"Igraju se" s profitom: Koliko miliona evra zarađuje srpska gejming industrija i ko se sve i kako igra
U poslednjih godinu dana srpski softveraši iz sveta video igara imali su veliku zaradu i pored toga što je objavljen manji broj igara nego ranije, uverili smo se na Prvoj međunarodnoj konferenciji Srpske gejming asocijacije
Gejming u svetu cveta ali ni Srbija ne stoji loše, naprotiv. U 130 razvojnih timova 2.200 ljudi je u proteklih godinu dana napravilo i svetu obznanilo 35 igara i radi na još 41, pokazala je Prva međunarodna konferencija Srpske gejming asocijacije, koja je održana u Beogradu protekle nedelje.
Taj nemali broj ljudi za jednu tako novu industriju u Srbiji zaradio je 125 miliona evra od izvoza svog znanja i kreativnosti, odnosno igara i softvera vezanih za virtuelnu realnost.
- Imamo dinamičnu godinu, iako je objavljeno manje igara nego ranije. To možemo da tumačimo time da su proizvodi na kojima se radi kompleksniji pa zahtevaju duže vreme izrade, kao i time da većina studija radi i na više od jedne igrice istovremeno - kazala je Kristina Jovanović Obućina, izvršni menadžer SGA na predstavljanju godišnjih rezultata na završnoj večeri konferencije pod nazivom "For The Win".
Za razliku od uvreženog mišljenja da je srpska gejming industrija, kao i softverska industrija kod nas generalno, samo vešta radna snaga za studije i projekte iz inostranstva, pokazalo se da 57 odsto timova radi na originalnim igricama a da su 64 odsto njih sami objavili.
Pročitajte još:
Koliko uspešno, pokazuje podatak o 370 miliona "daunloudovanja" tih igrica iz Srbije na različite platforme za igranje, od PC i konzola do mobilnih telefona. Na tom broju srpski studiji zarade pomenutih 125 miliona evra a između 75 i 100 odsto novca dolazi iz inostranstva, što je značajan deo srpskog izvoza.
Najbolje tek sledi
Gejming tržište je u velikom razvoju, globalno i lokalno, i to pored velikih mogućnosti za izvoz srpske pameti, pred studije za video igrice stavlja i pitanje rešavanja rastućih produkcijskih problema. Kao i u drugim segmentima ekonomije, i ovde nedostaje stručnjaka i talenata.
- Novi talenti za ovu industriju već sada predstavljaju problem broj jedan zbog potreba skaliranja projekata, odnosno uvećavanja studija. Više se ne traže toliko gejming developeri već su sada mete producenti, specijalisti za monetizaciju igrica, pe tek oda dolaze dizajneri. Do kraja godine će biti otvoreno 450 pozicija a 75 odsto timova nam je reklo da će proširiti broj ljudi - ističe Jovanović Obućina.
Pixabay
Pored dolaska do talentovanih ljudi, srpsku gejming industriju muče i visoki porezi, pokazala je anketa SGA, ali i nedostatak fondova za fiinansiranje. Gotovo polovina studija traži svež novac, u proseku do 500.000 evra, a manje od trećine koja ga je našla je to uspela da uradi u Srbiji.
Nebo je granica
Mnogo je problema ali i mnogo prilika koje pruža gejming svet, ističe Tobajas Nouk, šef gejminga u Guglovom "EMEA Partneršip solušen".
Predrasude o "gejmerima"
Opisati nekog ko igra video igrice kao prosečnog tinejdžera, najčešće muškog pola, bila bi velika greška. To se može videti i iz podataka o "novim igračima", koje je donela korona i zaključavanje u kuće. Ispostavilo se da je manje od trećine (32 odsto) novih u gejmingu mlađe 25 godina, kao i da su 53 odsto to žene. Dve trećine je reklo da će nastaviti da se igra i "nakon korone", a to nikako nije zanemarljiv podatak, jer upravo ti "novi u igricama" u 73 odsto slučajeva plaćaju da bi se bolje igrali.
- Poslednje dve godine koje smo proveli u uslovima raznoraznih ograničenja, zaključavanja i rada od kuće, promenile su naše živote ali i način na koji se ljudi igraju. Video igrice su danas, a to će biti još više, mesta gde se ljudi na platformama za igranje okupljaju čak i kada ne igraju. Tu su da se druže sa poznanicima i upoznaju nove ljude, kao na posebnim društvenim mrežama. Zbog toga je posebno važno da igrica bude na više platformi, koje mogu da paralelno koriste - ističe Nouks.
Svetski gejming danas okuplja tri milijarde igrača koji naprave produkcijskim kućama i striming platformama 180 milijardi dolara prihoda, i to bez prihoda od raznoraznih oglasa.
- Javljaju se nove igrice ali i novi biznis modeli. Pre 15 godina bilo je nezamislivo da se prave igrice koje su besplatne ("free to play") za igranje ali upravo je taj biznis model danas nešto što donosi 80 odsto prihoda preko kupovine u samoj igrici - napominje Nouk.
A danas se kao biznis modeli razvijaju pretplate na strimingu, i NTF i blokčejn gejming kao prostori koje "nemaju granice".
- Svako ko ima mobilni telefon, a samo tu je u svetu aktivno u svakom trenutku tri milijarde android aparata, je potencijalni igrač. I ne samo to, jer tu su i prateće aktivnosti, pa tako imamo, recimo, i 100 milijardi sati gledanja tuđeg igranja na Jutjubu - zaključuje Nouks.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari