Čekajući poskupljenje: Nafta sve bliže 80 dolara, koliko će se berzanska cena preliti u rezervoar?

08.07.2021

07:41 >> 09:37

0

Zastrašivanja sa 100 dolara za barel zasad su se pokazala kao besmislena, ali svađa u OPEK-u može da pogura cenu goriva u Srbiji na 170 dinara za litar

Čekajući poskupljenje: Nafta sve bliže 80 dolara, koliko će se berzanska cena preliti u rezervoar?
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović/Pixabay

Bilo koji iznos cene za pun rezervoar nam je, naravno, velika, ali vozači u Srbiji ne bi trebalo da paniče da će zbog rasta svetske cene nafte na blizu 80 dolara  izdvajati basnoslovnu sumu za litar dizela, kao što je to bilo, recimo, u oktobru 2018. godine kada je koštao 170 dinara, procena je svetskih, ali i domaćih analitičara.

Pročitajte još

– Ukoliko se to i dogodi to bi bilo kratkotrajno jer cena nafte će morati da se stabilizuje na sedamdesetak dolara, iako je sada zbog špekulanta i sukoba u OPEK-u blizu 80. S druge strane, bez obzira na cenu nafte u svetu, u Srbiji država ima mogućnost da reaguje na tržištu i smanji akcizu 20 odsto, a znamo da kod nas zahvatanje države čini polovinu maloprodajne cene. Doduše, to nikada nije urađeno od kako postoji ta odredba, ali stoji kao mogućnost jer 170 dinara je granica nakon koje možemo da se pitamo zašto je gorivo u Srbiji tako skupo – kaže za 24sedam Goran Radosavljević, profesor FEFA i generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.

Cene u Srbiji već na nivou 2019.

Gledano lokalno, na pumpama u Srbiji trenutno je litar benzina oko 158 dinara (1,34 evra), a dizela 162 dinara (1,38 evra), i to je za 13 do 16 odsto više nego što je bilo na početku godine.

Svuda poskupljuje, Srbija se “ne da“

Vozači u Hrvatskoj i Crnoj Gori sa negodovanjem ovih dana prate kretanje cena na svojim pumpama. Hrvatima je upravo stiglo šesto uzastopno nedeljno poskupljenje, doduše za simboličnih 0,7 centi, dok Crnogorci sad plaćaju dva do tri centa više. I pored ovih poskupljenja, tamo cena goriva nije mnogo odmakla onoj u, relativno manje platežnoj, Srbiji. Crnogorski dizel je 17 centi jeftiniji, a benzin dva centa skuplji, dok je u Hrvatskoj dizel po ceni jednak srpskom, a benzin desetak centi skuplji.

Gledano godinu na godinu, povećanje je još veće (20,5 odsto kod benzina i 16,5 odsto kod dizela) ali ta statistika je varljiva zbog “korona godine“ i velikog pada cena. Zbog toga je realnije meriti prema pretpandemijskoj 2019. godini, kada je u julu benzin koštao oko 152 dinara, a dizel 160 dinara. To znači da su te cene već postignute i da je sada jedino pitanje koliko brzo lokalne naftaške kompanije žele da povrate gubitke iz prošle godine.

U dane tih neslavnih rekorda na srpskim pumpama 2018. godine, u svetu je nafta bila 84 dolara za barel, a danas pored nesumnjivo uzlaznog trenda i dalje stoji nekoliko dolara ispod “kote 80“. Već i na tih 77 dolara za barel Brenta, koliko je danas, cena je malo iznad nivoa procena koje su u junu objavljene u “Forbsu“.

Špekulatni pumpaju cenu

A ovo poslednje povećanje u svetu više je rezultat nervoze tržišta zbog aktuelnog “prepucavanja“ svetskih izvoznika unutar OPEK+, nego što je zbog realnih razloga ponude i tražnje. Naime, za “ostatak“ ove godine i dalje stoje procene o prosečnoj ceni nafte od 70 dolara ili manje, koliko je bilo u poslednjoj (junskoj) objavi američke Uprave za energetske informacije (U.S. EIA).

Cena Brenta i dalje daleko ispod rekorda; Screenshot:Tradingeconomics.com

– Cena se pumpa na berzi jer su sa ogromnim novcem u fjučerse ušli špekulanti po 80 dolara za barel i sada pokušavaju da zarade. Države koje zarađuju na izvozu su sada na slatkim mukama, ali moraju da odrede do koje cene im se dugoročno isplati rast, jer to bi moglo da ugrozi globalni oporavak. A svetska inflacija, na koju smo gotovo zaboravili, kuca na vrata – objašnjava Radosavljević.

Doduše, analitičari “Goldman Saksa“ cenu Brenta “vide” i na više od 80 dolara u trećem kvartalu, sa velikim povremenim pikovima “znatno iznad“ tog nivoa, a u “JP Morganu“, smatraju da neće padati ispod 80 dolara u finalnim mesecima ove godine. Iz “S&P Platsa“ ipak kažu da bi OPEK mogao da pokuša da održi cenu iznad 70 dolara za barel ali da će ona verovatno vremenom doći na “fer cenu“ malo ispod tog iznosa.

Nadigravanje u OPEK-u

Tražnja za naftom u svetu evidentno raste, i članice OPEK+ (sa Rusijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom…) su uglavnom voljne da povećaju proizvodnju koja je prošlog aprila skresana za 9,7 miliona barela dnevno. Procena je bila da će OPEK+ podići proizvodnju za 500.000 barela dnevno, ali je na stolu bila samo ponuda od 400.000, a ni ona nije usvojena i dogovor je pomeren na “dogledno vreme“.

Pročitajte još:

Povećanju proizvodnje bez drugih ustupaka protive se Ujedinjeni arapski emirati, ali zemlje poput Azerbejdžana, Kuvajta, Kazahstana i Nigerije, koji takođe žele da se promene pojedinačne kvote proizvodnje. UAE traže da za izračunavanje njihove kvote kao osnova bude utvrđen iznos od 3,84 miliona barela dnevno umesto sadašnji 3,168 miliona barela na dan. A to bi onda značilo i drugačije, odnosno manje kvote, za druge članice.

– Teško je bilo da se dogovore o ograničenju proizvodnje, još je teže sada kada treba da se liše dela prihoda zbog smirivanja cene. Ali dogovor moda da bude postignut jer ceo svet, a posebno Evropa, su još veoma zavisni od nafte. A njena cena poskupljuje i transport, i povećava cenu hrane i svega ostalog. Države su na velikom ispitu kako da u vreme oporavka i dizanja privrede amortizuju skupu naftu. Evo, Srbija nije uskladila sa inflacijom akcize od februara ove godine i to je jedan od načina da se cena praktično smanji – upozorava Radosavljević.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti