Kada ćemo praviti svoju struju i u stanovima: Prozjumeri u zgradama na dugom štapu

U Srbiji postoji 1.400 prozjumera, odnosno potrošača električne energije koji su ujedno i proizvođači. Taj broj će se svakako uvećati, jer struja je sve skuplja a solarni paneli (u principu) sve jeftiniji. Međutim, od tolikog broja prozjumera samo je jedan stambena zajednica, odnosno stanari zgrade, a svi ostali su individualni potrošači, domaćinstva koja žive u sopstvenim kućama.

O tome zašto je to tako i šta može da se promeni da bi bar polovina građana Srbije koji žive u zgradama imala benefita od zelene energije, 24sedam je razgovarao sa Slobodanom Ružićem, nekadašnjim zamenikom ministra za energetiku i pomoćnikom direktora za razvoj u EPS-u, a sada savetnikom u preduzeću za energetsku efikasnost „Enerdži sejving grup“.
 
- Tu imamo nekoliko problema. Prvi je da niko u stambenoj zajednici ne troši električnu energiju direktno nego se sa mini-centralne sve predaje u mrežu EPS-a, a posle se „deli“, po međusobnom ugovoru vlasnika stanova, na stanove. Kod individualnih prozjumera prvo se struja koristi za potrebe domaćinstva, a samo višak se predaje. Zbog toga korisnici iz stambenih zajednica imaju najmanje koristi kao prozjumeri i isplativost projekta je na granici – kaže Ružić.

Tehnički, tu ništa ne može da se uradi, jer ne mogu svi direktno da se povežu na mini-centralu.Tu se nadovezuje drugi problem sa stambenim zajednicama, a to je da nemaju finansijske mogućnosti da grade solarni sistem kod sebe.

- Nemaju zajedničkih para ni za mnogo manje stvari, a kamoli za solarnu centralu. Zbog toga bi trebalo dati posebne subvencije stambenim zajednicama - prozjumerima, kako bi se omasovio takav vid korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Takođe, kada bi se omogućilo da im neko drugi izgradi centralu, da ne moraju oni da budu vlasnici, kao što je sad slučaj prema propisima, pa da se taj neko naplaćuje iz proizvodnje, a posle im preda elektranu, to bi značajno pomoglo – napominje Ružić.

Prozjumerima u kućama sada mnogo bolje

Energetski ekspert dodaje da domaćinstva, a posebno sa poslednjim poskupljenjem i promenom propisa, imaju blagu ekonomsku isplativost da budu prozjumeri.

- Veliki problem je bio to što se PDV naplaćivao na celokupnu struju koja se dobijala od EPS-a, ali sada je to rešeno i plaća se samo na razliku. Međutim, ostale su naknade i akciza na ceo iznos. To je manji deo troška prozjumera, ali ipak postoji. Procene da je vremenski period od šest godina dovoljan da se investicija u sistem isplati i dalje su previše optimistične. To je više od 10 godina, ali i to je dobro – kaže naš sagovornik.

Pixabay

 

Isplativost, generalno, zavisi od toga koliko ko sad troši.

- Ako neko troši struju samo u zelenoj tarifi, ne isplati se, ako se greje na struju i ulazi i u crvenu, svakako da se isplati. Dobro je da je pomerena granica instalisane snage sa 6,9 na 10,8 kilovata, tako da sada prozjumeri mogu da budu i oni koji se greju na struju. Dokazali smo nadležnima da je to dobro i za stabilnost sistem – ističe Ružić.

Loše rešenje za malu privredu

Privreda, s druge strane, nema neto merenje u kome se praktično priznaje ista cena struje za predatu i preuzetu energiju iz mreže, nego neto obračun, gde je predata energija 20 odsto jeftinija od one koja je povučena. Ali tu ima ekonomske opravdanosti da se bude prozjumer, jer privreda plaća relativno visoku cenu struje.

- U zakonskom rešenju ne valja to što je nisko postavljena granica do koje malo preduzeće može da bude prozjumer, a to je 150 kilovata (kW) instalisane snage centrale. To je nepotrebno rigorozan limit i trebalo bi da bude 1.000 kW. Ni novi institut koji se uvodi - „aktivan kupac“, neće doneti mnogo dobrog, jer podrazumeva da se firma bavi i trgovinom struje, da prijavljuje planove rada, da bude balansno odgovorne, da traži kome će prodati struju i po kojim cenama... A male firme nemaju inženjere i trgovce strujom, pa bi morale da ih zaposle. Bojim se da ćemo te male i srednje firme, od vodovoda i toplane do banaka i prodavnica, potpuno da izgubimo kao potencijalne prozjumere – zaključuje za 24sedam Slobodan Ružić.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam