Guvernerka NBS: Imamo rezerve svega, energetske i robne, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac!

07.03.2022

13:43

0

Srbija je sa kumulativnim realnim rastom BDP-a od 6,4 odsto tokom dve godine pandemije u vrhu Evrope, navela je guvernerka

Guvernerka NBS: Imamo rezerve svega, energetske i robne, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac!
Tanjug/Rade Prelić

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je država pripremila sveobuhvatan program za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave kada je reč o ponudi, kao i cenovnicima.

Ona je na Kopaonik biznis forumu podsetila da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo detalje programa koji se već sprovodi, kao i to da su planski obezbeđene i energetske i robne rezerve, što je, kako je dodala, deo odgovora na aktuelna globalna dešavanja zbog krize u Ukrajini i poremećaje na svetskom tržištu.

- U Srbiji su na vreme kreirane rezerve svega, energetske i robne rezerve, kao i devizne rezerve i efektivni strani novac - navela je ona i dodala da je to morala da naglasi jer je izuzetno važno.

Govoreći o inflaciji, navela je da prosečna inflacija tokom dve godine pandemije iznosi 2,8 odsto, a prosečna bazna inflacija 1,9 odsto.

Srbija je sa kumulativnim realnim rastom BDP-a od 6,4 odsto tokom dve godine pandemije u vrhu Evrope, navela je guvernerka NBS i dodala da smo se uz to, na pretkrizni nivo BDP-a vratili nakon svega tri tromesečja, dok je, podsećanja radi, nakon krize iz 2008. godine pretkrizni nivo dostignut tek posle četiri i po godine.

Kako kaže i prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je za skoro 100.000 ljudi veći u odnosu na 2019. godinu.

- Najveći rast zaposlenosti je u sektorima koji su nam najznačajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije, prvenstveno u prerađivačkoj industriji. A o kakvom rezultatu je reč, govori i podatak da je nakon krize iz 2008. godine, tokom četiri godine izgubljeno više od 600.000 radnih mesta na formalnom i na neformalnom segmentu tržišta rada - rekla je ona i dodala da su i prosečne neto zarade na najvišem nivou, da su u privatnom sektoru povećane za 19,2 odsto tokom 2020. i 2021. godine.

Izvoz veći za 22 odsto

Izvoz robe i usluga, naglasila je, od 28,6 milijardi evra u 2021. godini je rekordan, i za 5,2 milijarde evra, odnosno za 22 odsto viši je nego u odličnoj pretkriznoj 2019. godini.

- Pre deceniju izvozili smo robu i usluge u vrednosti od 11,5 milijardi evra, a danas za 17,1 milijardu evra više. Takva razlika ekvivalentna je prosečnom godišnjem rastu izvoza robe i usluga po stopi od blizu 11 odsto tokom devet godina - navela je ona i dodala da smo uprkos pandemiji imali i priliv stranih direktnih investicija od 6,9 milijardi evra, uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021.

- Omogućeni su paketima mera vrednosti od oko 17 odsto BDP-a, a podrška se nastavlja i ove godine - rekla je ona.

Tanjug/Rade Prelić
 

Kao jedan od dobrih rezultata koje je je naglasila je taj da je sačuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, uz promene tek na drugoj decimali. Sačuvane su i, dodala je, za 3,1 milijardu evra uvećane devizne rezerve, koje su, kako je naglasila bile su i ostaju jedan od stubova stabilnosti za naredni period.

- Rezerve zlata, koje su na rekordnom nivou, sa više od dve milijarde evra u našem trezoru, što je preko tri puta veća vrednost u odnosu na 2012. godinu, pokazatelj su našeg proaktivnog delovanja i ulaganja u budućnost - navela je ona.

Navela je da je u Srbiji donet niz mera s obzirom na to da je rast globalnih cena naročito izražen kod energenata i hrane.

Povećana i formalna zaposlenost

- Prvo, mudrom, odgovornom i proaktivnom politikom Aleksandar Vučić je obezbedio da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa tokom ove energetske krize. ... Drugo Vlada je odustala od redovnog januarskog povećanja akciza na derivate nafte, čime je sprečen dalji rast cena goriva po ovom osnovu. Četvrto privremeno su ograničene i cene naftnih derivata i gasa - navela je i podsetila da su izvršene i značajne jednokratne uplate penzionerima i mladima.

Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom povećana je sa 66,5 odsto na 84,8, a minimalne sa 60 odsto na 80,7 odsto, rekla je i naglasila da je cilj da pokrivensot bude 100 odsto.

Dodala da je formalna zaposlenost u privatnom sektoru povećana je za 284.000 ljudi, odnosno za 20,5 odsto.

- Prvo, prema našoj centralnoj projekciji iz februarskog Izveštaja o inflaciji očekujemo da će se medugodišnja inflacija od drugog tromesečja ove godine naći na opadajućoj putanji i da će se do kraja godine vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Ocenjujemo da su rizici iz međunarodnog okruženja u kratkom roku pojačani, ali i u uslovima pojačane neizvesnosti, opadajuća putanja inflacije u ovoj godini nije ugrožena - navela je on.

To, kako dodaje, u aktuelnim uslovima na svetskom tržištu ne bi bilo toliko izvesno bez sveobuhvatnog programa za zaštitu stanovništva i privrede od efekata koji mogu da se jave na strani ponude, kao i cenovnih efekat, koji je u Srbiji donet i već se sprovodi.

Drugo, projektujemo rast u srednjem roku u rasponu od četiri do pet odsto čemu će kako kaže znatno doprinositi projekti i ulaganja u železničku, putnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu i njihovi direktni i indirektni efekti na bruto domaći proizvod.

Rast investicija u infrastrukturu pozitivno će uticati i na ostale segmente građevinarstva, kao i na ostatak privrede – pre svega na rast industrije, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva, kao i na sektore poput finansija i poslovanja nekretninama, navela je ona.

Prema njenim rečima novi investicioni projekti uticaće i na rast produktivnosti, širenje proizvodnih kapaciteta, kao i na proizvodnju i izvoz robe višeg stepena prerade i smanjenje uvozne komponente u izvozu.

Štednja i investicije će rasti...

- Treće, po ovim osnovama ocenjujemo da ce učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu ubrzo premašiti 25 odsto i da će se u srednjem roku zadržati iznad toga - navela je ona i podsetila da su ukupne fiksne investicije u 2021. iznosile 12 milijardi evra i taj nivo investicija je znatno veći nego u periodu od 2009. do 2012. godine, kada su ukupne fiksne investicije u proseku na godišnjem nivou iznosile oko šest milijardi evra, odnosno oko 18,5 odsto tadašnjeg, znatno nižeg bruto domaćeg proizvoda.

- Četvrto, u srednjem roku očekujemo i nastavak dvocifrenog rasta izvoza robe i usluga, a u smeru popravljanja eksterne pozicije i dalje će delovati rast izvoznih kapaciteta domaće privrede, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak, za koji verujemo da će se nastaviti, uprkos aktuelnim nepovoljnim geopolitičkim dogadajima čemu će doprineti postizanje kompromisa u što skorijem roku - rekla je guvernerka.

Po tim osnovama, kako je naglasila, očekuje se da će izvoz robe i usluga do 2026. godine premašiti 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

- Peto, procenjujemo da će, ukupno posmatrano, štednja i investicije i u naredne tri godine rasti u istoj meri, što će obezbediti da eksterna pozicija zemlje i dalje bude u održivim okvirima i u srednjem roku i u promenljivim globalnim uslovima - navela je.

Kao šesto je navela da očekuje dalji rast zaposlenosti i zarada kao najznačajniji izvor rasta lične potrošnje, za koju se procenjuje da ce nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali bez stvaranja vecih inflatornih pritisaka.

Prema njenim rečima, rast privredne aktivnosti odvija se uz povećanje proizvodnih kapaciteta i time ne dolazi do pregrevanja domaće privrede, niti se to očekuje u horizontu projekcije.

Stabilnost, rad i kontinuitet

Naglasila je da se Srbija konačno, zahvaljujući svim rezultatima, nalazi i na pola koraka od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga. Očekujemo da Srbija i zvanično uđe u grupu zemalja investicionog rejtinga.

- Ovo nije lista želja, već rezultat projekcija koje podrazumevaju stabilnost, rad i kontinuitet dobrih politika - rekla je ona i podsetila da u desetoj godini na čelu NBS ima obavezu da kaže da se politike ne mogu voditi preko društvenih mreža i bez čvrstog uporišta u čiinjenicama i detaljnih analiza.

Na kraju je dodala da bi jedan od zaključaka mogao bi da bude akcenat na zajedničkom zadataku jačanje ljudskog kapirala - kako bismo brzo i efikasno odgovorili na izazove savremenog doba i u budućnosti, jer je neophodno da čuvamo stabilnost i prenosimo znanje.

BONUS VIDEO:

24sedam TV

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Tanjug