Koliko će "izaći" crvena tarifa i da li zaista "trošimo tri puta više struje" nego u EU?

Elektro-distributivni sistem Srbije nalazi se pred još jednom promenom, i to ponovo u domenu obračuna odnosno naplate struje za domaćinstva. Nakon neuspele promene sistema, odnosno rokova, očitavanja brojila sa mesečnog na tromesečno zbog kojeg se na Elektrodistribuciju Srbije bacilo „drvljem i kamenjem“ iako bi to bila samo formalna potvrda faktičkog stanja „na terenu“, sada je na redu promena kod Elektroprivrede Srbije. 

Prema najavama resorne ministarke Dubravke Đedović Handanović, priprema se promena tarifnog sistema, odnosno veličine zona u njemu, prema kojima se obračunava i naplaćuje potrošena električna energija. Jedini prezentovani detalj je veoma interesantan za širu javnost jer predviđeno je da se pomeri naniže prag ulaska u crvenu zonu i to ne za malo. Sada bi značajno veću cenu truje plaćao svako ko mesečno potroši 1.200kWh umesto 1.600kWh.

Ministarska nije obrazlaglaa da li je promena tarifnog sistema deo dogovora sa MMF, u kome je obečno povećanje cene struje radi više para za investicije u EPS-u., ali promena nije mala. Ni nominalno, čak 25%, a pogotovo kada se ima u vidu da je kilovat u plavoj zoni za dvotarifno brojilo 3,42 dinara u nižoj (noćnoj) tarifi a 13,66 u višoj(dnevnoj), a kod jednotarifnog 11,96 dinara. U crvenoj zoni te cene su duplo veće 6,83/27,33/23,91, i to naravno bez uračunatih taksi, akcize i PDV-a.

Sa potrošnjom struje od 2.000kWh (1.200kWh dnevne i 800kWh noćne struje), što je može biti mesečna potrošnja struje nekog ko se greje na električnu energiju, sadašnji račun u kome je u crvenoj zoni 240kWh dnevne i 160 kWh noćne tarife, je oko 31.400 dinara.

Sa pomeranjem crvene zone, račun raste za oko 9.000 dinara.

Pomeranje zona predlagali su energetski stručnjaci i ranije. Profesor Miloš Banjac, sa Mašinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, rekao je 2022. godine da treba uvesti još jednu, četvrtu, tarifnu zonu a povećati količine struje u najjeftinijim zonama, zelenoj i plavoj.

„Potrošnja od 1.600 kWh mesečno je velika i treba je penalizovati. Ali, to se ne treba uraditi preko noći, iako bi tehnički moglo, već najaviti građanima da imaju vremena da se prilagode i da vide kako će se grejati i trošiti struju narednih godina“, rekao je tada Banjac, koji je od 2010. do 2020. godine radio u Ministarstvu energetike kao pomoćnik ministra a od 2034. je energetski menadžer Grada Beograda.

Da li smo baš toliki rasipnici?

Kao argument za promenu tarifnog sistema ministarka Đedović Handanović je navela da "se u Srbiji troši od tri do četiri puta više električne energije nego u zemljama EU, onda je jasno da je energetska efikasnost značajan neiskorišćen resurs i da je neophodno da se energija racionalno koristi".

Ta tvrdnja da se u Srbiji troši „tri puta više struje nego u EU“, često se čuje iz ugla energetičara, ekologa sa u poslednje vreme i državnih zvaničnika ali neretko u pogrešnom kontekstu.
Naime, ta zvanična računica, ili tačnije, procena Svetske banke odnosi se na potrošnju električne energije po jedinici novostvorene ekonomske vrednosti (izračunate kao BDP), ili po kvadratnom metru stambenog prostora, a ne na apsolutnu količinu potrošnje po osobi ili domaćinstvu.

Ona važi i mnogo više za privredu, gde se za pravljenje istog proizvoda utroši triput više energije nego što to radi konkurencija u EU; nego što važi za građane, odnosno domaćinstva. Kod privrede je to zato što koristi manje efikasne tehnologije i ima zastarelu oprema u industriji, kao i to što Srbija ima veći udeo energetski intenzivnih sektora (npr. metalurgija, hemijska industrija) nego neke ekonomije zasnovane na prodaji usluga (finansije, turizam, IT...) a ne proizvoda.

Srpska domaćinstava troše (nešto) više struje jer su kuće a i starije zgrade slabo izolovani objekti, a u kućama su i neefikasna grejna tela (TA peći, grejalice), a alternativni ekonomičniji izvori (npr. toplotne pumpe, centralno grejanje) nisu široko dostupni.

Ali, treba istaći da se u Srbiji i dalje polovna stanovništva greje na drva, odnosno da struju koristi eventualno za dogrevanje, dok se u EU više koristi centralizovano grejanje, gas, toplotne pumpe i bolja izolacija — pa je potrošnja po kvadratu niža.

Potrošnju domaćinstava u Nemačkoj je oko 3. 500 kWh godišnje, u Srbiji oko 4.800 kWh (prema planu potrošnje u 2024.) a u Sloveniji oko 5.800 kWh godišnje po domaćinstvu. Razlika je u tome što domaćinstva u Srbiji i Sloveniji više koriste električnu energiju za grejanje i kuvanje nego Nemačka, gde se koriste gas, centralno grejanje ili toplotne pumpe.

Pritom, ne treba zaboraviti jednu bitnu činjenicu – strukturu domaćinstva. U Nemačkoj je 42% domaćinstava jednočlano, odnosno neko u kuči/stanu živi sam pa tako i troši struju. U Sloveniji je taj udeo 34% a u Srbiji 30%.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi