„Moramo hitno nešto da učinimo!“: Šta sve Evropa preduzima u borbi s visokim cenama energije

24.10.2021

07:33

0

Šta može da se učini, i to hitno, da visoke cene gasa, struje i goriva ne bi rasplamsale već buknulu inflaciju, trenutno je glavno pitanje u Evropi. Nešto od EU rešenja je primenjivo i u Srbiji

„Moramo hitno nešto da učinimo!“: Šta sve Evropa preduzima u borbi s visokim cenama energije
Profimedia

Portugalci i Hrvati su ograničili cene goriva na benzinskim pumpama, Španci su limitirali cenu struje, Česi ukinuli PDV a Francuzi i Poljaci daju građanima pare kako bi lakše platili račune…

Zabrana isključenja struje

Evropska komisija je predstavila i druge moguće mere. Tu su, pored limitiranja cena, smanjenja poreza i podele vaučera, rešenja kao kratkoročno odgađanje plaćanja računa i zaštitna mera zabrane „skidanja s mreže“ onih koji ne mogu da plate energente.
Pare za te vanredne troškove države EU mogu da uzmu od „energetske takse“, odnosno od prihoda koje imaju od prodaje emisijskih jedinica gasova staklene bašte (EU ETS).

To su samo neki od očajničkih poteza vlada u Evropi da u pokušaju da spreče da se sve viša cena goriva preliju na sve druge cene.

Poslednji u nizu su Portugalci, koji su ograničili cenu goriva na pumpama. Za razliku od Hrvata, koji su takođe posegnuli za istim instrumentom, u Lisabonu su se odlučili da limitiraju maloprodajnu zaradu naftašima na gorivu.

Novi zakon dozvoljava vlastima da od ovog vikenda odrede privremeni „maksimum margine“ u bilo kom delu lanca tečnih goriva i TNG-a, a prema predlogu regulatorne energetske agencije.

Ovakva inicijativa je, očekivano, dočekana na nož u petrolejskom sektoru i Vlada je optužena da pokušava da skrene pažnju javnosti s onoga što bi zaista pomoglo da se uradi – da se smanje porezi i takse na gorivo koje čine značajan deo maloprodajne cene.

Portugalski primer nije usamljen, već je samo poslednji u nizu poteza vlada u Evropi koje pokušavaju da se izbore sa pretečom inflacijom. Lideri Evropske unije su se u petak na samitu u Briselu dogovorili o nizu akcija koje bi trebalo da odmah ublaže a na duži rok i zaštite, privredu i građane EU od skoka cena energije.

Lideri EU pozvali su članice i Evropsku komisiju da hitno pomognu najugroženijim potrošačima i da zaštite evropske kompanije od cena energenata.

24sedam/Pixabay/Profimedia
 

Odgovori na krizu su različiti ali gotovo svako pokušava da učini nešto. Francuska je najavila da će izdavati bonove od po 100 evra za građane čija su mesečna primanja manja od 2.000 evra. Time bi trebalo da se pomogne 5,8 miliona domaćinstava u plaćanju računa za grejanje i gorivo. Problem je što u Francuskoj još mnogo ugroženih među ukupno gotovo 30 miliona domaćinstava.

Evropska komisija: Smanjite porez na struju

Predsednica Evropske komisije, Ursula von der Jelen, poziva zemlje da učini ono što se može uraditi brzo – smanjiti porez na cenu električne energije i za građane i za privredu. „Tehnički“ jasno je zašto je to očigledno rešenje jer u Evropi trećina cene struje zavisi od troška infrastrukture, trećina je tržišni deo cene a poslednja trećina su porezi i nameti.

Negde je udeo poreza čak polovina maloprodajne cene. Međutim, problem je što je to i veoma izdašan prihod država, koje sad generalno imaju povećane troškove zbog sprovođenja antikriznih mera.

Poziv predsednice EK preduhitrila je u praksi Češka, gde su već privremeno obustavili naplatu PDV-a na električnu energiju i prirodni gas. Računi će poreza biti oslobođeni u novembru i decembru a vlada u Pragu tražiće od Brisela dozvolu da nultu stopu zadrži i tokom 2022. godine. Samo ova mera će koštati državni budžet 79 miliona evra mesečno.

Dugoročne mere

Pored hitnih mera, lideri EU od Evropske komisije da „proučiti i proceni“ da li je potrebno doraditi sistem i uvesti "dodatne regulatorne mere zbog određenih tržišnih ponašanja".
„Komisija i Savet EU treba da razmotre i mere koje bi doprinele proizvodnji energije po ceni koja je pristupačna za domaćinstva i kompanije, povećale otpornost energetskog sistema EU i unutrašnjeg energetskog tržišta, obezbedile sigurnost snabdevanja i podršku prelasku na klimatsku neutralnost, a poštujući različitosti u energetskim sektorima država članica", navodi se u zaključcima Evropskog saveta.

Manji porez na struju najavljen je i u Italiji. Vlada u Rimu je spremna da se odrekne tri milijarde evra prihoda.

U Hrvatskoj je, uz ograničenja cena na pumpama na mesec dana, vlada zagarantovala cene struje i gasa do kraja grejne sezone.

Cene struje su ograničene i u Španiji, gde su veleprodajne cene ove godine udvostručene.

Francuski primer direktne subvencije najugroženijih građana važi i za Poljsku. Vlada u Varšavi je osigurala 328 miliona pomoći za plaćanje struje 2,6 miliona domaćinstava.

Ovde je broj zahvaćenih mnogo veći nego u Francuskoj, jer u Poljsko je ukupan broj domaćinstava oko 13,7 miliona. Znači, pomoć stiže do svakog petog.

Svoje građane pomoći će i u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope – Nemačkoj. Vlada u Berlinu planira da skoro pa prepoloviti naknadu za obnovljive izvore energije. Na tu naknadu otpada petina računa za struju.

Sniženje za imućne Nemce nije veliko ali je simbolična poruka jasna. Za domaćinstva koja troše troši malo struje, oko 4.000 kWh godišnje, godišnji račun za struju trebalo bi da bude manji za nešto više od 130 evra.

Šta od svega toga može "proći" u Srbiji

U Srbiji domaćinstva nemaju problema povezanih sa šokovima na evropskim berzama struje iz prostog razloga što je cena „redovno“ ograničena. Cenu prema troškovnom principu, odobrava Agencija za energetiku, i ona je poslednji put povećana u februaru ove godine. To je bilo „davno“ pre aktuelne energetske krize a cena je i dalje jedna od najmanjih u Evropi.

U Australiji zamrzavaju i cene hrane

Podivljale cene ne pogađaju samo Evropu, a neki u svetu su u borbi protiv inflacije pomoć proširili i mimo energenata.
Argentinska vlada će, tako, zamrznuti cene više od 1.000 prehrambenih artikala i proizvoda za domaćinstvo. Te cene će ostati fiksne do 7. januara. Vlada je tražila zamrzavanje cena 1.650 proizvoda ali je prehrambena privreda odbacila takvu mogućnost.

Cena za privredu je tržišna, ona je skočila više od 50 odsto od proleća, i tu će verovatno morati nešto da se pomogne industrijskim firmama.

Vlada bi eventualno mogla da se umeša i u cenu benzina i dizela, koja malo-pomalo, ponovo kreće ka rekordnim visinama iz 2019. godine. Tu prostora ima dovoljno, i praktično i zakonski.

Državne takse i porezi u cenu goriva na pumpama učestvuju više do 50 odsto a Vlada po zakonu može da privremeno spusti akcizu na gorivo za 20 odsto. To bi prilično oborilo maloprodajnu cenu, jer uz manju akcizu i iznos naplaćenog PDV po litru bi bio manji.

Što se tiče direktnih davanja najugroženijim građanima iz budžeta, kao u Francuskoj ili Poljskoj, ta mogućnost je malo verovatna u Srbiji. Sistem socijalnih karti još nije uspostavljen, iako se najavljuje godinama, tako da država zapravo i ne zna koliko ima najsiromašnijih porodica koje bi se kvalifikovale za pomoć.

Pored toga država već dve godine daje novac kao pomoć građanima, bilo svima generalno, bilo posebno penzionerima ili nezaposlenima. Dodatnog novca za takve subvencije u aktuelnom budžetu nema a ni u rebalansu, koji se sada usvaja, nije predviđen takav izdatak.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti