Osloniti se na poljoprivredu, pametno trošiti, ali podizati plate: Kako da se izborimo sa krizom?

U ovakvim vremenima trebalo bi svaki dinar štedeti i njime pametno raspolagati, razvijati sopstvene kapacitete kako bi naša zemlja bila ekonomski održiva, barem kada se radi o osnovnim životnim namirnicama. Treba staviti akcenat na poljoprivredu i videti alternativno šta može da se uradi sa energijom, kaže za 24sedam Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku u Srbiji.

Prema njegovim rečima, posledica ove krize biće dugoročni sukob Rusije i zapadnih zemalja, što će dovesti do ekonomske krize u svetu, pa i u Srbiji.

Biće još teže...

- To će biti, nažalost, bolne posledice po ekonomiju. Kompanije sa kojima mi sarađujemo, mahom iz Britanije i Nemačke, veoma su zabrinute. Čujemo da su kod njih vesti loše, i tek će da budu, zbog skoka cene energenata. Neki se već pripremaju za mogućnost da tokom ove godine dođe restrikcije gasa. Sve zavisi od toga ko je i u kojoj meri zavisan od ruskog gasa i nafte – navodi Rajić.

Kako kaže, ako dođe do prekida dotoka ruskog gasa, to će se odraziti na sve u Evropi koji sa njima rade, a posledično i na pola stranih firmi koje posluju u Srbiji.

- Sada je bukvalno čitav niz dobavljača auto-industrije stao jer je dobar deo proizvodnje vezan za Rusiju. Mi smo im odavde dopremali neke delove, a slično je i sa Ukrajinom. Sada su narudžbine mnogo sporije ili se čeka da se vidi kakav će biti razvoj situacije. Zato su mnogi prepolovili isporuke ili ih potpuno zaustavili. Tako da je upitno i samo angažovanje radne snage – objašnjava Rajić.

On naglašava da u stranim automobilskim kompanijama, kao i onim u oblasti elektro i mašinske industrije, čekaju uputstva svojih centrala o tome kako će se raditi u narednom periodu.

Dugoročna posledica - inflacija

- Dobar deo proizvodnje u takvim kompanijama koje su smeštene u Srbiji, a potiču iz Nemačke, Austrije ili Italije, namenjen je za tržište Istočne Evrope, ali i Rusiju, Ukrajinu... Svakako možemo očekivati smanjenje priliva od izvoza, i ne samo to, jer šteta može biti mnogo veća, a teško je proceniti kolika – kaže Rajić.

24sedam/Profimedia

Kako dodaje, u ovom trenutku niko ne meri rast inflacije jer će to biti dugoročna posledica koju ćemo "videti“ na godišnjem nivou.

- Pitanje je kako će reagovati Evropska centralna banka i banke drugih država, da li će morati da štampaju novac i tako pokrivaju rad industrije, plate zaposlenih... Evropi će biti potrebno vreme da nađe alternative, a to podrazumeva novu krizu – smatra naš sagovornik.

Kada se radi o stranim investitorima koji posluju u Srbiji, Rajić kaže da se zasada sve započete investicije realizuju, ali da sve što je bilo u planu, bilo kakve najave ulaganja, stoje i čekaju dalji razvoj situacije. Rajić navodi i da postoji mogućnost da se pojedine firme iz Rusije presele u Srbiju.

Rusija - najvažniji trgovinski partner

Ekonomista Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Branimir Jovanović ukazuje na to da je Srbija u prošlosti u ekonomiji mnogo toga uradila dobro, ali da će joj sada ekonomska povezanost sa Rusijom stvoriti probleme. On navodi da bliskost sa Rusijom nema samo političke razloge, već i ekonomske, jer je Rusija jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije i četvrti ili peti najveći strani investitor u našoj zemlji.

Profimedia

On je podsetio da su od 2010. do 2020. ruske kompanije investirale oko 1,5 milijardi evra u Srbiju. Pored toga, ukazuje, Rusija je jedno od najvažnijih izvoznih tržišta Srbije, a ta ekonomska povezanost u aktuelnoj krizi igra važnu ulogu.

- Srbija je, kroz dogovor o kupovini gasa po povlašćenim cenama, uštedela više stotine miliona evra. Više od 80 odsto potrošnje gasa u Srbiji pokriva se uvozom iz Rusije, a brza promena snabdevača nije moguća, pa Srbija mora paziti na dobre odnose sa Rusijom – rekao je Jovanović za agenciju APA.

Problematično za Srbiju je, dodaje, što se premalo investira u obnovljive izvore energije, zbog čega zemlja ostaje zavisna od uvoza energenata.

- Najverovatnije će Rusija smanjiti investicije u Srbiju, a isto tako će pasti i izvoz robe iz Srbije u Rusiju - procenjuje on.

Ekonomista WIIW podvlači da je tokom pandemije Srbija uspela da privuče značajne investicije iz inostranstva, ali da se u 2022. stanje nešto promenilo.

"Nastaviti sa podizanjem plata"

- Industrijska proizvodnja je u januaru u poređenju sa prošlom godinom pala za tri odsto, a razlog je energetska kriza, ali i problem u lancu snabdevanja automobilske industrije - objasnio je on.

Jovanović ukazuje i na rastuću inflaciju, ali ističe da nije zabrinut.

- Ona je u februaru u Srbiji bila 8,8 odsto, nešto viša nego u EU, a projekcija za celu godinu je da će biti od devet do 10 odsto. Ta inflacija nije zabrinjavajuća za Srbiju. Vlada je u više navrata prošle godine povećala plate u administraciji, a ove godine je ponovo podigla minimalnu platu – naveo je on.

Srpska vlada, prema njegovim rečima, trebalo bi da nastavi da pokušava da diže plate kako bi povećala kupovnu moć. Jovanović kaže da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 11 odsto i da zemlja još nema problem sa radnom snagom, ali joj preti opasnost kao u Češkoj ili Mađarskoj, da do toga dođe zbog niskog nataliteta i emigracije građana.

Istovremeno on ukazuje da je snaga srpske privrede visoki udeo studenata na fakultetima prirodnih nauka, tehnologije, matematike, koji je na 27 odsto.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi