Koliko će nam poskupeti grejanje: Još se premerava, ali 10 odsto je realno
Iako je rok da se lokalne samouprave izjasne koliko će koštati grejanje u novoj sezoni prošao, i dalje se ne zna koliko će građani i preduzeća plaćati grejanje
Prvi dan septembra nije samo dan kada počinje školska godina, već i dan kada završava rok kada toplane lokalnim samoupravama predaju računice koliko i trebalo da košta grejanje u narednoj sezoni. Iako je taj rok prošao još se ništa pouzdano ne zna jer toplane teško dolaze do računice s kojom ih cena gasa i mazuta neće „oterati u bankrot“.
- Ništa se ne zna, nemam još povratne odgovore iz toplana. Videćemo posle 15. septembra, do kada je rok da nam se pošalju cenovnici – kaže za 24sedam Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije (TOPS).
Situacija svakako nije jednostavna jer poskupljenje grejanja nikada nije popularno a građane i privredu su pritisli udari na budžete sa svih strana. Ali, nije lako ni toplanama, koje skuplji gas plaćaju od 1. jula, kada je Vlada promenila naviše ograničenu cenu koja je važila od kraja novembra prošle godine do juna ove.
- Gas je nam poskupeo po uredbi 12 odsto, ali to je samo poskupljenje za toliko koliko je porastao dolar u odnosu na evro i dinar. Biće teško toplanama ako grejanje ne poskupi bar za toliko. U letnjem periodu imamo malo potrošača pa nije strašno trpeti razliku, ali zimi… Da li će biti poskupljenje ili neće biti, videćemo. To je uvek na kraju politička odluka – kaže za 24sedam Predrag Milačić, v.d. direktor Gradske toplane Niš.
Pročitajte još:
To se najbolje videlo prošle godine, kada su mnoge opštine donele odluke o većim cenama grejanja a onda, nakon „miga“ iz Beograda, primenu cenovnika odložile „za posle grejne sezone“.
Milačić objašnjava da je preračun nove cene još u toku i da je to složen proces. Prvo stručne službe iskalkulišu cenu u skladu sa metodologijom, pa se to usvoji u savetodavnom odboru toplane, pa na nadzornom odboru, pa tu cenu provere stručne službe osnivača i na kraju lokalna samouprava donosi političku odluku.
- Zbog toga ja sada ne mogu da govorim o mogućoj ceni. Znaćemo u poslednjoj nedelji septembra – napominje Milačić.
Plaćanje po kWh ne utiče na cenu
Predrag Milačić razvejava strahove da bi promenjena metodologija „Srbijagasa“, po kojoj se gas više neće plaćati po isporučenom količini u kubnim metrima već po energetskoj vrednosti (u kilovatčasovima, kWh), može da utiče na veće račune.
- To je bukvalno isto. Gas se inače ugovara po očekivanoj kalorijskoj moći. Teorijski je to 33.338,35 kWh po metru kubnom ali ako distributer izmeri da je dospeli gas veće kalorijske moći, oni za taj procenat razlike povećaju kubaturu gasa koji je isporučen a ako je manje, onda i oni smanje. Sada je logičnije da gas plaćamo direktno po kWh jer više ne dolazi samo iz jednog izvora (preko Mađarske) kao ranije – objašnjava Milačić.
Slična je situacija i u drugim toplanama, gde merkaju da li mogu (smeju) da povećaju cene iako bi poskupljenje krajnjim korisnicima od 10 odsto bilo neznatno u odnosu na ono koje se prognoziralo u martu, kada se govorilo da će biti potrebno i 100 odsto veća cena kako toplane ne bi finansijski kolabirale.
U nekim gradovima, poput Beogarda i Novog Sada, ranije su rekli da poskupljenaj neće biti a u nekim su se već odlučili na neminovno. Tako je u Leskovcu u avgustu grejanje poskupelo 35 odsto za krajnje korisnike, a da grad ne subvencioniše bilo bi i 45 posto.
Cena za domaćinstva povećana je sa 83 na 113,24 dinara po metru kvadratnom, a za poslovni prostor od 100 na 135,89 po metru kvadratnom. To znači da će oni koji žive u stanu od 50 metara kvadratnih umesto dosadašnjih 4.615 dinara sa PDV-om (10 odsto), plaćati račun 6.220 dinara.
Prethodno je u junu prihvaćena veća cena u Valjevu, gde građani grejanje sada plaćaju 20 odsto više, tj. 114 dinara sa PDV-om („paušalci“).
Gas glavni, varijanta s mazutom nerealistična
Cena gasa je presudna za troškove Niške toplane, jer 95 odsto toplote oni proizvode iz tog energenta. Eventualni prelazak na mazut, ukoliko gasa ne bi bilo iz bilo kojeg razloga, nije ovde realna opcija, kao ni za još 16 od 66 srpskih toplana, podaci su iz Udruženja toplana. U Srbiji 80 odsto toplotne energije se pravi iz gasa, dok je po 10 odsto mazut i ugalj. One za sezonu potroše oko 590 miliona kubika prirodnog gasa, od čega bi teorijski moglo da se supstituiše mazutom 450 miliona.
Na stranu cena mazuta, koja je dramatično rasla u odnosu na od države propisane cene gasa, a koja je uzdrmala finansije toplana još u prethodnoj grejnoj sezoni.
Zamenska količina mazuta je tolika da se ne može skladištiti, jer niti jedna toplana nema (niti bi bilo ekonomski racionalna da ima) rezervoare gde bi to držala. Na stranu što je cena i mazuta danas ogromna a o ekološkim i zdravstvenim posledicama sagorevanja ovog najlošijeg naftnog derivata ne treba ni trošiti reći.
Srbija zimi troši 13 miliona kubnih metara gasa, sa pikovima u izrazito hladnim danima do 18 miliona. Kada bi se to zamenilo sa mazutom, to bi bilo 13.000 do 18.000 tona mazuta – svakoga dana. Takve količine se ne mogu ne samo skladišti nego ni transportovati na meta gde bi se sagorevale.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari