Frilenseri rizikuju zatvor zbog 8.500 evra

Svi oni koji su u Srbiji računali na sporost i tehničko zaostajanje srpskih poreznika za razvojem modernih oblika poslovanja onlajn, moraće sada da dvaput razmisle da li im se isplati da ne prijave svoje poslove.

Nedavno je Poreska uprava uputila poziv, a zapravo upozorenje, da se svi oni koji zarađuju onlajn van formalnih privrednih tokova sami prijave sa svojim poreskim obavezama. Računa se da takvih u Sribiji ima i stotinu hiljada. Samo u IT sektoru ima oko deset hiljada paušalaca, procena je vojvođanskog IKT klastera.

Teška matematika

Koliko je teško samostalno izračunati porez, pokazuje i sledeći primer. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove čija visina zavisi od vrste ugovora, odnosno vrste prihoda koje je to lice ostvarilo. Stopa poreza je 20 odsto, a obračun doprinosa zavisi od toga da li je osoba osigurana po osnovu zaposlenja ili ne. Ukoliko jeste, obračunava se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto. Ukoliko nije, plaća doprinos za zdravstvo po stopi 10,3 odsto. Ako prihodi iz inostranstva imaju tretman zarade, poreska osnovica se umanjuje za mesečni neoporezivi iznos. Poreska stopa iznosi 10 odsto. Obračun doprinosa je isti kao u prvom slučaju, samo što plaćaju i osiguranje za slučaj nezaposlenosti po stopi od 0,75 odsto.

Problem je u tome što oni sami verovatno ne umeju da pravilno izarčunaju svoje obaveze prema državi, i da su im zbog toga potrebne usluge knjigovođe. A da biste imali knjigovođu, morate da budete negde i registrovani, i to se košta.

– Visina poreza i doprinosa zavisi od vrste prihoda, da li je autorski honorar ili ugovor o delu, od toga da li je zaposlen ili ne. Čitav je niz razlika, od stopa do dozvoljenog odbitka. Prema mom proračunu, kada se sve uzme u obzir, obaveze se kreću od 30 do 80 odsto. U slučaju honorara odbitak ide od 34 do 50 odsto. Kod ugovora o delu on je 20 odsto – objašnjava za „Večernje novosti“ Đerđ Pap, potpredsednik UO Udruženja poreskih savetnika.

Kada je reč o ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sam obveznik mora da zna da li ga sa državom iz koje stižu sredstva naša zemlja ima ili ne. Najčešće se porezi plaćaju po mestu boravka onoga koji prihoduje. U slučaju da je  reč o državama sa kojima Srbija nema ovakav ugovor, postoji opasnost dvostrukog oporezivanja.

Ozbiljan poreski prihod je „u igri“

Iako je ovo upozorenje Poreske uprave u delu javnosti dočekano kao „gušenje internet poslovanja“ i „udar na ljude koji ne mogu drugačije da obezbede egzistenciju“, ne treba smetnuti s uma da ovo nije ni ad hok akcija, niti da će poreznici jednostavno zaboraviti ovaj narastajući sektor. Jer, jasno je, svi moraju da plate porez iz kojeg se ovih dana plaća i privreda i dele minimalci i bori protiv kovida, nevezano od toga da li zarađuju pare ovde ili u inostrastvu.

Peticiju “Ne uništavajte frilensere”

Peticiju “Ne uništavajte frilensere” kojom se od ministra finansija Srbije Siniše Malog traže pravedni, niži porezi, potpisima podržalo više od 18.000 frilensera za nedelju dana. Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Tim “Kreni-Promeni” su danas objavili da planiraju da zahtev zvanično predaju pošto sakupe 30.000 potpisa i formulišu predloge državi o uredjenju te oblasti poslovanja, naročito IT sektora.

Tu su ogromne pare, jer izvoz informaciono-komunikacionih usluga iz Srbije iznosi između 1,1 i 1,4 milijarde evra. To je biznis pet puta veći od izvoza često pominjanih malina.

Bučnih reakcija bilo je i kada je izmenjen Zakon o porezu na dohodak građana i uveden test samostalnosti za preduzetnike, koje je „na nož“ dočekano posebno u delu IT sektora. To je i logično, jer dobar deo domaće toliko hvaljane IT scene funkcionisao je po principu da ljudi koji su zapravo stalno angažovani u nekim firmama, formalno vođeni kao spoljni, honorarno plaćeni saradnici. Dražava je tako zakinuta za poreze i doprinose, ali i sami honorarci, za penzije recimo.

Iako se i tada digla buka u javnosti, firme koje legano posluju u IT biznisu, i plaćaju ne male bruto plate zaposlenima, podržale su poreske izmene, jer nelojalna konkrencija je imala mnogo manje troškove za radnike.

Prema podacima Digitalne zajednice Srbije, oko četiri i po hiljada frilensera iz IT je odmahu martu, kada je zakon počeo da se primenjuje, ugasilo svoje preduzetničke agencije. Naravno, to ne znači da su oni prestali da rade, već da su ili legalno dobili posao koji su već radili ili su prešliu u sivu zonu.

Država ponudila popust za „tranziciju“

Istovremeno sa uvođenjem testa samostalnosti sa devet kriterijuma uvedene su i podsticajne mere sa efektivnim umanjenjem ukupnih obaveza od 70 odsto tokom 2020. godine, 65 odsto tokom 2021. i 60 odsto tokom 2022. godine. Poslodavac tako može da dotad angažovanom preduzetniku sa mesečnom neto platom od 1.500 evra ponudi istu neto platu uz dodatni trošak od samo 36 evra mesečno.

Poreznici, zasad, čekaju da se frilenseri sami jave. Ali, pre ili kasnije, Poreska uprava će nekoga „zakačiti“, a kazne nisu simbolične. Za sitnije prekršaje i iznose, one su novčane, a u slučaju poreske utaje sledi zatvorska kazna.

Ko za ostvarene prihode ne podnese poresku prijavu biće kažnjen novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara, navode u Poreskoj upravi, a za one su namerili da potpuno ili delimično izbegnu plaćanje poreza, koji daju lažne podatke ili prikrivaju prave, i čiji iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, kazna je zatvorska.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi