Ušteda sa solarnim panelima: Koliko godina vam treba do besplatne struje?

16.07.2021

07:35 >> 12:58

0

Solarnim panelima bi uskoro svako domaćinstvo moglo da proizvodi svoju struju i tako napravi značajne uštede u kućnom budžetu

Ušteda sa solarnim panelima: Koliko godina vam treba do besplatne struje?
Maria Godfrida/Pixabay

Solarni paneli su u modi, moglo bi se reći na osnovu velikog interesovanja koje građani pokazuju kod firmi koje ih prodaju i ugrađuju, a nakon najava da će država kroz subvenciju dati polovinu investicija u “sunčane krovove“.

Iako je ta najava i pored utiska u javnosti “na dugom štapu“, jer tek treba da se sprovede procedura javnog konkursa po podzakonskim aktima i pravilnicima koji nisu doneseni, ono što se zna jeste koliko su fotonaponski solarni paneli dobra investicija i koliku uštedu donose.

Obećanja o lakšoj proceduri

Razlog tome što po krovovima u Srbiji ne vidimo više fotonaponskih panela je što procedure nisu jasne i “čiste” kao u EU. Ministarstvo energetike obećava da će za potrebe subvencionisane ugradnje biti doneta podzakonska akta i pravilnici koji će te procedure uprostiti. Tada će investitori i oni koji se bave instalacijama znati kakav je elaborat potreban za prijavu, da li će biti i koliko troškova priključka na mrežu EPS, kao i kako će se i kada raditi sravnjivanje računa sa EPS-om.

– Ne znamo kada će građani, koji nas svakodnevno saleću, moći da dobiju subvenciju jer tu je još mnogo nepoznanica, ali znamo da će svako ko se odluči da koristi solarnu energiju na kraju dobro proći – kaže za 24sedam Branko Živković, direktor prodaje u beogradskoj kompaniji “Volta tehnolodži“.

Cena i do 12.000 evra

Koliko će ko uštedeti ugradnjom solarnih panela i kakav mu sistem uopšte treba, prava je nauka, ali naš sagovornik ističe da je, ugrubo, za prosečnu potrošnju domaćinstva od 500 kilovat-časova struje potrebno ugraditi sistem od 5kW (kilovata).

– To košta, po principu “ključ u ruke“ – znači sva potrebna oprema i ugradnja, od 5.000 do 6.000 evra, i time svoje potrebe zadovoljava 80 odsto korisnika. Za one zahtevnije, koji imaju centralno grejanje, tu su i sistemi od 10kW, koji koštaju od 10.000 do 12.000 evra. Investicija se isplati za sedam do devet godina, i posle toga vam je sva struja koju proizvede vaša kuća besplatna – napominje Živković.

Sa ulaganjem u manji sistem i uz navedeni period vraćanja investicije može se zaključiti da se mesečno solarnim panelima uštedi oko 55 evra troška struje koji danas plaćamo EPS-u. A posle tih desetak godina, pa u narednih petnaestak (vek trajanja panela je oko 25 godina), troška osim tekućeg održavanja i nema, pa je sva struja besplatna.

EPS je vaša baterija

Iako mnogi građani ugradnju solarnih panela doživljavaju kao mogućnost “da se reše EPS-a“, pa se čak raspituju da li mogu da se “odjave“ sa državne električne mreže, stvar baš ne funkcioniše na taj način. Barem ne sa stanovišta Zakona o obnovljivim izvorima energije, a posebno ne u vezi sa najavljenom subvencijom za ugradnju.

U Srbiji više sunca, u Nemačkoj lakše do njega

U većem delu Srbije broj sati dobrog sunčevog zračenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama. U Nemačkoj, na primer, proizvodi se oko 1.000 kWh po instalisanom kilovatu solarnih panela, a u Srbiji 1.200-1.400 kWh. I pored toga, uređena Nemačka ima skoro 50 gigavata instalisane snage za korišćenje solarne energije, a cela Srbija oko 10 megavata, odnosno 5.000 puta manje.

Zakon prepoznaje mrežni sistem, što znači da vaš kućni sistem mora biti povezan na mrežu elektrodistribucije. Ona prima višak energije koju proizvodi vaš sistem, a kada imate manjak, zbog toga što nema dovoljno sunca za potrošnju koju trenutno imate, njega automatski nadomešćujete sa EPS-ovom strujom.

– Na EPS tako možete gledati kao na vašu privatnu virtuelnu bateriju. Kada pravite dovoljno svoje struje ne treba vam, a kada vam zatreba, odmah je tu. Recimo ako bude sistem “neto merenje“, vi proizvedete 1000 kWh, potrošite 600, a 400 predate EPS-u. A onda tih 400 kWh uzmete nazad besplatno kada vam zatrebaju – naglašava energetski stručnjak.

Čemu služe solarni sistemi

Druga krajnost ka kojoj ide nagađanje prosečnog potrošača o tome šta je to solarni panel i čemu služi je da je tu “neka mala ušteda“ i da to samo radi “kod grejanja vode“. Međutim, treba razlikovati kolektorske solarne sisteme, koji zaista samo greju vodu, od fotonaponskih, koji proizvode struju.

Pročitajte još:

– Fotonaponskim solarnim sistemima, bilo da su mrežni ili samostalni sa baterijama, možete da pokrijete sve potrebe koje inače imate. Samo je pitanje konfiguracije sistema. Znači, radiće vam svi aparati koje inače koristite, od bojlera i frižidera do šporeta, imaćete grejanje i hlađenje, svetlo, struju za televizor, kompjuter… Potrebni su vam samo sistem i prostor na krovu kuće, tridesetak kvadratnih metara na kosom i nešto više na ravnom krovu – napominje Živković.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi