Imamo li „alternativu“ za grejanje u stanu: Ko može da loži, a ko mora da se uzda u drugog

Može li se grejati stan na drva ili ugalj, postavljaju se ovih dana pitanja na društvenim mrežama. Strah od predstojeće zime ne drma samo one koji pokušavaju da na praznjikavim sprskim stovarištima nabave ugalj, drva ili pelet, već i one koji su dosad imali komfor daljinskog grejanja ili se grejali na struju. 

Profesionalni odžačar Miroljub Stojanović iz Beograda kaže za 24sedam da u deset godina, koliko se bavi ovim poslom, interesovanje nije bilo ovako. Procenjuje da je ovog leta potražnja za njegovim uslugama skočila bar 70 odsto. 

- Vlasnici kuća su i dosada bili redovne mušterije, ali sada se javljaju nove, i to ljudi koji žive u stanovima. Naravno, oni koji imaju sreću da žive u starijim zgradama gde postoje dimnjaci, a da u međuvremenu nisu uništeni. Veruju ljudi da neće biti gasa, a nisu sigurni ni za struju. Kupuju starinske šporete i peći na drva i ubacuju ih u zgrade. Čak me zovu iz okoline Obrenovca, gde imaju toplovod i gde nikada ranije nisam očistio niti jedan odžak  – kaže Miroljub. 

Strah od predstojeće zime i želja da se ona preživi u toplom je jedno, ali praktične mogućnosti u Srbiji su drugo. Za kuće je lako, jer svaka ima dimnjak, ma kako se vlasnik do sada grejao, ali i u zgradama gde postoje dimnjaci - oni su u jako lošem stanju. 

- Radi se o višedesecenijskoj zapuštenosti, ali nije samo to problem. Ima slučajeva da komšija na gornjem spratu zatvori dimnjak, ili ga preradi za aspirator, klima-uređaj… Na svašta sam nailazio – priča nam Stojanović. 

„Svaki stan (mora da) ima dimnjak“ – pa… ne baš 

Iako među starijim građanima postoji uvreženo mišljenje da u Srbiji postoji propis koji nalaže da svaka zgrada, odnosno svaki stan, ima odvod dima za alternativno grejanje, to nije tako, kaže za 24sedam Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacija za rušenje, dekontaminciju i reciklažu. 

- To je ostalo u glavama ljudi iz socijalističkih vremena, kada smo, doduše, imali uređenije građevinske propise i više standarde nego sada. Još osamdesetih godina prošlog veka se gradilo tako da svaki stan ima i mogućnost alternativnog grejanja, ali to je danas potpuno napuštena praksa u novogradnji. Pritom, imate i veliki broj nelegalno izgrađenih objekata, bez odobrenih projekta, gde je problematična i obična ventilacija. I na kraju, i tamo gde ih je bilo, u velikom broju slučajeva su blokirani ili zazidani, a da ne pričamo o čišćenju i održavanju – kaže Bojović.

Profimedia

Oni građani koji bi sada da pređu na čvrsto gorivo ili ga osiguraju kao rezervu „za ne daj bože“ ne mogu to bezbedno da urade jer investitori dimnjake smatraju za izgubljen prostor i nepotrebnu komplikaciju. 

Bojović ukazuje na još jedan veliki problem onih koji bi da za grejanje u stanu imaju alternativu. 

- Čak i da se snađete za sulundar, gde biste držali ogrev? Veliki broj novih zgrada nema ni stanovima pripadajuće podrume, a ni zajedničke prostorije. I to je, takođe, investitorima „višak“. To je posledica velikih rupa koje imamo u građevinskim propisima. Zbog toga moramo da insistiramo na energetskim pasošima objekata – napominje Bojović. 

A naš sagovornik napominje da grejanje na alterantivno gorivo onome na struju ili iz lokalne toplane  svakako nije relikt prošlosti. 

- Ne mogu svi da dobiju daljinsko grejanje, niti je gasovod prošao svuda po Srbiji, a sada vidimo i da je gas u vreme krize skup. Ova energetska kriza nam pokazuje i da pametni ljudi moraju da imaju alternativu, čak čitave države. Čak i kada se grejete da daljinsko grejanje iz toplane, a nestane vam struja ili bude restrikcija, vama neće raditi podstanica i ostaćete hladnih radijatora – upozorava Bojović. 

Ko ne da siću za čist dimnjak, rizikuje bogatstvo 

Ali čak i kada se neko greje na čvrsto gorivo, to u Srbiji ne znači i da će obavezno biti bezbrižan ove zime. Jer, dimnjak se neće očistiti sam, a posledice mogu da budu ozbiljne, upozorava za 24sedam Zlatosav Vranješ, direktor firme „Odžačar AD“ iz Sombora. 

Profimedia

- Generalno, nije se uvećao broj poziva sad pred sezonu grejanja, ali to ne znači ni da je situacija normalna. Ljudi su aljkavi i zovu tek kada uđu u problem. Malo je onih koji redovno održavaju svoje dimnjake, a kamoli sada ako na grejanje „na tvrdo“ pređu i neki novi. U Somboru je baš kritična situacija, jer svake sezone imamo preko 150 zapaljenja dimnjaka zbog lošeg održavanja – kaže za 24sedam Vranješ. 

A svota novca zbog koje se rizikuje požar i gutanje dima, u najboljem slučaju, bukvalno je simbolična – i u Beogradu i u Somboru. 

-  Za 1.200 do 2.000 dinara za čišćenje odžaka nakon grejne sezone svaki domaćin može mirno da dočeka sledeću. A kad dođe do požara... – kaže Vranješ. 

U Beogradu je cena od 30 do 35 evra za dimnjak visine 10-12 metara, što je standardna kućna varijanta, a u zgradi do četiri sprata po dimnjaku je 60 evra. Kada se to podeli po spratu, ispada tek nešto više od onog što se prosečno mesečno daje za „održavanje zgrade“. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi