Biti kapetan lađe: Mladi sve manje žele na reku, a plate su više nego dobre

04.05.2022

05:33

0

Već kao mladi mornar na rečnom brodu, što je zvanje koje se stiče nakon godinu dana prakse, budući lađar može da zaradi 1.500 evra

Biti kapetan lađe: Mladi sve manje žele na reku, a plate su više nego dobre
brodovi 24sedam goran sivački (2) - Copyright 24sedam/Goran Sivački

Kapetani, ali generalno i svi članovi posade u rečnoj mornarici, deficitarno su zanimanje u Srbiji, Evropi, čak i u svetu. Za naše, srpske standarde na tim poslovima se može dobro zaraditi, ali mladih je sve manje na brodovima, iako imamo čak tri brodarske škole u zemlji, saznaje 24sedam.

U Beogradu, Novom Sadu i Apatinu decenijama se školuje kadar za lađare. Apatinska škola je najmlađa, a beogradska ima zavidnu tradiciju, dužu od 150 godina. Ali ni tradicija ni dobre plate nisu izgleda dovoljni da se više mladih ljudi zainteresuje za ovaj deficitaran i perspektivan poziv.

- Mislim da je glavni problem to što ljudi i ne znaju koliko su ta zanimanja tražena u svetu, koliko su za naše uslove dobro plaćena, čak ni šta znači raditi na brodu. Ako neko ima neku sliku o tome u glavi, verovatno misli na poslugu na prekookeanskim kruzerima. Toga ima i na reci, to je tzv. belo osoblje na rečnim kruzerima, ali „prava“ posada je nešto drugo. A naši ljudi danas čine većinu posada na rečnim brodovima u Evropi, a tražiće ih sveviše sad posle kovida. Samo nema ko da se odazove – kaže za 24sedam Branislav Vajda, predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

Plate lađara su za pojmove nas u ovom delu Evrope veoma dobre. Startna plata mornara na rečnim putničkim brodovima, zvanje koje se stiče nakon godinu dana prakse, iznosi od 1.200 do 1.500 evra mesečno. I to i kad radi i kada ne radi, jer ritam je četiri nedelje na brodu, dve nedelje slobodno.

Zarade idu do kapetanskih 5.000 evra mesečno. Do čina kapetana i potrebnih licenci, naravno, neophodno je vredno učiti zanat. Potrebno je bar tri godine do pozicije zapovednika broda ako imate završenu Brodarsku školu, a sedam uz dosta zalaganja, ako je nemate.

Devet meseci na brodu

Rad na rečnim kruzerima može biti i „sezonski“, ako se pripada tzv. „belom osoblju“, odnosno posadi koja radi u restoranima, barovima i hotelima, što je posao od devet meseci bez prekida. Plate ni tu nisu male - najniža startna plata za nekog ko pere sudove u brodskoj kuhinji je 900 evra mesečno. Sa bakšišem i prekovremenim, to izađe na 1.500 evra u mesecu u kome se radi. Hotel menadžer može da zaradi 3.500 evra.

- Težak je to posao, pogotovo za nekog ko ima porodicu. Ja to nikada ne bih mogao – ističe Vajda.

- Mesto zapovednika je ekvivalent završenom fakultetu, jer u karijeri se polažu ispiti za mornara, pa za vođu palube, krmara, pa zapovednika. Nova zvanja po direktivi Evropske komisije su počela da se primenjuju u EU 2022, a kod nas će odloženo, od 2024. godine. Kada se uspostave, u trening centrima će biti buka kao što je ona za pilote – objašnjava Vajda.

Posla ima i lokalno, u Srbiji, jer pod srpskom zastavom u Evropi plovi više od 100 brodova. Svaki ima minimum tri člana posade u smeni, odnosno bar šest po brodu, svakog trenutka, svakog dana u godini.

- Podmlatka i tu nedostaje, iako plate nisu zanemarljive. Dnevnice su do 30 evra za početnika, 50 evra za mornara i od 70 do 80 za strojara, konačno sa kapetanima i njihovih od 90 do 140 evra za 12 sati rada u smeni – nabraja naš sagovornik.

Hleb sa sedam kora ali se isplati: Rečna barža, Foto: 24sedam/Goran Sivački
 

I pored ovakvih, za nas privlačnih uslova, malo je ljudi u mornarskom pozivu ne samo kod nas, nego i u Evropi. Vajda kaže da je to zbog činjenice da su to za evropske standarde male plate.

Škole prazne

Nekada su dve najveće srpske škole imale značajnu podršku velikih domaćih brodarskih kompanija, kao što je bio „Heroj Pinki“ u Novom Sadu ili beogradsko „Jugoslovensko rečno brodarstvo“ (koje još postoji, ali je daleko od stare slave), a gde su se školovali njihovi kadrovi.

- U Beogradu ste nekada imali tri odeljenja, dva hidronautičara, odnosno nautičkih tehničara, budućih krmanoša i kapetana i jedno brodomehaničara, za mašiniste. Danas imamo jedno odeljenje nautičara i jedno prazno mašinista, iako su ljudi sa tim veštinama izuzetno traženi po Evropi, pa i svetu. Moramo više da radimo na popularizaciji – kaže Vajda.

- Zašto bi neki Austrijanac radio ne tako lak posao na brodu kada može da 1.200 evra zaradi u lokalnom „Mekdonaldsu“? I da pritom bude slobodan za vikend. Zbog toga gotovo da nema ni Nemaca. Ima nešto malo Mađara, uglavnom starijih i u „belom osoblju“, a mnogo više Rumuna i Bugara. Dominiraju Srbi, kao i Ukrajinci do ovog rata – napominje Vajda.

Drugi problem je što i kada nađete nekoga ko sanja da bude „kapetan lađe“, malo brodova prima ljude da na njemu odrade pripravnički staž.

Nadalje, postoji i lokalni problem sa obrazovnim sistemom. Neko od njih su, naprosto, neverovatni.

- Škole ne dozvoljavaju, na primer, da se praksa obavlja van teritorije grada u kome su. To je totalni apsurd jer, recimo, u Novom Sadu brod čim izađe na sidrište, on je već u Petrovaradinu. Škola u Beogradu je ozbiljnija po tom pitanju, ali je sistem obrazovanja generalno zastareo. Poslednji udžbenik je iz 1988. godine, nema insistiranja na stranom jeziku, a engleski će od 2025. biti službeni i na nemačkim rekama. Udruženje radi na jednom priručniku, ali nema dovoljno sredstava da ga objavi – napominje Vajda.

Udruženje lađara i sindikat koji su osnovali izborili su se za to da neke putničke kompanije primaju pripravnike iz Srbije, kao što su veliki „Amadeus“ i „Viking“. Doduše, plate su nešto niže, kažu, ali pripravnici imaju mogućnost da po položenom ispitu ostanu da rade pod istim uslovima kao i drugi.

24sedam/Goran Sivački
 

Ne treba zaboraviti ni problem koji je novijeg datuma, a to je sindikalno organizovanje lađara po Evropi. Srbija i Ukrajina daju najviše mornara, ali to su za članice EU „treće zemlje“, što predstavlja ozbiljan problem.

Devedesete potopile srpsko brodarstvo

Jugoslavija, a s njom i Srbija, šezdesetih godina prošlog veka uvela je iz SAD, gde je globalno najrazvijeniji unutrašnji vodni transport, potisni sistem po kome je bila najbolja u Evropi. Trideset godina kasnije, srpsko brodarstvo je raspadom velike zemlje i sankcijama bilo potopljeno i nije se oporavilo do danas.

- Zbog toga je potrebna radna viza za rad na svakom brodu koji nije pod srpskom zastavom. To je na nivou naše država jedna prilično nedorečena stvar jer za nas samo Nemci izdaju vize za rad, pa aplicirate u nemačkoj ambasadi. To traje mesec dana, dva meseca, tri… To strane kompanije koriste da bi smanjile cenu rada za nas iz trećih zemalja. Zbog toga smo napravili Granski sindikat lađara i pomoraca, koji je uspeo da uđe u najveće federacije transportnih radnika Evrope i sveta – ETF i ITF - i tu se otvorio prostor za borbu za pravičnost.

I pored svih problema, rečno brodarstvo ima odličnu perspektivu u Evropu. Negativne posledice fenomena da zemlje više nemaju nacionalne flote za transport velikih tereta, čime su se decenijama i vekovima odlikovale, polako nestaju.

To što je prevoz brodovima najisplativiji i najekološkiji način prevoženja ubrzano se vraća „u modu“. Otvaranjem budućeg koridora Dunav - Rajna – Majna, predviđenog za nekoliko godina, počeće velika ekspanzija rečnog saobraćaja na potezu od Severnog do Crnog mora. Tim pre što je za tako nešto zainteresovana Kina, kroz svoju inicijativu „Jedan pojas – jedan put“.

- Na taj najkraći pravac za tranzit velikih tereta priključeni su koridori Dunav – Odra – Laba/Elba, zatim Rajna – Mozel, Veliki Albert kanal… Od Hamburga sve do Konstance, posla će biti koliko hoćeš. Samo još da ima ko da ga radi – zaključuje Branislav Vajda.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike