Koje profesije odmah nalaze posao u Srbiji: Šta je "zlatni rudnik", a koga "nema ni za lek"?

Prema svežim podacima zvanične statistike, u prva tri meseca ove godine u Srbiji je bilo 2.869.700 zaposlenih i 341.400 nezaposlenih. Stopa nezaposlenosti je bila 10,6 odsto, što je za 2,2 odsto manje nego godinu dana ranije.

U Infostudu, specijalizovanom portalu za zapošljavanje, za 24sedam objašnjavaju pozadinu ovih brojki i otkrivaju koje su to profesije sa kojima se brzo može naći posao. Za jednu od njih smo svi znali, a za drugu samo oni koji očajnički pokušavaju da nađu pomoć u kući.

Tri ključne oblasti

- Povećana tražnja i zaposlenost je delom zbog sezone, a delom se tu vidi posledica konstantnog nedostatka radne snage u sada već velikom broju oblasti – kaže za 24sedam Miloš Turinski iz Infostuda.

Sa sezonskim talasom povećana je potražnja za radnicima u poljoprivredi, građevini i ugostiteljstvu, i ona se tu "sudarila“ sa onom tražnjom koja je stalna i visoka.

Sezona će potrajati do septembra-oktobra, ali će potražnja ostati velika u, recimo, ugostiteljstvu, gde nije problem samo to što su sada radnici otišli na primorje gde se više zarađuje, napominje naš sagovornik sa specijalizovanog portala za zapošljavanje.

- Ali nije samo sezona zaslužna za statističke visoke stope zaposlenosti. Porast tražnje je veliki, prošle godine je bio 60 odsto, a ni ove neće biti mnogo manji. Imamo, da tako nazovemo, dva paralelna tržišta rada. Stalna je visoka potražnja za ljudima u IT sektoru, gde se programeri i te kako traže, ali je i veoma teško naći dobrog zanatliju, i tu se lako nalazi posao. Međutim, ako govorimo o najtraženijim zanimanjima, gde je stalno velika tražnja, ali i dobra ponuda, onda je tu reč svakako o oblasti trgovine, administracije, mašinstva i elektrotehnike – objašnjava Turinski.

Ima li ko da čisti...

Lepeza onog gde bi se mogao naći posao je, tako, velika, ali u Infostudu ipak izdvajaju jednu profesiju koja je u današnje vreme "zlatni rudnik“ i jednu koja je u poslednje vreme prešla u kategoriju "nema ni za lek“.

- Vozači! Vozači se posebno mnogo traže i tu nema premca. Međutim, primetili smo od kraja prošle godine veliku potražnju za higijeničarima. To je problem za hotele, firme i za građane kojima treba ispomoć, posebno u Beogradu – ističe Turinski.

Razlog za nedostatak vozača je poznat, i tu muku imaju svi u Evropi, pa i šire. Nezahvalan posao, ne tako dobro plaćen, čak ni na bogatom Zapadu, doveo je do nestašice ljudi, karike bez koje je nemoguće organizovati bilo kakav kontinentalni transport.

"Zlatne ruke“ su sad u svakog zanatlije

A zašto nedostaju čistači, razlog je čisto ekonomski.

- U Beogradu se teško nalaze ljudi za ovaj posao, pogotovo da rade u firmi koja pruža takve usluge. Prvo, to rade obično žene od četrdeset i više godina, jer mladi time ne žele da se bave, pa je u Beogradu gotovo nemoguće naći nekoga ko bi vam počistio kuću. Drugo, ono malo što ih ima može mnogo više da zaradi čisteći privatno nego da radi za nekog drugog. Satnica im je sada od 600 do 700 dinara, i mogu mesečno mnogo više da zarade nego da rade preko firme, ali i da čiste neke kancelarije ili hotel – objašnjava Turinski.

Zbog svega toga nije lako ni kompanijama, kažu za 24sedam u Uniji poslodavaca Srbije, pa koriste sve moguće kanale kako bi došli do nedostajućih kadrova.

- Idealna varijanta je da se primi radnik po preporuci, ali realnije je da vam dođe neko preko kompanijskog oglasa i Infostuda. Na evidenciji nacionalne službe obično nema potrebnih kadrova, a i kada se neki pojavi, to je "ko prvi devojci" - kaže nam Jelena Jevtović, savetnica za pravne poslove i socijalni dijalog.

"Svoj gazda" ili dobro plaćen radnik

 

Miloš Turinski dodaje da se stav "ne želim da radim za drugog“ proširila na svaki posao gde je to moguće, odnosno za koji su potrebne zanatlije.

Profimedia

- Kada imate toliki deficit zanatlija, svakom je jasno da svaki auto-mehaničar, stolar, vodoinstalater, keramičar… može da kada radi za sebe napravi mnogo veći profit nego kada radi za platu. Kuvar, pekar ili buregdžija će tražiti veću platu i bolje uslove rada, ali ostali, od frizera pa nadalje,probaće prvo da rade sami – ističe Turinski, i podseća na poznati oglas od prošlog leta.

Tada se tražio vodoinstalater, a firma koja je dala oglas nudila je platu od 2.000 evra i mogućnost stanovanja. Javnost je bila zapanjena što se oglas ne popunjava.

- Ali kada pitate bilo kod vodoinstalatera, on će vam reći da te pare može lako da zaradi sam za manje od mesec dana – kaže Miloš Turinski.

Problem deficita na tržištu rada u Srbiji, pogotovo u zanatskom sektoru, ostaće nerešiv dogod plate ne dostignu onaj nivo koji će ceo sektor učiniti manje privlačan za odlazak postojećih majstora u inostranstvo, a atraktivniji za nove generacije mladih koji će želeti da uče zanat da bi jednog dana "bili svoj gazda“ ili dobro plaćeni zaposleni.

- Postoji inicijativa Unije poslodavaca da se reformiše obrazovni sistem pa da imamo manje ekonomista, pravnika i raznoraznih menadžera, a više kvalifkovanih radnika. To je dugoročno rešenje, a što se povećanja plata tiče, to u situaciji kada je poresko opterećenje na plate u Srbiji 67 odsto, a u Makedoniji, recimo, 39 odsto, nije realno - ističe Jelena Jevtović. 

Nažalost, toj poželjnoj tranziciji prepreka je pre svega to što je stopa nezaposlenosti i u EU na istorijski niskom nivou, 6,2 odsto u martu, a tamošnje plate su veće nego kod nas.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi