Fiskalna politika mora da se vrati u kolosek, kaže Fiskalni savet

Fiskalna politika mora sada da se vrati u kolosek i revidirana Fiskalna strategija u osnovi predviđa upravo to - ukidanje pomenutih vanrednih izdataka države i postepeno uravnoteženje budžeta u srednjem roku, objavio je Fiskalni savet u dokumentu "Mišljenje na Revidiranu Fiskalnu strategiju za 2023. sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu".

Kako je navedeno, konkretan plan iz strategije je da se fiskalni deficit sa 3,8 odsto BDP-a, koliko je predviđeno da iznosi u 2022, smanji u nekoliko koraka na 1,4 odsto u 2025. godini.

Fiskalni savet navodi da revidirana Fiskalna strategija predviđa postepenu stabilizaciju budžeta nakon nekoliko veoma turbulentnih godina, što je Srbiji potrebno.

- Još od izbijanja zdravstvene krize 2020, koja je kasnije bila praćena i energetskom krizom, budžet Srbije beleži vanredno velike deficite. Visoki fiskalni deficiti dobrim delom bili su posledica neortodoksnih rashodnih politika države (velike subvencije privredi, neselektivna davanja stanovništvu, pokrivanje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora i drugo). To, međutim, ne može da traje neograničeno i fiskalna politika mora sad da se vrati u kolosek - naveli su iz Fiskalnog saveta.

Ovakva stabilizacija budžeta postaviće javni dug na sigurnu opadajuću putanju u odnosu na BDP.

Planirano je da javni dug sa sadašnjih oko 57 odsto BDP-a padne na 54 odsto BDP na kraju 2025. godine.

Pre izbijanja zdravstvene krize, na kraju 2019. javni dug je bio 52,8 odsto BDP-a.

- Dakle, Fiskalna strategija predviđa da će javni dug kroz tri godine da se približi svom nivou (u odnosu na BDP) kakav je imao pre zdravstvene krize. Na kraju, važan deo strategije je i to što najavljuje usvajanje novih zakonskih pravila (fiskalna pravila) koja će povećati predvidivost fiskalne politike i bolje je povezati s objektivnim ekonomskim parametrima. Ovo su sve načelno dobri i ostvarivi ciljevi koje Fiskalni savet u osnovi podržava - navodi se u dokumentu.

Realistična prognoza

Ipak, revidirana Fiskalna strategija donosi realističnije prognoze makroekonomskih kretanja koja su sad primetno lošija u odnosu na ranija očekivanja.

- U nacrtu Fiskalne strategije bilo je prognozirano da će privredni rast Srbije već od 2023. da se vrati na uobičajene stope od četiri odsto, kakve je imao pre 2020, a da će inflacija brzo i snažno da uspori. Sad se, međutim, ocenjuje da su trenutna makroekonomska pogoršanja nešto trajnije prirode. To znači da se revidiranom strategijom prognozira rast BDP-a u 2023. od svega 2,5 odsto, uz dostizanje stope rasta od četiri odsto tek u 2025. godini - kažu u Fiskalnom savetu.
Slično tome, i prosečna inflacija u 2023. projektuje se na dosta visokom nivou od 11,1 odsto, a njeno vraćanje u ciljni koridor NBS (1,5 do 4,5 odsto) očekuje se tek 2025. godine (eventualno, krajem 2024. godine).

Fiskalni savet ističe da će planirano smanjivanje fiskalnog deficita u srednjem roku zavisiti prvenstveno od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.

24sedam/S.Š.

Najveći deo deficita iz 2022. od 3,8 odsto BDP-a potiče od pokrivanja gubitaka "Srbijagasa" i "EPS-a" (2,1 odsto BDP) i od tri neselektivne isplate sredstava za mlade (0,4 odsto BDP).
Bez ova dva rashoda budžetski minus već bi u 2022. bio manji od 1,5 odsto BDP, što je defakto srednjoročni cilj smanjivanja deficita do 2025. godine.

- Detaljnija analiza strukture planiranog budžeta iz Fiskalne strategije potvrđuje da Vlada u narednim godinama namerava da obustavi upravo pomenute rashode i da je baš to glavni kanal za planirano smanjivanje fiskalnog deficita do 2025. godine - navodi se u dokumentu.

Ostali tekući rashodi, preko koje su dosad isplaćivana sredstva za mlade kao i druga neselektivna davanja stanovništvu, već u 2023. vraća se na svoj uobičajeni nivo koju je imala pre krize, što implicitno znači da se ovakve vrste izdataka potpuno ukidaju od naredne godine, kažu u Fiskalnom savetu.

Prestanak davanja javnim preduzećima veliki izazov

Slično tome, pozicija „Neto budžetske pozajmice“, preko koje je plasiran najveći deo budžetskih sredstava u „Srbijagas“ i „EPS“, smanjivaće se postepeno u naredne tri godine, sa 2,2 odsto BDP-a iz 2022. na 0,1 odsto BDP-a u 2025. godini.

Dakle, u narednim godinama direktna budžetska podrška „Srbijagasu“ i „EPS-u“ trebalo bi da se postepeno smanjuje, da bi se potpuno ukinula u 2025.

- Ukidanje rasipnih, neselektivnih isplata stanovništvu ekonomski je dobra i tehnički lako sprovodiva mera - smatraju u Fiskalnom savetu i navode da je za nju potrebna samo politička odluka Vlade.

S druge strane, potpuni prestanak budžetskih davanja javnim preduzećima iz energetskog sektora predstavljaće veći izazov - zavisiće od toga kako će vlada upravljati ovim preduzećima i kakvu će politiku cena energenata voditi u narednim godinama.

- Stoga se s pravom može reći da planirana stabilizacija budžeta do 2025. počiva na rešavanju problema Srbijagasa i EPS-a - smatraju stručnjaci Fiskalnog saveta.

Takođe , navode da se gubici „Srbijagasa“ mogu rešiti samo izmenom politike cena gasa na domaćem tržištu, što Fiskalna strategija podrazumeva, ali nigde jasno ne pominje.

- Ogromni gubici „Srbijagasa“ trenutno su posledica toga što ovo preduzeća uvozi gas po znatno većoj ceni od one po kojoj taj gas prodaje na domaćem tržištu. Planirano ukidanje budžetskih davanja za „Srbijagas“, dakle, može da znači samo to da će cene gasa na domaćem tržištu do 2025. biti tržišne, tj. veće od nabavne (kolika god nabavna cena bila 2025. godine).

Fiskalni savet ukazuje da „EPS“ može trajno da reši svoje probleme samo sveobuhvatnom i temeljnom reformom, a ne parcijalnim merama.

- Razlog za ogromne gubitke „EPS-a“ je višegodišnje katastrofalno upravljanje ovim preduzećem koje je sad došlo na naplatu. Usled lošeg upravljanja, nedovoljnih i loše usmerenih ulaganja, „EPS“ više nije u mogućnosti da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe (iako je sve do 2013. imao sistematski veću proizvodnju od domaće potrošnje i bio neto izvoznik). Proizvodnja u „EPS-u“ naročito je opala od jeseni 2021. od kad je ovo preduzeće prinuđeno da uvozi velike količine električne energije. Nesrećna okolnost bila je to da je cena električne energije u 2021. i 2022. u Evropi bila rekordno visoka – piše u dokumentu.

Ogromnim gubicima „EPS-a“, međutim, izvesno će doći kraj u narednim godinama. „EPS“ je u procesu osposobljavanja novog rudnika u Kolubari čijim će se otvaranjem povećati domaća proizvodnja i tako smanjiti skupi uvoz, navodi se u dokumentu.

Novi rudnik uglja mogao bi da počne s radom krajem 2023. ili u 2024. godini.

Fiskalni savet skreće pažnju na to da se reforma „EPS-a“ ne sme svesti samo na otvaranje novog rudnika uglja i poskupljenje električne energije, već da je potrebno temeljno restrukturisanje.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi