NBS: Kako su i koliko ekonomske mere države i Narodne banke očuvale stabilnost privrede

Pored obimnog paketa fiskalnih mera, NBS je bila jedna od prvih centralnih banaka u Evropi koja je nizom mera odgovorila na pandemiju. Referentna kamatna stopa smanjena je za ukupno 125 baznih poena, uvedena su dva moratorijuma na kredite, a bankama je pravovremeno obezbeđivana dinarska i devizna likvidnost, saopštila je NBS.

Zahvaljujući donetim merama, kako dodaju, ključni indikatori ekonomske aktivnosti (promet u trgovini na malo, industrija i izvoz) oporavili su se već tokom trećeg kvartala 2020, a još značajniji rezultat mera je činjenica da je Srbija očuvala postojeće i nastavila da razvija nove proizvodne kapacitete, čime je obezbedila osnovu za stabilan privredni rast u 2021. i u narednim godinama.

– Ono što je posebno važno, a što se u javnosti često zanemaruje ili se čak pogrešno interpretira jeste činjenica da su, uprkos obimnom paketu ekonomskih mera, svi ekonomski pokazatelji ostali u održivim okvirima i da su očuvani povoljni izgledi za stabilan ekonomski rast u srednjem roku – navodi se u saopštenju.

Efekti na javni dug

Kako se naglašava, učešće javnog duga centralne države u BDP-u tokom 2020. godine povećano je za svega 4,8 procentnih poena, čime je zadržano ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta.

– Još važnije je da je navedeno povećanje učešća javnog duga, između ostalog i zbog povoljnijeg rezultata po pitanju bruto domaćeg proizvoda, bilo mnogo manje u poređenju sa drugim zemljama Evrope, kao i da je bilo usmereno u očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta naše zemlje i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja – ističe se u saopštenju.

Donošenje obimnog paketa pomoći, koji je u 2020. činio oko 12,5 odsto BDP-a, kako se navodi, u najkraćem roku i očuvanje poverenja tokom najtežih meseci pandemije, ispostavilo se kao ključ brzog oporavka najvažnijih sektora privrede, industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza.

– Posebno je važno prilikom analiziranja podataka o javnom dugu uvek naglasiti da se obračunavaju i komuniciraju dve kategorije, javni dug centralnog nivoa vlasti i javni dug opšte države koji uključuje ostale nivoe vlasti. Javni dug centralne države povećan je sa 52 odsto BDP-a na kraju 2019. na 56,8 odsto BDP-a na kraju 2020 – navodi se u saopštenju NBS.

Kada se posmatra opšta država, kako se dodaje, cifre su neznatno drugačije, javni dug opšte države povećan je sa 52,9 odsto BDP-a krajem 2019. na 57,7 odsto BDP-a na kraju 2020.

Javni dug Grčke porastao i više od 20 odsto

– Koliko je to povećanje u odnosu na druge zemlje? U poređenju sa zemaljama EU, Srbija je tokom 2020. imala u proseku više nego dvostruko manje povećanje učešća javnog duga u BDP-u. U Evropskoj uniji posmatranoj u celini, zaključno sa trećim kvartalom, javni dug opšte države povećan je za preko 12 odsto BDP-a, odnosno sa 77,6 odsto na kraju 2019. na 89,8 odsto BDP-a – navode u NBS.

Prema njihovim rečima, povećanje duga u zemljama centralne Evrope iznosi u proseku oko 10 odsto BDP-a, u najrazvijenijim zemljama EU u proseku oko 15 odsto, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za preko 20 odsto BDP-a.

Takođe, NBS navodi efekte povećanja javnog duga Srbije, gde se između ostalog ističe da je, osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat odluke Vlade Srbije da pruži pomoć privredi i stanovništvu sa ciljem ublažavanje ekonomskih efekata pandemije.

Naime, prema proceni NBS, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad BDP-a Srbije u 2020. godini iznosio bi više od šest odsto, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina.

I na tržištu rada nije bilo dramatično

– Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje BDP-a od svega 1,1 odsto i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti. Poređenja radi, nakon prethodne krize 2009. godine i pada BDP-a u toj godini od 2,7 odsto, pretkrizni nivo BDP-a je zbog gubitka proizvodnih kapaciteta i radne snage premašen tek 2013. godine – ističe se u saopštenju.

Pročitajte još

Da li kartice mogu potpuno da zamene čekove?

Može li Srbija izaći iz krize pre Nemačke?

Evropskim svinjarima se crno piše: Cena pala više od trećine

Kako dodaju, važnost preduzetih mera potvrđuju i podaci sa tržišta rada, pa je broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru na kraju 2020. iznosio 1.650.238 ljudi, što predstavlja povećanje od oko 43.000 ljudi u odnosu na kraj 2019. godine. Poređenja radi, kažu u NBS, Srbija je samo u 2009. godini izgubila 39.000 radnih mesta u prerađivačkoj industriji, 19.000 radnih mesta u građevinarstvu i još 42.000 radnih mesta u uslugama pretežno privatnog sektora. Nepovoljna kretanja, navode u NBS, na tržištu rada u tim godinama su kulminirala u prvoj polovini 2012. godine kada je stopa nezaposlenosti dostigla rekordnih 25,5 odsto.

U NBS naglašavaju da su, zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa i dodatnom sniženju troškova finansiranja u 2020. godini usled smanjenja referentne kamatne stope za ukupno 125 baznih poena, preduzeća u Srbiji i tokom prethodne godine u najvećoj meri očuvala poslovnu aktivnost i konkurentnost, što im je omogućilo da i u do sada nezapamćenim okolnostima izvuku maksimum kada je poslovni i finansijski rezultat u pitanju.

– Dobri poslovni rezultati naših preduzeća i u uslovima pandemije su od izuzetne važnosti i za očuvanje radnih mesta i dohodaka naših građana – naglašavaju u NBS.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi