada bila obavezna. Kada bi i sajber bezbednost bila obavezna, i plaćale se kazne za one koji je ne primenjuju, situacija bi brzo bila drugačija – smatra Rodić.

Neki rudimentarni vid „prisile“ već postoji, navodi naš sagovornik, jer sve češće nam se na internetu zahteva šifra u određenom formatu – kombinacija malih i velikih slova, upotreba posebnih znakova...  

Šta, ipak, korisnik sam može da uradi da bi bio bezbedniji

Iako je domet korisničke bezbednosti građana ograničen (ne i zaposlenih u firmama, institucijama…), Vojislav Rodić savetuje da se ipak držimo nekih pravila i činimo sve što možemo.

– Nikada nemojte koristiti šifru koju već koristite na nekom drugom profilu, odnosno veb-sajtu. Koristite dugačke šifre, ili automatski generisane šifre, i uvek duplu autentikaciju preko mejla ili mobilnog telefona ako je moguće. Tu ne treba žuriti niti „nemati vremena za to“. Ljudi se boje da šifru ne zaborave ili zature, ali za to postoji procedura resetovanja – kaže za 24sedam Vojislav Rodić.

Kad već imate bezbedne šifre, nastavite da uživate u čarima interneta, bilo da se radi o zabavi, poslu, učenju ili šopingu na daljinu. Ali i to oprezno, bez kliktanja na sumnjive linkove i mejlove, jer možda ćete, pre ili kasnije, nekom zlonamernom baš vi „postati zanimljivi“.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi