Sudbina crnog zlata: Rusi se ne odriču nafte

Rusija je odustala od velikog smanjenja korišćenja fosilnih goriva u nekoliko narednih decenija i tako se opredelila za energetsku, ali i ekološku politiku, suprotnu politici Zapada, a pogotovo Evropske unije, koja planira da se karbonskog zagađenja reši do 2050. godine. Planovi su jedno, a realnost, kako nam je to pokazala i aktuelna kriza zbog pandemije kovida 19, sasvim drugo, pa u svetu i energetski stručnjaci iz naftnog sektora podižu glas s upozorenjem da ako se ponovo pojavi velika potreba za naftom, nje možda neće biti.

Hidrogen je gorivo budućnosti

Hidrogen se kao gorivo dobija razbijanjem molekula vode u procesu hidrolize, u kome je potrebna energija. Ukoliko se potencira ekologija, ona mora biti iz obnovljivih izvora. Drugo način je piroliza, izdvajanjem ugljen-dioksida iz gasa, koju Rusija posebno razvija i planira da prodaje tu tehnologiju.

– Pritom se tu ne misli na to čime nas „plaše“ decenijama unazad, da će nafte nestati, već da se do nje na tržištu neće lako ni jeftino doći – kaže, za 24sedam, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Ruse ne brine mnogo “zelena agenda”

Ministar energetike Rusije Aleksander Novak rekao je ovih dana za „Gardijan“ da Rusija (više) nema planove kako da smanji svoju produkciju nafte i gasa u nerednim decenijama, uprkos globalno raširenim naporima da se energetika preusmeri na onu niske emisije ugljen-dioksida.

Novak kaže da će se Moskva takođe fokusirati i na tehnologiju hidrogena, ali da se nafte i gasa ne odriče.

– Ne vidimo da ćemo brzo stići do vrhunca naše proizvodnje u dogledno vreme, jer apetiti sveta za gasom će nastaviti da rastu i u narednim dekadama, i pored globalnih klimatskih ciljeva – kaže Novak.

Pročitajte još:

Stari zanati su moderni i traženi, samo da još dobijemo zanatlije

“Dobili su ponude osiguranja”: Ministarka ne najavljuje pare za turističke agencije

Svetski ekonomisti se slažu s procenom Rusa, jer potrebe za gasom će globalno rasti, posebno u Aziji, gde se „podvlači crta“ za proizvodnju energije iz uglja, ali će u EU biti za gotovo deset odsto manje nego što je bilo 2019. u periodu do kraja dekade.

Upravo to i zabrinjava neke naftne stručnjake, jer u svetu, čiji se dobar deo prilično naglo okreće vetru i solarnoj energiji, kapital rapidno beži iz naftnog biznisa.

– To ide u toj meri da se postavlja pitanje da ako se nakon pandemije brzo vrati potražnja za naftom na nivoe pre pandemije, dugoročno je neće biti dovoljno na tržištu jer se smanjuju kapaciteti, i u proizvodnji, i u preradi, i u transportu. Nafte će biti još dugo u zemlji, ali neće imati ko da je vadi, i ono malo što je bude, biće veoma skupo – upozorava Mićović.

On tu „egzistencijalnu krizu snabdevanja“ ilustruje jednim drastičnim primerom BP-a (nekad „Britiš petroleuma”), jedne od najvećih svetskih naftnih kompanija. Ova firma, sa sedištem u Londonu, najavila je u avgustu da stopira istraživanje nafte i gasa u novim zemljama, da kreše proizvodnju za 40 odsto, a emisiju ugljenika za trećinu, dok ulaganje u niskokarbonsku energiju udesetostručuje – na pet milijardi evra godišnje. Prethodno je prodala deo svog petrohemijskog biznisa s plastikom „Ineonu” za istu sumu.

Gasni miks

Rusija planira da napravi miks od čak pedesetoprocentnog rasta u proizvodnji gasa i nafte s namerom da postane globalni lider u proizvodnji čiste energije dobijene sagorevanjem hidrogena, dobijenog delom iz tehnologije „hvatanja karbona“.

Brojke su vrtoglave, jer Rusija planira da iz svojih velikih rezervi koje nisu skupe za eksploataciju proizvede bilion kubnih metara gasa godišnje naspram 680 milijardi kubika proizvedenih 2019. U ogromnim supertankerima planira da izveze četiri puta više gasa, sa 29 miliona tona godišnje na 140 miliona tona, a preko gasovoda u Evropu 200 milijardi kubnih metara.

Ekološke grupe, posebno „Karbon ekšen traker“ (Carbon Action Tracker), ruske klimatske planove su označile kao „kritično nedovoljno razvijene”.

Rusija, međutim, ima sreću da su emisioni ciljevi Pariskog dogovora, kao osnovnog dokumenta po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja, postavljeni u odnosu na 1990. godinu. A to je bila godina najveće zabeležene emisije štetnih gasova za Rusiju, jer je posle toga došlo do kolapsa industrije iz sovjetske ere i emisija je prepolovljena. Zbog toga Rusima treba vrlo malo napora da do 2030. godine budu na zahtevanih 25-30 odsto manje emisije nego što je bila 1990.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi