Libor odlazi u istoriju: Nema više svetske muljaže s kamatama

08.03.2021

13:29

0

Autor: G.M.Š.

Izvor: Tanjug

Britanski finansijski regulator (FCA) podsetio je da otkucava sat kontroverznoj londonskoj međubankarskoj kamatnoj stopi

Libor odlazi u istoriju: Nema više svetske muljaže s kamatama
Profimedia

Londonska međubankarska kamatna stopa, poznatija pod skraćenicom libor, nakon skandala sa nameštanjem stope, prestaće da postoji s krajem 2021, i FCA je pozvala tržišta da ubrzaju prebacivanje ugovora, vrednih 260 biliona dolara širom sveta, na kamate koje sastavljaju centralne banke.

Do ukidanja libora dolazi nakon milijardi dolara izrečenih kazni svetskim bankama zbog nameštanja vrednosti ove kamatne stope a koja se svojevremeno smatrala glavnim svetskim reperom za određivanje cena širokog spektra državnih hartija od vrednosti, cene kreditiranja kompanija do cene zadiživanja kreditnim karticama…, prenosi Rojters.

FCA je objavio da će 31. decembra ove godine prestati obračunavanje i objava vrednosti libora za ugovore u britanskoj funti, evru, franku, jenu i američkomi dolaru, pa od januara 2022. banke više neće biti u obavezi da šalju podatke za izračun ove kamate.

Ipak, dve dolarske verzije libora će nastaviti da važe do sredine 2023. godine, kako su ranije najavile američke Federalne rezerve.

– Današnja objava označava poslednje poglavlje u procesu koji je započet 2017. godine, kako bi se ukinulo oslanjanje na neodržive libor stope i uspostavili čvršći temelji za finansijski sistem – naveo je guverner Banke Engleske Endrju Bejli u saopštenju.

Dodo je da, imajući u vidu ograničen vremenski rok, svim tržišnim akterima preporučuje da odmah preduzmu aktivnosti i završe svoju tranziciju do kraja 2021.

Pročitajte još:

Umesto devalviranog libora, regulatori preporučuju da se kao osnov za izračunavanje kamate za međubankarske pozajmice koristi stopa na prekonoće depozite.

Zaradili mnogo ali i platili milijarde kazni

U skandal sa nameštanjem stopa libora bile su uklučene vodeće svetske banke, opd nemačke „Dojčebanke“, preko britanskih „Berklej“ i „Rojal benk of Skotland“, do američkih „Sitigrup“ i „JP Morgan Čejs“ i švajcarske UBS.

Samo „Dojčebanka“ je platila 2,5 milijardi dolara kazne zbog učešća u prevarama s početka dvehiljaditih, UBS je prošao sa 1,5 milijardi a „Berkli“ je američkim i britanskim regulatorima dao 450 miliona dolara.

U to doba svetsku kamatnu stopu na devize određivala je samoorganizovana grupa najvećih privatnih banaka, koje su tako određivale cenu po kojoj će se pozajmljivati novac svima u svetu, a ispalo je da je ta stopa bila ne ova koju diktira tržište, već ona koja u nekom trenutku odgovara bankama.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti