Hoćete svoj biznis? Vlada je za početnike i mlade spremila 2,6 miliona evra

Oni koji ima dobru biznis ideju ili su već započeli svoj mali biznis, imaće prilike da i ove godine uz državnu pomoć zaplove neizvesnim poslovnim vodama. Od gotovo 17 miliona evra, koliko je budžetom za 2023. godinu predviđeno za projekte Podrška razvoju preduzetništva, Vlada je ove nedelje odlučila da 2,6 miliona evra odvoji za sprovođenje Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade.

Mladi i startap preduzetnici dobiće od Ministarstva privrede, odnosno Fonda za Razvoj preko koga ide program, bespovratno namenski određen novac.

Kome je novac namenjen?

Sredstva iz programa namenjena su za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre a najranije dve godine u odnosu na godinu podnošenja zahteva.

Novac mogu da dobiju i novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije pet godina u odnosu na godinu podnošenja zahteva, a čiji je osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice starosti do 35 godina.

Ukoliko privredno društvo ima više vlasnika, većinski udeo mora biti u vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti do 35 godina (minimum 51 odsto) i jedan od zakonskih zastupnika mora biti fizičko lice starosti do 35 godina.

Za sredstva po Programu, mogu da konkurišu i korisnici čiji su osnivači, prethodno, bili osnivači najviše jednog privrednog subjekta, koji je brisan iz registra, pre objavljivanja javnog poziva ili je još uvek aktivan, ali je osnivač korisnika preneo svoja osnivačka prava na neko drugo lice, koje nije povezano lice sa njim, pre oglašavanja javnog poziva. Ukoliko ima više osnivača privrednog subjekta koji konkuriše, prethodno navedena odredba odnosi se na sve te osnivače.

Koliko se para dobija?

Oni koji ispunjavaju uslove konkursa, a registrovani su do tri godine pre prijave, dobijaju do 30 odsto vrednosti ulaganja, odnosno do 40 odsto vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u treću ili četvrtu grupu razvijenosti u skladu sa članom 12. Zakona o regionalnom razvoju („Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 30/10 i 89/15 - dr. zakon) i aktom Vlade kojim se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave.

Profimedia

 

Privredni subjekti koji su registrovani u APR-u najranije pet godina od godine podnošenja zahteva, čiji je osnivač i zakonski zastupnik fizičko lice starosti do 35 godina, a koji zadovolje uslove Programa, mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 35 odsto vrednosti ulaganja, odnosno do 45 odsto vrednosti u nerazvijenim opštinama.

Na šta može da se troši subvencija i može li „polovno“?

Novac iz subvencije može da se upotrebi za nabavku opreme, alata, dostavnih vozila (uključujući i mopede na električni pogon), koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda, repromaterijala i sirovina i drugih transportnih sredstava uključenih u proces proizvodnje proizvoda ili pružanja usluga (novih ili polovnih, ne starijih od pet godina).

Sve ovo može da bude i polovno, odnosno ranije korišćeno. U tom slučaju  neophodno je dostaviti dokaze o vlasništvu odnosno načinu sticanja svojine, dokaze da je oprema/vozilo plaćena u celosti, karticu osnovnih sredstava vlasnika opreme/vozila, procenu vrednosti sudskog veštaka (sa liste sudskih veštaka Fonda) i izjavu vlasnika da je spreman da je otuđi.

Ukoliko je prodavac polovne opreme/vozila koja je predmet kupovine i finansiranja, privredni subjekt ovlašćen za promet/trgovinu polovne i remontovane opreme/vozila, može se prihvatiti ponuda bez procene vrednosti ovlašćenog sudskog veštaka.

Vrlo je važno da oprema/vozilo koje je predmet finansiranja, u skladu sa ovim programom, odnosno za čiju se nabavku dodeljuju bespovratna sredstva, ne može biti kupljena od fizičkog lica (sem ako nije preduzetnik).

Takođe, državni novac može da se upotrebi i za tekuće održavanje poslovnog i/ili proizvodnog prostora do iznosa od 1.000.000 dinara (oko 8.500 evra) od ukupnih sredstava za investiranje, bez obzira da li je objekat u kome se sprovode aktivnosti tekućeg održavanja u zakupu ili u vlasništvu podnosioca zahteva.

Subvencija je predviđena i za plaćanje operativnih troškova, koji mogu da učestvuju najviše do 20 odsto u strukturi ukupnog ulaganja za koja se potražuju sredstva Programa.

Struktura operativnih troškova je definisana u uputstvu o sprovođenju Programa, koje je objavljeno na internet sajtu Ministarstva, Fonda i portalu Preduzetništvo sa Programom i ostalom konkursnom dokumentacijom.

Postoje i ograničenja: Ko i šta ne može?

Novčana sredstva Programa ne mogu se koristiti za nabavku opreme u svrhu špekulativnih radnji, upozoreno je u tekstu Programa.

Sredstva Programa se mogu odobriti i uplatiti podnosiocu zahteva isključivo ukoliko se, na osnovu raspoloživih informacija, može zaključiti da podnosilac zahteva i sva povezana lica imaju dobru poslovnu reputaciju.

Izvođač radova i dobavljač opreme/vozila ne može biti povezano lice sa korisnikom sredstava po Programu u smislu Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon  5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21) i Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 91/10 i 14/15). Izvođač radova i dobavljač opreme/vozila mora biti preduzetnik ili privredno društvo.

Novac iz subvencije za startape i mlade ne mogu se koristiti za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Pixabay

 

Pod time se ovde misli na gajenje biljnih kultura i domaćih životinja i ostale namene u neposrednoj vezi sa gajenjem biljaka i životinja, kao i čuvanje i skladištenje.

Ovo ne obuhvata segment prerade hrane, u koji spadaju i hladnjače, sušare, opremu za pakovanje, sortiranje, preradu i sl.

Ne može se ovom subvencijom obavljati ni trgovina, ponovo osim delatnosti koje u sebi imaju određeni stepen obrade. Više detalja u vezi sa delatnostima koje imaju u sebi veći stepen obrade dato je u uputstvu o sprovođenju Programa, koje je objavljeno na internet sajtu Ministarstva: www.privreda.gov.rs, Fonda: www.fondzarazvoj.gov.rs i portalu preduzetništva www.preduzetnistvo.gov.rs sa Programom i ostalom konkursnom dokumentacijom).

Naravno, preduzetničkom subvencijom iz državnog budžeta ne mogu se organizovati ni igre na sreću, lutrija i sličnih delatnosti, kao ni proizvodnja i prodaja oružja i vojne opreme.

Međutim, ne može se obavljati ni promet nafte i naftnih derivata, proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda, proizvodnja čelika i sintetičkih vlakana i vađenje uglja, kao ni proizvodnja i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se, prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim.

Ograničenje je dato i za oblast građevinarstva, izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u građevinarstvu.

Novac se na drugi način mora naći i ako je posao preduzetnika ili startapa u sektoru transporta i saobraćaja, finansijskih usluga, usluga marketinga, konsultantskih usluga, usluge istraživanja tržišta i ispitivanja javnog mnjenja.

Ne mogu ni delatnosti iznajmljivanja, rentiranja i samousluživanja, izuzev za potrebe turizma (više detalja u vezi sa podrškom turizmu dato je u uputstvu o sprovođenju Programa, koje je objavljeno na internet sajtovima Ministarstva, Fonda i portalu Preduzetništvo sa Programom i ostalom konkursnom dokumentacijom).

Ovaj novac nije namenjen ni za refundiranje troškova u okviru aktivnosti koje su bile započete ili završene pre potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava u skladu sa ovim programom.

Šta ne sme da uradi korisnik?

Postoje neke situacije kada onaj ko dobije subvencije (i/ili kredit Fonda), novac mora da vrati.

Korisnik sredstava je u obavezi da, pored kredita Fondu, vrati i odobrena bespovratna sredstva, u slučaju da, u periodu do tri godine od dana zaključenja  ugovora o dodeli bespovratnih sredstava sa Fondom obriše iz registra preduzetničku radnju, (izuzev ukoliko se vrši promena pravne forme preduzetnika), odnosno pokrene postupak likvidacije ili stečaja privrednog društva.

Inače bespovratni novac se vraća i ako se otuđi predmet investicionog ulaganja (recimo vozilo) ili isti da u zakup.

Sledeći slučaj za vraćanje novca je ako se raskine radni odnos osnivača privrednog subjekta na neodređeno vreme u tom privrednom subjektu, izvrši promenu osnivača i zakonskog zastupnika osim u smrtnim slučajevima, slučajevima sprečenosti za rad usled teže bolesti i u izuzetnim vanrednim okolnostima (uslovi pod kojima je ovo bliže uređeno dato je u uputstvu o sprovođenju Programa, koje je objavljeno na pomenutim sajtovima) i nije privredno aktivan i ne dostavlja uredno finansijske izveštaje.

Ukoliko korisnik, navedene radnje izvrši posle navedenog roka od tri godine, a za vreme trajanja kredita, neće biti u obavezi da vrati odobrena bespovratna sredstva.

Uz subvenciju i kredit

Ali, ne dobija se samo bespovratna subvencija, već se državnim parama može kreditirati i ostatak investicije. Za taj kredit Fonda za razvoj uslovi su dati u tabelama

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Rok otplate kredita je do pet godina, u okviru koga je grejs period do jedne godine.

Kamatna stopa je u skladu sa kamatnom stopom iz Programa Fonda važećim na dan donošenja ove uredbe a obezbeđenje kredita je garancija poslovne banke ili hipoteka prvog reda na nepokretnostima za iznos kredita do 1.000.000,00 dinara na zahtev klijenta, a preko 1.000.000,00 dinara obavezno i/ili hipoteka na poljoprivrednom, šumskom zemljištu ili građevinskom zemljištu (uključujući i gradsko građevinsko zemljište) za iznos kredita do 500.000,00 dinara.

Deo kredita iznad ovog iznosa mora se obezbediti drugim instrumentima obezbeđenja i/ili ugovorno jemstvo pravnih lica i preduzetnika i/ili zaloga na postojećoj / budućoj opremi za iznos kredita do 1.000.000,00 dinara, s tim da pojedinačna vrednost opreme koja se zalaže ne bude manja od 50.000,00 dinara, a deo kredita iznad ovog iznosa mora se obezbediti drugim instrumentima obezbeđenja i/ili ugovorno jemstvo fizičkog lica za iznos kredita do 500.000,00 dinara a deo kredita iznad ovog iznosa mora se obezbediti drugim instrumentima obezbeđenja i menica i menično ovlašćenje dužnika.

Jemstvo povezanog pravnog lica ili preduzetnika sa podnosiocem zahteva, ne može biti osnovno obezbeđenje kredita.

U slučaju kada privredni subjekat  ima više osnivača, svi osnivači moraju da daju lične menice, osim onih koji imaju ispod pet odsto učešća u vlasništvu.

Tržišna vrednost navedenih instrumenata obezbeđenja u odnosu na iznos kredita mora da bude 1,2:1.

Fond će za sve kredite naplaćivati proviziju za obradu zahteva, u visini od 0,3 odsto od iznosa odobrenog kredita, jednokratno.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi