Kako je zablistao BRIKS i zašto svi žele u njega

Do pre deset godina Brazil, Rusija, Indija i Kina (BRIK), sa nešto kasnije pridruženom Južnom Afrikom (S), bile su samo zemlje koje su sanjale geopolitički san o zajedničkoj investicionoj banci. Danas je to klub zemalja u stvarnom svetu koji kontroliše veliku razvojnu banku i postaje zaseban pol u nekad bipolarnom a nakon toga unipolarnom (američkom) svetu.

Nekada je možda ironično bilo i zamisliti Kinu, kojom vlada Komunistička partija, kako prihvata gordost jednog Volstrita, ali danas se dvadesetak zemalja sveta svih političkih boja, uključujući Iran i Saudijsku Arabiju, batrgaju da se pridruže BRIK-u, postavljajući osnovu za potencijalne trzavice na samitu kluba od 22. do 24. avgusta u Johanesburgu, piše „Blumberg“.

Kako je počeo BRIKS?

Termin BRIK je skovao ekonomista Džim O'Nil, tada u „Goldman Saksu“, kako bi skrenuo pažnju na snažan rast Brazila, Indije, Rusije i Kine. Sve je počelo kao optimistička teza za investitore usred tržišnog pesimizma, u vreme nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra te godine.

Četiri nacije su preuzele ideju i “pobegle“ sa njom. Njihov brzi rast u to vreme značio je da imaju zajedničke interese i zajedničke izazove. Oni su već sarađivali na forumima kao što je Svetska trgovinska organizacija i smatrali su da bi njihov uticaj u svetskom poretku, u kojem dominiraju SAD, bio veći kada bi se njihovi glasovi udružili.

Prvi sastanak ministara inostranih poslova BRIK-a organizovala je Rusija na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2006. Grupa je održala svoj prvi samit lidera 2009, a Južna Afrika je pozvana da se pridruži krajem 2010. godine i sada je to BRIKS.

Šta BRIKS radi?

Najveći konkretni uspesi kluba bili su finansijski. Zemlje su se složile da udruže 100 milijardi dolara deviza, koje mogu da pozajme jedna drugoj tokom vanrednih situaciji.

Taj objekat likvidnosti postao je operativan 2016. Osnovali su Novu razvojnu banku - instituciju inspirisanu Svetskom bankom - koja je, od kada je počela sa radom 2015, odobrila više od 30 milijardi dolara kredita za projekte kao što su vodovodna i transportna infrastruktura. (Južna Afrika je pozajmila milijardu dolara u 2020. godini za borbu protiv pandemije kovid 19.)

Sada već planiraju da razgovaraju o izvodljivosti zajedničke BRIKS valute u ovoj godini.

Ekonomski, prirodni resursi Brazila i Rusije i poljoprivredni proizvodi čine ih prirodnim partnerima za kinesku potražnju. Indija i Kina imaju slabije trgovinske veze jedna sa drugom, delimično zbog političkih rivalstava i graničnog spora. Kao i drugi multilateralni forumi kao što je Grupa sedam, godišnji samiti BRIKS-a i desetine drugih sastanaka nižeg nivoa daju zajedničke izjave u kojima se proglašava širok sporazum, ali bez pojedinosti.

24sedam/Profimedia

 

Najveća prepreka je to što zemlje imaju različite interese u pogledu glavnih političkih i bezbednosnih pitanja - uključujući odnose sa SAD, i različite sisteme upravljanja i ideologije.

Ko je tu glavni?

Ekonomski gledano, bruto domaći proizvod Kine je više nego dvostruko veći od sve četiri druge članice zajedno. Teoretski, to bi trebalo da joj da najveći uticaj.

U praksi, Indija - koja je nedavno nadmašila Kinu u populaciji - bila je protivteža. Dva su primera: BRIKS nije formalno odobrio veliki razvojni podsticaj Kine pod nazivom “Inicijativa Pojas i put“, delimično zato što se Indija protivi infrastrukturnim projektima na spornoj teritoriji koju drži Pakistan, njen komšija i veliki rival.

U Novoj razvojnoj banci nema dominantnog akcionara: Peking je pristao na jednake delove, koje zagovara Nju Delhi. Sedište banke je u Šangaju, ali ga predvodi Indijac, a sada i bivša predsednica Brazila Dilma Rusof. 

Da li je Rusija i dalje članica?

Rusija je ostala članica BRIKS-a, uprkos invaziji na Ukrajinu 2022. godine. Samit lidera te godine održan je onlajn, a učestvovao je i predsenik Rusije Vladimir Putin.

Druge zemlje BRIKS-a usvojile su široko neutralan stav prema tom ratu, smatrajući da je to više regionalno pitanje nego globalna kriza. Međutim, rat je promenio odnose Rusije sa institucijama BRIKS- a. Nova razvojna banka brzo je zamrzla ruske projekte i Moskva nije uspela da pristupi dolarima preko zajedničkog deviznog sistema.

U suštini, s obzirom na to da su se američke sankcije nagomilale, druge zemlje BRIKS-a dale su prioritet tekućem pristupu finansijskom sistemu zasnovanom na dolaru, zbog pomaganja Rusiji.

Južnoafrička vlada se hvata ukoštac sa tim šta da radi ako se Putin pojavi na samitu u avgustu, jer je Međunarodni krivični sud protiv njega podigao optužnicu za ratne zločine i izdao nalog za njegovo hapšenje.

Po čemu se razlikuje BRIKS od G-20 ili Global sauta?

Generalno gledajući, BRIKS je sličan klubovima kao što je Grupa 20 u predstavljanju koraka ka multipolarnom svetu, daleko od onog u kojem dominiraju SAD od kraja Hladnog rata. To se globalno vežba kroz klubove kao što su G-7 i Svetska banka.

Među drugim multilateralnim grupama koje verovatno dobijaju uticaj u sklopu trenda su OPEK, Šangajska organizacija za saradnju, Južno zajedničko tržište (Merkosur) i Afrička unija.

Globalni jug (Globa South) uopšte nije klub već termin koji je ušao u upotrebu poslednjih godina i koji se odnosi na relativno siromašne zemlje, koje se ponekad nazivaju zemljama u razvoju ili rastućim ekonomijama.

To je obično u suprotnosti sa Globalnim severom sastavljenim od SAD, Evrope i nekih bogatih zemalja u Aziji i na Pacifiku.

Ali odnos između dva koncepta nije jednostavan. Na primer, Evropska unija, deo Globalnog severa, mogla bi da stekne veći uticaj u multipolarnom svetu.

Kina sebe smatra zemljom u razvoju, iako njen status druge po veličini svetske ekonomije sa velikom srednjom klasom čini tu klasifikaciju nezgodnom.

G-7 je pozvao Brazil, Indiju i Indoneziju da prisustvuju samitu svojih lidera ove godine, u, kako su zvaničnici rekli, pokušaju da se dopre do Globalnog juga.

Ko želi u BRIKS i zašto?

Kina, koja nastoji da podigne svoj profil na globalnoj sceni i suprotstavi se uticaju Zapada, inicirala je razgovor o ekspanziji kada je predsedavala grupom prošle godine. To je izazvalo zabrinutost među drugim članicama da bi njihov sopstveni uticaj mogao da bude razvodnjen.

Predlog će biti u centru pažnje ovogodišnjeg samita, izjavio je Anil Suklal, ambasador iz Južne Afrike, zemlje koja predsedava skupom.

Najmanje 19 zemalja pokazalo je interesovanje i, od tog broja, 13 je formalno zatražilo da se pridruže, uključujući Saudijsku Arabiju i Iran.

Među drugima koji su pokazali interesovanje su Argentina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir, Egipat, Bahrein i Indonezija, zajedno sa dva naroda iz istočne Afrike i jednim iz zapadne Afrike koji Suklal nije identifikovao.

Ken Ishii/Pool Photo via AP

 

Za nove kandidate, biti deo BRIKS-a moglo bi da proširi svoj diplomatski uticaj i otvori unosne trgovinske i investicione mogućnosti. 

Da li još uvek postoje fondovi BRIKS ili je koncept mrtav kao investiciona strategija?

Još postoji intenzivno interesovanje među investitorima za tržišta u razvoju. Ali, iako lepa ideja od pre dve decenije, BRIKS je danas uglavnom nevažan kao investiciona tema zbog geopolitičkih promena i različitih ekonomskih putanja članica.

Osim u slučaju Indije, zemlje BRIKS-a u poslednjih pet godina imaju lošiji razvoj od parnjaka na tržištima u razvoju, piše “Blumberg intelidžens“.

Sankcije predvođene SAD učinile su Rusiju nepogodnom za investiranje, a delovi u Kini - posebno tehnološke kompanije - takođe su sankcionisani ili se suočavaju sa potencijalnim zabranama investicija Zapada.

Kina je takođe ekonomija koja sazreva, sve više odvojena od drugih tržišta u razvoju i suočava se sa strukturnim usporavanjem.

Brazilska ekonomija je znatno usporila nakon završetka globalnog procvata robnog tržišta pre otprilike deceniju, dok je Južna Afrika bila izložena višegodišnjim nestašicama struje zato što državno preduzeće ne može da proizvede dovoljno struje da zadovolji potražnju.

Jedino je Indija i dalje priča o rastu, i investicione banke je sada porede sa Kinom od pre 10 ili 15 godina, mada je nejasno da li može da sledi kineski industrijski model, zaključuje „Blumberg“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi