Tržište poludelo: Ide li nafta na 120 dolara, ili će nam benzin pojeftiniti?
Na berzi je cena nafte ponovo uzletela, a u komšiluku je benzin pojeftinio, tako da se nastavlja potpuna neizvesnost kuda će nas tržište sutra odvesti. Na duži rok ishod se zna, ali nije optimističan
Posle sedam dana popuštanja cene, sirova nafta se na svetskim berzama ponovo vinula uvis, i taj trend traje evo već četvrti dan. Ukoliko potraje još dan dva, brent bi mogao ponovo biti na 120 dolara, a onda ni rekord u skorije doba od 128 dolara dostignutih 8. marta nije daleko.
Da li nam to na benzinske pumpe stižu cene zbog kojih ćemo znatno prorediti „posete“, praktično je nemoguće reći, jer ovi zastrašujući podaci sa svetske berze kose se sa onima koji nam istovremeno stižu iz regiona.
Screenshot: Bloomberg
Informacija da je u susednoj Hrvatskoj gorivo pojeftinilo, i to ne za malo, deluje nestvarno. A na tamošnjim pumpama cena benzina sa 95 oktana pala za 8,92 odsto (na 1,58 evra za litar), a evrodizela 7,36 odsto (1,6 evra).
Vozači u Srbiji sada mogu da sa nestrpljenjem očekuju petak, kada će se, shodno uredbi o ograničavanju cena goriva, napraviti presek i dati nova sedmodnevna cena, jer i u Hrvatskoj cenu određuju ne prema berzanskoj ceni nafte nego prema kotacijama cena benzina i dizela u regionu Mediterana.
Pročitajte još:
Prošlog petka, gorivo u Srbiji je pojeftinilo, ali za simboličan iznos od 0,15 i 0,38 odsto.
- Imamo četiri dana rasta, a pre toga su bila četiri dana pada cene nafte, tako da niko više ne može da predvidi kako će se cena kretati. Tolike oscilacije pokazuju da potražnja nije realna, prema potrebama tržišta, već je posledica psiholoških očekivanja da će u narednom periodu zbog tenzija u Ukrajini i sankcija Rusiji nafte nedostajati na tržištu. Proizvođači to ni na koji način ne mogu da prate na kratak rok, ali ni dugoročno, jer sankcije Moskvi će potrajati. A količine najvećeg izvoznika nafte na svetu na tržištu niko ne može da nadomesti, čak ni ako se na njega vrate Venecuela i Iran – objašnjava za 24sedam Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Na duži rok će biti bar jednako loše
Da nestašica nafte nije privremena i (samo) politička, upozorio je veliki svetski trgovac „Vitol“. Potražnja je na nivou koji će preteći onaj pretpandemijski već ove godine, a rašće i tokom sledeće decenije.
Pixabay
A kako će budžeti bez nafte
Tomislav Mićović ukazuje i na vrlo bitnu pojedinost u vezi sa „zelenom tranzicijom“ i napuštanjem nafte – budžetske prihode.
- Države će morati da se odreknu velikih prihoda koje su decenijama kroz akcize, PDV i carine dobijale na potrošnji derivata nafte. Izvoze zelene energije neće moći da tako opterete dažbinama, jer se inače nikada ne bi razvili zbog troškova i postali dostupni privredi i građanima. Jedino rešenje je tu štednja, odnosno racionalno korišćenje, i energetska efikasnost. Tu su razvijene zemlje takođe u škripcu, jer su i taj resurs znatno iskoristile, a mi tu imamo ogroman energetski resurs – ironično ukazuje Mićović.
A taj porast tražnje, i danas problematičan za podmirivanje, neće imati ko da zadovolji, jer rascep između sve manjih ulaganja u naftnu proizvodnju i potreba za vađenjem većih količina sve je širi.
- Na duži rok očekujemo pad potražnje za naftom, ali u sledećih deset godina će potražnja nastaviti da raste. S obzirom na to koliko ograničeno ulažemo u proizvodnju, razlika će se samo povećavati narednih godina – rekao je ovih dana generalni direktor „Vitola“ Rasel Hardi.
Tomislav Mićović za to navodi i dodatni razlog.
- I da je na energetskom tržištu danas sve u redu, da nema posledica kovida i rata u Ukrajini, zelena tranzicija bi bila i teška i skupa. A tek ovako… Treba razviti potpuno nove izvore energije, akumulacije, nove prenosne kapacitete, a sve to zahteva vreme. Pa prethodna energetska tranzicija na motore sa unutrašnjim sagorevanjem derivata nafte je počela dvadesetih godina prošlog veka, a do osamdesetih smo još imali lokomotive na paru – napominje Mićović.
Dodatni „detalj“ je to što je „zelena tranzicija“ dobrim delom zasnovana na gasu, kao karbonskom gorivu koje mnogo manje zagađuje, zbog čega je dobilo ulogu „prelaznog rešenja“ u energetici.
- Zamislite da nekom danas, u 2022. godini, kažete da gradi elektranu na gas, a cena gasa na tržištu je do nekoliko hiljada dolara za 1.000 kubika. Mislio bi da niste normalni – zaključuje Mićović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari