Milijarde s neba: Pandemija nazidala globalni dug na 281 bilion dolara

Ovime je udeo globalnog duga u svetskom bruto proizvodu dostigao 355 procenata, pokazuje najnovije istraživanje „Instituta za međunarodne finansije“ (IIF).

Prema studiji IIF-a, državni paketi podrške privredi i građanima pogođenim pandemijom učestvovali su u ukupnom povećanju globalnog duga s jednom polovinom, svetske kompanije su dodale još 5,4 biliona dolara novih zaduženja, banke 3,9 biliona, a domaćinstva 2,6 biliona dolara, prenosi Rojters.

Mač s dve oštrice

– Prerano povlačenje vladinih mera podrške moglo bi da izazove nagli rast bankrota i novi talas problematičnih kredita – , navodi IIF, ali istovremeno upozorava da kontinurano oslanjanje na državnu pomoć nosi sa sobom i sistemske rizike, podstičući takozvane zombi“ firme – najslabija i najzaduženija preduzeća – da preuzmu još veći dug.

To je rezultiralo rastom udela svetskog duga u globalnom BDP-u za 35 procentnih poena na preko 355 posto.

Ovaj skok znatno nadmašuje rast zabeležen tokom svetske finansijske krize 2008. i 2009, kada je učešće duga u BDP-u povećano za 10 procentnih poena, odnosno 15 procentnih poena.

Iz IIF-a ističu da je malo znakova koji nagoveštavaju stabilizaciju duga u skorijem periodu.

Kako se procenjuje, i ove godine će se zaduživanje kretati znatno iznad nivoa pre kovida u mnogim zemljama i sektorima, podržano još uvek niskim kamatnim stopama, mada bi ponovno otvaranje ekonomija trebalo da bude od pomoći BDP-u u ovoj jednačini.

Pročitajte još:

Ludilo s kriptovalutama: Plaćaćemo porez i na bitkoin

Crnogorci više vole srpsku vodu?

– Očekujemo da će se globalni javni dug ove godine povećati za dodatnih 10 biliona dolara –  navodi se u izveštaju IIF-a, i dodaje da bi ukidanje mera podrške moglo da se pokaže još većim problemom nego što je bilo nakon finansijske krize.

Štedljivi samo Švajcarci

Nagli rast duga je prošle godine bio naročito izražen u Evropi, pri čemu su udeli duga nefinansijskog sektora u Francuskoj, Španiji i Grčkoj u BDP-u porasli za oko 50 procentnih poena. Snažno povećanje odnosa duga i BDP-a uglavnom je bilo vođeno državnim  paketima olakšica, posebno u Grčkoj, Španiji, Britaniji i Kanadi. Švajcarska je bila jedina tržišna ekonomija, od 61 zemlje obuhvaćene analizom IIF-a, koja je zabeležila pad učešća duga u BDP-u.

Što se tiče tržišta u usponu, Kina je zabeležila najveći porast pokazatelja duga prema BDP-u, ne računajući banke, a slede Turska, Južna Koreja i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi