Koliko u Srbiji košta logo i da li je ambalaža "čist trošak”

Da bi se proizvod, usluga ili imidž firme “prodao”, potrebno je da kupcu bude prepoznatljiv, a to je gotovo nemoguće bez dobrog logotipa i jedinstvene ambalaže, kaže, za 24sedam, dizajner Dejan Vukelić, član Udruženja umetnika primenjenih umetnosti (ULUPUDS) i suvlasnik agencije “Comma“.

Priču o značaju dizajna generalno, ali i za bilo koji biznis u svetu, pa i u Srbiji, u kojoj Vukelić objašnjava da na proizvod ili uslugu mora da se gleda kao na nešto što mora da se dizajnira, objavili smo juče. Kako je istakao, “sve što vidimo kao sliku, čak i zvuk, sve što nam šalje neku poruku jeste dizajn”.

Kažete da je logo, odnosno brend, lice ili “ime i prezime“ kojim se jedna firma predstavlja svetu. Koliko u Srbiji košta da se dobije to lice?

– Sve je to šaroliko, pa mogu da kažem samo iz našeg primera, kao mikrostudija u zemlji u kojoj ima tri ili četiri veća studija. Naša najniža cena za vizuelni identitet sa osnovnim elementima (logo, boje, tipografija, šta se sme, a šta ne sme) jeste 1.000 evra, ispod te sume radi se pro bono, u slučajevima kada je projekat od opšteg dobra. Velikim kompanijama potreban je logotip sa više primena, što znači i više rada, i tada je cena do 5.000 evra. Kod većih domaćih studija, mislim da ona može da bude maksimalno 10.000 evra. Poenta je u tome da je, u principu, kreativan proces isti i kada radiš za 1.000 i kada radiš za  milion evra, ne možeš manje da “daš sebe“, i minimum uloženog rada je dva meseca, mada u Srbiji imate napretek onih koji kažu da bi vam to uradili očas posla i za 150 evra.

Možda je s tim trebalo da se krene od početka, ali kakav je ovde odnos biznismena prema dizajnu?

– I u Srbiji se tu stvari polako menjaju nabolje. Imamo klijenta koji već dugo proizvodi rakiju i koji se odlučio na redizajn, iako gotovo sve proda hotelima i restoranima, pa flaša i ne stigne za sto potrošača. Ali ljudi su poželeli da rade na novim brendovima, na premijum segmentu, ali i brendu same kompanije. Generalno, sada je lakše objasniti klijentu da je dizajn investicija a ne pusti trošak.

 

Čarolija: Šta je dobar logo, videti kod „Fedeksa“

– Uzmete običan font, recimo „futuru“ koju ima svaki računar, a čija upotreba u komercijalne svrhe košta tridesetak dolara, i od pet slova imena firme napravite tako da se vidi njena suština a da ništa ne docrtavate. U slučaju „Fedeksa“, to je kretanje (pošiljaka) napred koje je „prikazano“ strelicom udesno koju grade sama slova. Istraživanjem je dokazano da je ljudi „vide“ a da toga možda nisu ni svesni. Ta čarolija globalnoj firmi, posebno kada je izvede svetska brending agencija („Landor asosiejts“) može da vredi i milion dolara – kaže Dejan Vukelić.

Ali ambalaža je svakako trošak?

– Današnji potrošač ima „na raspolaganju“ vrlo malo vremena koje odvoji za neki proizvod na polici prodavnice ili internet sajtu trgovca. Najnovija istraživanja kažu da za proizvode koje ne kupuje stalno i po automatizmu kupac odvaja 0,97 sekundi svoje pažnje u kretanju između dva proizvoda koja uzima regularno. A do pre deset godina taj „fokus“ je bio oko dve sekunde. Tu onda nema mesta za bilo kakve „šumove“ u komunikaciji, i proizvođač mora da iskoristi svaki milisekund eventualne pažnje kupca kome su u ponudi desetine hiljada proizvoda u prosečnom supermarketu.

Da li će „nova normalnost“ rada od kuće promeniti i dizajn?

– U nekom trenutku kada je digitalni svet počeo da preuzima primat štampanom, i u dizajnu su se mnogi zabrinuli da li će ostati bez posla. Tako je i sada, u vremenu kada sve što može ide onlajn. Ali pakovanje će uvek morati da postoji, kao i komunikacija sa kupcem, a to znači i da se dizajnira. Proizvod na sajtu izgleda još i bolje jer nema konkurencije za direktno poređenje, kao na rafu prodavnice. Problem je samo kod proizvoda koji bi inače morao ili želeo da dodirneš kod kupovine. Ti ćeš na ekranu videti da je boca okrugla ili četvrtasta ali nećeš imati onaj osećaj kako leži u ruci, ili nećeš osetiti ispupčenja na štampi koja se često koriste kod premijum proizvoda. Ali nema razloga da se pakovanje drugačije dizajnira za onlajn, tako da ni korona tu ne menja mnogo.

Da li takva svetska istraživanja mogu da ubede srpskog biznismena da otvori novčanik?

– Pa, jeste, kada kažete klijentu da celokupan dizajn košta 5.000 evra, prva reakcija je da je to preskupo. No, kada ga pitate koliko će da proizvede jedinica s tim dizajnom u narednih nekoliko godina, uvek ispadne da trošak dizajna po komadu izađe na neku drugu decimalu. A kada kažemo ambalaža, ni potrošač a ni neko ko nije iskusan u tom biznisu nije svestan koliko odluka tu treba da se donese pre nego što neka flaša pića stigne u njegove ruke. Da li uzeti flašu od dva evra ili pedeset centi, kakva je etiketa, da li da se lepi mašinski ili ručno… Pa nije svejedno ni kako će ta flaša stići do kupca, da li može da prevali pola sveta bez oštećenja.

Pošto se i kartonske kutije dizajniraju, i to ne samo radi estetike…

– Tako je. Kod ambalaže, na prvom mestu je da ona zaprimi nekakav proizvod i bezbedno ga transportuje do mesta na kom će se prodavati, odnosno do kupca. To zvuči logično i jednostavno, ali to znači da morate pri dizajniranju misliti i na tehnološki proces u kom proizvod nastaje i o otme kako se pakuje, kakve mašine se koriste i kako se koriste. Zatim morate da imate na umu kako proizvod dolazi do mesta prodaje, i da obezbedite da tamo stigne neoštećen. I na kraju dolazi funkcija „dizajna“, a to je da pakovanje proizvod i „proda“. Jer dizajneru nije isto da li je flaša okrugla pa, recimo etiketa ide “okolo“, ili je pljosnata pa ima jednu ili dve stranice, ili je duguljasta… Zbog svega toga u svetu to radi tim ljudi različitih profila, ali u Srbiji obično dođeš „na kraju“, kada proizvođač već odredi i kako će da bude upakovano i kojim materijalima, a tebi ostane da vizuelnim izrazom pokušaš da popraviš sve što može da se popravi.

Pročitajte još:

Treći paket mera: Privreda uglavnom zadovoljna, a šta je, ipak, moglo bolje

Građani oprezni: Samo četiri odsto korisnika kredita koristi najskuplju bankarsku pozajmicu, gde kamata ide i do 30 odsto!

Svaka roba ima kupca, ali…

– Da, tako kažu, ali čak ni u svetu domaćeg advertajzinga nije shvaćeno da ti ne možeš svima prodati svaki proizvod, čak ni kada proizvodiš hleb koji svako od nas kupuje. Ali ja neću da kupim beli hleb nego sa semenkama, a ti integralni, a onaj nema para pa će kupiti najjeftiniji… Svako misli da je njegov proizvod savršen i pomalo se naljuti kada mu to kažete. Za svaki proizvod postoji vrlo definisana grupa ljudi koja bi to mogla da kupi, velika ili mala, ali je ima toliko koliko je ima. I tu su polazni podaci za dizajn pakovanja. Jer „usmeravanjem“ dizajna ti ne gubiš deo tržišta, to jednostavno i nije tvoje tržište. Nema tu mesta ni za bahatost, ni neobrazovanost, ni za druge mane koje imamo, a koje nas uz siromaštvo sputavaju da imamo dobar dizajn.

 

Instaliraje našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi