Hoće li biti bojkota kupovine u Maksiju: Žene, prve na udaru, a sada im smanjuju plate

U prvim redovima linije svakodnevne borbe sa koronom, prve na udaru korone, ali i nezadovoljstva potrošača kojima su glavni “krivci“ nedostupni, glavni stub porodice koji mora da radi i vikendom i praznikom, sada su i na "udaru“ aneksa ugovora koji bi mogao da im zamrzne platu na duže.

Kasirke i radnici u maloprodaji u lancima belgijskog trgovca "Delez“, koji u Srbiji ima lance „Maksi“, „Šop en gou“ i „Tempo“, ovih dana su u žiži srpske javnosti. Ponuđeni su im, ili su primorane na anekse ugovora u kojima potpisuju da za njihovo radno mesto više nije potrebna srednja školska sprema, već je dovoljna i osnovna škola.

Igranje s ljudima

- To je stvarno degradirajuće. Očekivali smo povišicu a dobili poniženje. Ni do sada nam nisu priznavali IV stepen stručne spreme, nego smo svi bili prijavljeni na minimalcu sa III, a sada nam čak ni to ne priznaju. Samo pokazuju da mogu da sa nama rade šta hoće. Nije mi samo jasno što se ne oglašava Trgovačka škola, to je njihovo znanje, za koga će oni sada da školuju kadar? Sad više ne važi "ne uči školu pa ćeš čistiti ulice“ već "ne uči pa ćeš raditi u Maksiju" – kaže za 24sedam jedna prodavačica koja je zbog pretnji otkazom insistirala na anonimnosti.

Ona kaže da su plate u firmi za radnike mizerne, da primaju nešto više od 47.000 i to bruto platu, što je tek neke 2.000 dinara više od čistog minimalca. Već kod konkurencije je, kaže, i to one najmlađe, plata za isti posao 55.000 dinara.

- Svi su potpisali, nemaju ljudi kud, ali sada će neko da traži drugi posao, neko na bolovanje a neko će da zabušava koliko može. A oni ne mogu da nam daju manje od tog minimalca. Igraju se s nama, a samo će napraviti neradnike od ljudi, od onih koji na kraju ostanu. Jedina dobra stvar je što se poštuje zakon da imamo dva dana slobodno u sedmici, ali i to tek od prošle godine – kaže nam prodavačica.

Profimedia

Ovi aneksi ugovora u javnosti su protumačeni kao formalni način da se smanji, odnosno zamrzne plata zaposlenima koji se već nalaze na pozicijama koje se ionako smatraju najslabije plaćenim u zemlji. Zbog toga je u kompaniji, ali i u javnosti, izbilo veliko nezadovoljstvo, a pojedini sindikati su pozvali na bojkot robe koja se prodaje u radnjama "Deleza“.

- Krajnje nekorektna ponuda i zbog konteksta i zbog toga o kom delu radne snage se radi. To su gotovo isključivo žene, koje su bile na prvoj liniji komunikacije sa građanima sve ovo vreme korone, a koje i inače trpe sva naša nezadovoljstva i neraspoloženja kao potrošača. Uz to često rade i subotom, nedeljom i praznikom, što čini nemoguć balans između porodičnih i poslovnih obaveza. I onda tu grupu ljudi koja radi u trgovini, i trebalo bi da zna da radi i "sa ljudima“ i da poznaje robu, izjednačite sa osnovno-školskim nivoom pomoćnih i fizičkih radnika – kaže za 24sedam predsednik sindikata UGS "Nezavisnost“ Zoran Stojiljković, inače profesor Fakulteta političkih nauka.

Širenje lepeze ili discilinovanje radnika

On ističe da se iz aneksa, ali i kasnijih reakcija iz "Deleza“, vidi da su novi ugovori zapravo način pokušaja "disciplinovanja“ postojećih radnika tipa "ako vi nećete (ovako) ima ko hoće“, nego što je to zaista potreba da se proširi krug potencijalnih radnika zbog nedostatka obučene radne snage.

- Pitanje je da li je posao koji je vezan sa tim intenzivnim socijalnim kontaktom, a u velikim prodavnicama i sa širokim asortimanom robe, a time i znanjima o toj robi, zaista „za osnovnu školu“. To se rešava pravom sistematizacijom, a ne generalnim svrstavanjem svih u istu grupu, i to sa najnižim primanjima, od četrdesetak hiljada dinara – ističe Stojiljković.

Zbog „osnovnoškolskih“ aneksa za kasirke i druge radnike u maloprodaji na bojkot robe „Deleza“ pozvao je sindikat „Sloga“.

- „Delez“ je ponudio ugovor koji je, po meni, sraman iako nije nezakonit. Taj aneks stavlja sve zaposlene u isti koš, bez obzira na njihovu stvarnu stručnu spremu. Onaj ko se u „Delezu“ zaposlio kao trgovac ili mesar, sada će biti tretiran kao da nema srednju, već samo osnovnu školu. To je pre svega degradirajuće. Plate neće biti smanjene ali sada neće biti ni veće, jer od Nove godine minimalac je povećan na 35.000 dinara i to će im biti osnovica za platu. Na kraju će, uz sve dodatke za prekovremeni rad i rad nedeljom i praznikom dobiti 40.000 dinara, umesto da dobiju 45.000. Sramotno je da neko radi za taj novac u Beogradu, a tu "Delez“ ima verovatno polovinu zaposlenih, i da mu se preti otkazom ako na to ne pristane  – ističe za 24sedam Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata „Sloga“.

On kaže da je siguran da tako „Delez“ ne može da se ponaša prema svojim zaposlenima u matičnoj Belgiji, niti bilo gde drugde, gde posluje.

Profimedia

- Zbog toga smo pozvali na bojkot njihove robe, jer za jednu multinacionalnu kompaniju gubitak profita je jedini problem. A ako bi građani Srbije svoje pare u božićnoj i novogodišnjoj kupovini ostavili kod domaćih trgovina umesto kod njih, to bi im bila najveća kazna. Zbog toga sada i izdaju saopštenja sa „objašnjenjima“ svakog dana – objašnjava Veselinović.

Stojiljković iz „Nezavisnosti“ se slaže da je bojkot robe oprobani recept za borbu sa korporacijama koje "boli profit“ a koje moraju da vode računa i o javnom imidžu "društveno odgovorne kompanije“.

- Ukoliko se poštuju standardi i garantuju postojeći uslovi ranije zaposlenim, a njih na tim pozicijama u radnjama imate i sa fakultetima, a ne samo sa srednjom školom, bojkota ne mora da bude. Ali ukoliko se saopštenja izdaju da bi se smirila javnosti udar na imidž je dobra rezervna opcija jer nosi i ekonomske sankcije – naglašava Stojiljković.

Šta kažu iz "Deleza“

- Jedini cilj izmene zahtevane stručne spreme za radno mesto prodavac je da omogući većem broju kandidata da se prijavi za rad. Ova promena ne dovodi do smanjenja ugovorenih zarada zaposlenih, niti do smanjenja iznosa poreza i doprinosa koje poslodavac plaća. Ni za jedno radno mesto u maloprodaji od 1. januara 2022. zarada nije smanjena. Ugovorene zarade su uvećane za rast minimalne zarade u Republici Srbiji ili više od toga, u zavisnosti od radnog mesta - odgovoreno je za 24sedam iz kompanije "Delez“.

Oni dodaju da su "nekim izvršiocima nakon procene potreba posla i radnog učinka ponuđeni premeštaji na manje zahtevna radna mesta sa nižom osnovnom zaradom, ali takvi slučajevi su izuzetak i učestvuju sa manje od pet odsto u ukupnom broju zaposlenih u maloprodaji. Sve promene su urađene u skladu sa važećim propisima“.

Iz "Deleza“ nam nije odgovoreno koliko će konkretno biti povećanje plata "za 95 odsto zaposlenih u maloprodaji“, kako su naveli u nekom od saopštenja, kao ni to da li je istina da kasiri u njihovim maloprodajnim objektima imaju platu na nivou republičke minimalne zarade.

Na neka pitanja nije odgovoreno, ali je upućeno "upozorenje".

- Medijska eksploatacija teme izmene zahtevane stručne spreme za radno mesto prodavac nije motivisana dobrim namerama. Kompanija "Delez Srbija“ će preduzeti sve raspoložive mere da zaštiti ugled i interese svojih zaposlenih i kompanije - naveli su u "Delezu".

U kompaniji su u jednom od predhodnih saopštenja rekli i da će najveći broj radnika iz maloprodaje, i to čak 95 odsto njih, nakon 1. januara 2022. mati više zarade.

Pixabay

 

- Na promenu zarada u sistemu utiču promena nivoa odgovornosti i promena pozicije zaposlenog - kažu iz kompanije, i dodaju da je anketa koju su sproveli pokazala i da se 35 odsto radnika u maloprodaji dodatno ističe, i njima je ovim Aneksom regulisano još jedno povećanje zarade koje će nastupiti od 1. juna 2022.

"Suviše senzacionalizma"

Poruke da nije baš sve tako „kako se piše“ u javnosti dolaze i iz Samostalnog sindikata samog „Deleza“. Predsednik Samostalnog sindikata Boško Ilijev za 24sedam kaže da je cela stvar suviše senzacionalistički predstavljena.

- Aneks ugovora zaista nema nikakve veze sa platom jer se obračun zarada obavlja za svaku poziciju na osnovu ugovorene bruto zarade, a ne na osnovu stručne spreme, kao što je i po Zakonu o radu. Plate jesu male, ne mogu reći da smo njima zadovoljni. Najavljena su povećanja ali ona sigurno neće ići linearno, kao u državnom sektoru, već mogu negde biti osam, negde deset, a negde 12 odsto, kao što je bilo ranije - ističe on.

Kako dodaje, ovde nema ni platnih razreda, ni raznih koeficijenata.

- Predstoje nam i pregovori o kolektivnom ugovoru, jer postojeći ističe u junu, i tu će se sigurno razgovarati o većim platama ali i drugim nama važnim stvarima. Podsećamo, mi smo u „Delezu“ isposlovali da imamo dva dana slobodno u sedmici, što je u trgovinskom sektoru u Srbiji i dalje nepojmljivo, a sada tražimo i da se u trgovini ne radi nedeljom – navodi Ilijev.

On kaže da je suštinski problem to što je poslodavcu u praksi dozvoljeno da isplaćuje minimalnu zaradu iako nije u finansijski i poslovno problematičnoj situaciji.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi