Prodavci stanova odbijaju realnost: Stala prodaja, cene ostale

Dva su naizgled kontradiktorna podatka koji obeležavaju srpsko tržište nekretnina u najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda – veliki rast vrednosti tržišta u finalnim podacima za 2022. godinu i gotovo simboličan rast obima prodaje.

Zajednički imenitelj im je cena kvadrata. To što ukupno tržište sada vredi 7,5 milijarde evra, za 22 odsto više nego 2021. godine, i što je tržište stanova poraslo 26 odsto za godinu dana može se "zahvaliti" samo nastavku divljanja cena.

Slaba prodaja od decembra

Prosečna cena stana u novogradnji u Srbiji je za 2022. godinu 1.688 evra, odnosno za 16 odsto viša nego godinu dana ranije. Još sumanutiji rast imala je vrednost starogradnje – na 1.325 evra za metar kvadratni, što je 20 odsto više nego u 2021.

Ali, zbog tolikih cena sada se plaća danak, kažu stručnjaci.

- Tržište je stalo i od decembra je prodaja baš slaba. Kreditnih kupaca je malo, promet je opao ali cene i dalje stoje kao da se ništa ne dešava – kaže za 24sedam Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za promet nekretnina iz Beograda.

A prodaja je počela da pada već od sredine prošle godine i na kraju je došlo dotle, pokazuju podaci RGZ, da je prodato 140.561 nekretnina, što je za samo 1,8 odsto više nego do kraja decembra 2021.

Tek nešto bolji je procenat kod stanova, tri odsto, kod poslovnog prostora je dva, a kod kuća čak ni nema povećanja.

- Mi se sada nalazimo u jednoj neobičnoj situaciji u kojoj nismo bili godinama da je promet minimalan a da cene stoje. Osnovno pravilo trgovine je da ponuda i tražnja određuju cenu, ali kod nas cene neće da „puste“. Prodavci čekaju ne znam šta da se desi pa da zarade koliko su zamislili. A neće se ništa dogoditi, jer ljudi neće da plaćaju ove cene, uz sve skuplje kredite i neizvesnu političku situaciju i koda nas i u svetu – napominje Lazarević.

Pixabay Profimedia

Iako na srpskom tržištu statistički izgleda da je učešće kreditnih kupaca malo u odnosnu na ukupan obim trgovine i broj tzv keš-kupaca, to i nije baš tako. Dušan Mirkulovski, vlasnik beogradske agencije „Zidart“ za 24sedam je pojasnio da je to kod nekretnina sve uvezano.

- Ako neko kupi na kredit moj stan a ja tom gotovinom, recimo, kupim drugi tada se je vodim kao keš kupac iako je suštinski taj novac stigao iz kredita – objasnio je Mirkulovski.

A tih kreditnih kupaca je sada manje. Kod stanova je inicijalno na kredit kupljeno 26 odsto stanova, dok je u 2021. godini to bilo 31 odsto. Da stambenih kredita ima manje, obznanila je i Narodna banka Srbije u svom izveštaju.

Hoće li biti zidanja (kvadrata a ne cena)?

Ali to nije jedini problem, jer ima nešto što ukazuje i na dugoročniju nestabilnost.

Građevinsko građevinsko zemljište je povećalo vrednost na tržištu u 2022. godini za 23 odsto, naravno i tu je cena skočila u nebo Štaviše, skočila je više od stanova jer fizički obim prodaje građevinskog zemljišta pao je za šest odsto.

A ako se ne kupuje građevinsko zemljište, sigurno se neće ništa ni zidati.

Pixabay

- Manje se zemljišta prodaje, manje se traži građevinskih dozvola i to dodatno ide u prilog tome da situacija i sa nivoima cena mora da se promeni. Mislim da će cene da padnu, samo je pitanje koliko će još prodavci da ih drže – kaže Lazarević.

Da bi se tržište stabilizovalo, naglašava Kaća Lazarević, potrebno je da se donese i zakon o ozakonjenju nekretnina i tako u promet pusti hiljade stanova što bi omogućilo pad cene, da katastar reši 800.000 nerešenih predmeta.

- A veće je nada da ja ponovo imam 18 godina nego da se katastar 'pomeri' – pola u šali, a pola u zbilji, zaključuje naša sagovornica.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam