Koliko će nam porasti cene u 2023 i kako oporaviti EPS
Inflacija će pasti od marta ali u januaru bi mogla da bude i 16 odsto godišnje, ističu stručnjaci
Kakvi su fiskalni rezultati Srbije u 2022. godini, koliku inflaciju možemo da očekujemo u narednoj godini, ali i kako izvršiti restrukturiranje preduzeća iz energetskog sektora – o tome su za emisiju "U središtu pažnje" Radio Beograda 1 govorili predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Stručnjaci ističu inflaciju kao najveći problem i u 2022. i u 2023. godini. Trenutno je 15,1 odsto a u proseku za celu 2022. godinu iznosila je 12 odsto.
Profesor Pavle Petrović napominje da je moguće da u decembru i januaru dostigne i 16 odsto i da krene da pada nakon marta, prenosi RTS.
- Inflacija je udar na životni standard građana, a naročito utiče na siromašniji deo stanovništva za koji možda dostiže i 25 odsto, jer se četvrtina njihovog dohotka istopi zbog inflacije – kaže Petrović.
Pročitajte još:
Očekuje se da će se povećanjem plata i penzija očuvati životni standard građana, ističu sagovornici Radio Beograda. Naglašavaju i da su za veći privredni rast u 2023. neophodne reforme poslovnog okruženja, vladavina prava i kočenje korupcije.
Fiskalna politika dala dobar rezultat
Uprkos brojnim izazovima – inflaciji, energetskoj krizi, posledicama sukoba u Ukrajini – fiskalna politika i fiskalni rezultati u 2022. godini u Srbiji su bili dobri, kaže Aleksandar Vlahović, prenosi RTS.
Sličnog mišljenja je i zamenik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić, koji ističe da je ovo rekordna godina po prilivu stranih investicija koje su stigle u zemlju, što ilustruju i podaci – za prvih 10 meseci ove godine imali smo gotovo četiri milijarde evra priliva. Stopa nezaposlenosti je pala ispod devet odsto.
Rashopdni deo budžeta za 2023. godinu, koji će presudno odrediti ekonomsku politiku u narednoj godini, zasnovan je na tri stuba: povećanju penzija, plata i minimalne zarade, nastavku izdvajanja za investicije i ulaganjima u energetski sektor.
Fiskalni savet smatra da budžet za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora.
- Javni prihodi i javni rashodi (bez energetike) u najvećoj meri su uravnoteženi, zadržava se visok nivo izdvajanja za javne investicije i nastavlja se sa postepenim rasterećenjem doprinosa i poreza na rad. Važna pozitivna novost u budžetu za 2023. je i to što se ukidaju neselektivne isplate novca stanovništvu - ističe profesor Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
EPS mora da bude stub zelene energetske tranzicije
Aleksandar Vlahović napominje da će gubitak EPS-a u ovoj godini biti na nivou od oko 900 miliona evra. Smatra da će ti gubici u idućoj godini biti znatno manji zbog viših cena električne energije u Srbiji.
Prema njegovim rečima, EPS mora da investira u površinske kopove, da investira u otkrivku uglja da bi se otvorili novi površinski kopovi, kako bi se dopremao kvalitetniji ugalj i kako bismo izbegli uvoz uglja iz inostranstva. Jako je važno, dodaje, da se u sledećoj godini ozbiljno pristupi restrukturiranju preduzeća iz energetskog sektora, pre svega profesionalizacijom menadžmenta.
Sličnog mišljenja je i Bojan Stanić koji podseća na moguću promenu same kompanije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, gde bi država bila većinski akcionar, što daje prostor za ulazak privatnog kapitala i mogućnost da se do novog kapitala dođe na otvorenom tržištu.
U Fiskalnom savetu smatraju da će od 2024. godine EPS verovatno postati profitabilno preduzeće, ali će čak i tad ostati trajni rizik za javne finansije ukoliko odmah ne otpočnu temeljne reforme.
- Finansijsko krvarenje EPS-a trebalo bi da se zaustavi s otvaranjem novog rudnika uglja što se najavljuje za 2024. godinu, eventualno kraj 2023. Kada se to desi, EPS će obnoviti svoju posustalu proizvodnju i neće više morati da uvozi ogromne količine skupe električne energije i uglja. Bez temeljnih reformi koje bi morale napokon da počnu da se sprovode u narednoj godini EPS će i dalje biti hronični bolesnik javnih finansija Srbije - ističe profesor Pavle Petrović.
Podseća i da je sa MMF-om dogovoreno povećanje cene struje od osam odsto u januaru i osam odsto u maju. U januaru će gas poskupeti za 11 odsto, u maju 10 odsto, ali se najavljuje i u novembru od 10 odsto, što će se proceniti "u hodu". Zato je važna pomoć države energetski ugroženim kupcima.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari